{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Novak sasvim iskreno o motivaciji, tehnikama mentalne pripreme, ali i problemima sa navijačima, rivalstvu sa Rafom i Rožerom, poterom za sportskom večnošću, sećanju na Kobija...

Komentari: 11
"Neću da dolivam ulje na vatru da su svi protiv Srba. Treba usmeriti energiju na pozitivno. Ponekad me prodrma takva situcija i dobijem motiv, ali ne volim da igram u takvim uslovima." rekao je između ostalog Đoković na jednoj od najdužih i najtemeljnijih konferencija za medije koje je ikada održao u rodnom gradu
Novak sasvim iskreno o motivaciji, tehnikama mentalne pripreme, ali i problemima sa navijačima, rivalstvu sa Rafom i Rožerom, poterom za sportskom večnošću, sećanju na Kobija...

U već poznatom "Noletovom" delu Beograda, "najdonjem" donjem Dorćolu, tamo gde Dunav od paskozorja sveta prima Savu u večni zagrljaj naš najbolji sportiosta svih vremena držao je čas pred vaskolikim srpskim medijima.

Staložen, odmoran i otvoren za ozbiljnu, sportsku  priču, a pre svega savete Novak Đoković prvo je napravio mali uvod podvukavši crtu na deo sezone u kojem je izdominirao, da bi onda odgovarao na pitanja nekoliko naših olimpijaca, a potom kratko i medijima.
"Zadovoljsto je biti u Srbiji nakon serije lepih rezultata počev od ATP kupa koji je po meni, a pre svega po vrhunskim igračima koji su ga nastupali, kvalitetniji od Dejvis kupa koji je održan samo dva meseca ranije. U te dve nedelje doživeli smo svi iz reprezentacije igrački vrhunac. Dve nedelje koje ću zauvek pamtiti. Kada smo osvojili Dejvis kup 2010. usledila mi je najbolja sezona u karijeri, pa mi je tako i ATP kup dao zalet za Australijan open. I svi moji saborci su u odličnoj formi. "

A potom je otkrio da želi da mu ovo bude najbolja sezona u karijeri, što je, po njegovim standardima praktično nemoguće. Ali, to je čovek koji ciljeve postavlja visoko. I često ih dohvati.
"Svaki turnir mi je bitan, tako je oduvek, tako su me vaspitali. Radije bih da ne igram, nego da igram sa pola snage. Svaki meč je prilika da napredujem. Ima stvari koje mogu da popravim u kretnji, udarcima, uvek ima na čemu da se radi. Motivisan sam i ispirisan da imam i najbolju sezonu u karijeri. Tu su i Olimpijske igre, biće gusto. Imam bronzu iz Pekinga, ali je možda došao trenutak za još jednu medalju. Trudiću se da budem u najboljoj formi za OI, da tu dostignem vrhunac."

U saradnji sa Olimpijskim komitetom Srbije nekoliko naših vrhunskih sportista je poslalo video poruke Đokoviću sa pitanjima koja su ih lično zanimala. I gotovo kao po pravilo plivača Velimira Stjepanovića, streljačice Ivanu Maksimović i Zoranu Arunović, košarkašicu Sonju Petrović, skijašicu Ivanu Ignjatijević, basketaša Dušana Domovića Buluta, bivšeg košarkaša, legendarnog Dejana Tomaševića, džudistu Aleksandra Kukolja i kanuistkinju Milicu Starović listom je zanimalo kako uspeva da bude toliko psihički jak i kada je najteže i kada igra protiv celog stadiona. Naizgled jednostavno pitanje, ali sam odgovor je bio opširan i jasan, poput predavanja. Predavanja koje bi svi mladi sportisti morali sa pažnjom da pročitaju i upamte. Saveti i tajne takvog šampiona zlata vrede, a on ih deli "besplatno".
"U tim trenucima kada se lomi, kada je nervoza sve veća ili kada se ne osećam najbolje, kada je rezultat na drugoj stani trudim se da budem prisutan, što je veoma teško. Disanje pre svega, mora biti svesno, a ne ono koje se samo odvija po sebi. Koristim razne tehnike disanja za smirenje, vraćanje u sadašnjost, za oporavak i da se osnažim." jasan je prvi reket sveta koji ovih dana iz rodnog grada kreće put Dubajia gde će učestvovati na tamošnjem turniru, "Potom je tu i vizuelizacija, kada u umu napravite sliku. Imam veliku veru sebe i slike koje prezentujem. Kada se one ponavljaju, postaju sve veće i sve realnije dok ne postanu stvarnost. Treće je zamišljanje motivacije, sna, višeg cilja, potom porodica i naravno vera. U Boga, višu silu koja može da vam da snagu kada izgleda neostvarivo. Mi smo deo univerzalnog sistema i verujem da nas anđeli i Bog nadgledaju kada radimo dobre stvari. To su tehnike mentalnog emotivnog osnaživanja i to daje snage i u fizičkom smislu. Stiču se iskustvom, radom, posvećenošću i razumevanjem sebe. Kada se dobro pripremite za meč to je pola posla. Imam i ja kao takav problem sa emocijama na terenu. Nisam ponosan kada dođe do toga, ali je bitno da se brzo vratim u uravnoteženost uma i da odigram naredni poen i ostatak meča. Potrebno je redovna posvećenost, ne samo na turnirima i kada su pripreme, već je potreban kontinuitet da bi postala navika. Ja sam primer toga jer primenjujem određene tehnike i vežbe koje mi dozvoljavaju u najgorim situacijama da nađem put da se vratim. Zagovornik sam samostalnog svakodnevnog rada. Možete vi da trčite i udarate loptice koliko hoćete, ali ako nemate jasnu sliku gde idete i šta radite, onda je to uzalud. Svi pričaju o napornom radu koji jeste sastavni deo karijere, ali po meni je pametnije razmišljati da se pametno radi. Da se prepozna šta je individui potrebno, šta će doneti rezultate."

Nevenu Ignjatović je zanimalo i kako se osećao kada je ispunio ono što je zacrtao kao klinac, da će biti prvi na svetu i da li ga tenis i dalje ispunjava. Ima li motivacije o odakle mu više...
"Svi pričaju o pobedama, trofejima i ciljevima i tako se stvara loša energija koja širi mnogo više tenzije nego sto je potrebno. Sama pobeda i trofej me može učiniti srećnim i ponosnim u trenutku, ali ne može da me ispuni u životu. Ono što me pokreće je radost kada držim reket u rukama, jer da nema toga ne bi me ni bilo ovde. Ljubav prema tenisu je nukleus svega i ono čemu se vraćam. Ako ne gajim i ne vraćam se tom unutrašnjem detetu i toj ljubavi prema sportu, ne mogu biti ispunjen, nezavisno od karijere." posvedočio je Đoković, "Meni tenis pruža osnovu da unapređujem sebe kao tenisera i čoveka. Koristim svaki dan da se unapredim. Svaki dan donosi nešto novo, nove lekcije. Motivacija dolazi iznutra, a ne rekordi i trofeji. Ne mogu oni da nas nose svakog dana. Ja želim da mi dugo traje karijera, jer mi je tenis sve, ne samo profesija. Divio sam se Samprasu, Tombi i Džordanu, a sada nemam specifično osobu kojoj se divim u potpunosti, već veliki broj ljudi iz raznih oblasti koji me inspirišu u određenim elementima. Primenjujem njihova rešenja, da budem otvorenog uma i srca."

O već poznatim problemima sa navijačima, pre svega kada igra protiv svoja dva najveća rivala, Nole je dao opsežan odgovor.

"Ja iskreno nemam utisak van terena da me ne vole. Moj je utisak, koliko putujem godinama, da uživam dosta podrške i dosta simpatija od većine ljudi. Postoje određena mesta u svetu gde me viš i ona gde me manje vole. Činjenica je da kada igram sa Rafom i Rodžerom, da je publika u većini na njihovoj strani. Ne osećam da sam omražen i da treba celu Srbiju da okrenem protiv celog sveta. Ne želim da se time bavim, da doprinosim rastu negativnih emocija. Neću da dolivam ulje na vatru da su svi protiv Srba. Treba usmeriti energiju na pozitivno. Ponekad me prodrma takva situcija i dobijem motiv, ali ne volim da igram u takvim uslovima."

O MENTORU KOBIJU

Srpski džudista Aleksandar Kukolj je potakao na zanimljiv odgovor našeg asa pitanjem da li su postojali trenuci kada je sumnjao u povratak, potegavši tako temu o pokojnom Kobiju Brajantu.
"Jedan od najtežih trenutaka mi je povreda lakta, morao sam da potpuno izmenim pokret za servis npr. Dugo je trajalo, imao sam neuspešnu pauzu, pa sma morao na operaciju... To su momenti kada sam doživljavao veliki preokret iznutra, morao sad da složim kockice u sebi, pa na terenu." prisetio se 32-godišnji superstar, "Mnogi vrhunski sportisti su mi tada pomogli, baš Kobi Brajant koji mi je u nekoliko razgovora pomogao iz ličnog iskustva, kako da mentalno prebrodim. Poslednjih godina karijere je kuburio sa povredama, odlagao je kraj. Onda je hronloški podelio to svoje iskustvo i uvideo kako da izbalansira privatni sa profi životom. Da mu bude jasno gde ide, na koji način, kako da se prilagodi timu. I kako je napravio taj prelaz na sve ostalo sto je gradio i radiop nakon karijere u čemu je bio jako uspešan. Naxalost, nije više sa nama, ali njegov legat i duh će vecčno živeti. Videli ste koliko njih je bilo pogođeno Kobijevom tradedijom... To je ono sto prevazilazi trofeje. On je po meni najveci po uticaju koji je prevazišao sportske razmere. Davao je sportistima krila, motivaciju, širio harizmu koja je bila specificna."

BEZ RODŽERA I RAFE NE BIH BIO TO ŠTO JESAM

Za kraj je Novak otkrio i jedan veoma intersantan detalj koji nećemo nikada nećemo videti, a to je kako se ponašaju on, Federer i Nadal kada završe obračun. Šeretski osmeh pre odgovora, dosta toga je otkrio i sakrio.
"Između nas trojice ima dosta vezivnih tačaka, a jedna od njih je šampionski mentalitet. Jedno druge vučemo i motivišemo. Federer igra sa ovoliko godina na vrhunskom nivou i to je zaista za divljenje. Uziva u tome što radi i takav talenat je retko viđen. On i dalje ima najviše ambicije, a upravo smo mu Rafa i ja glavna motivacija. Isto je i kod mene. Naši mečevi, naše borbe je nešto me dodatno vuče napred. Ja sa njima rastem, najviše zbog njih dvojice sam postao nono što sam danas. U početku mi nije bilo zadovoljstvo što delim tenisko vreme sa njima, ali sada je definitivno veliko zadovoljstvo." tvrdi Beograđanin, "Posle mečeva se uglavnom izbegavamo, mada se dešava da da zajdno uđemo u kupatilo. Ne gledamo se naravno, krijemo se iza vrata od ormarića da nam se ne sretnu pogledi. Ne pričamo posle meča, jake su emocije, ali tako je šta ćeš..."

(Foto: MNpress, Reuters)

Najnovije vesti


×