{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Samo ratovi i korona: Olimpijske igre koje su platile danak pošastima čovečanstva

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 2
Istorija najvećeg sportskog takmičenja nikada do danas nije videla odlaganje, ali je bio otkazivanja. I tada je Tokio podneo žrtvu…
Samo ratovi i korona: Olimpijske igre koje su platile danak pošastima čovečanstva

Čudnim spletom okolnosti Tokio je danas po drugi put u istoriji ostao bez Olimpijskih igara. Istina, ovaj put one su odložene za godinu dana zbog virusa korona koji će, nadamo se, ubrzo utihnuti svoju strahovladu.

Prvi put prestoni grad najstarije monarhije na svetu (po legendi osnovana 11. februara 660 pne) je i 1940. trebalo da ugosti najbolje atlete sveta. Ali je tada ipak ostao praznih ruku. Razlog je bio napad na Kinu i uopšte agresivna militaristička politika po Aziji, pre svega jugoistočnoj. Sada, Japana nije ništa kriv…

No to nisu bile prve igre koje su plaćale danak nepredviđenim okolnostima. Krenimo zato redom.

Berlin 1916. – OTKAZANO

Svečano otvaranje Dojče štadiona

Najveći nemački grad je prvi put trebalo da bude domaćih letnjih OI još 1916. godine. Bio je tada Berlin jedan od centara sveta, a Nemačka je važila za naciju kojoj se svi dive. Dodatno su zadivili svet kada su za samo 200 dana podigli impresivni Deutsche Stadion. No Prvi svetski rat je izbio i to pre svega zahvaljujući Nemačkoj i njenoj čuvenoj politici Drang nach Osten (Prodor na Istok). Ljudi su već ginuli po Balkanu, ali Igre nisu odlagane. Bilo je predloga da se premeste u SAD, ali su Nemci to uporno odbijali usred ratnih dejstava. Na kraju, kada je ceo kontinent buknuo, to jest kada je 1916. zaista počeo i rat na Zapadu,  Igre su otkazanem, a impresivni Deutsche Stadion je pretvoren u poljsku bolnicu.

Tokio i Helsinki 1940. - OTKAZANO

Zemlja izlazećeg sunca se u predvečerje Drugog svetskog rata dizala na svim frontovima u želji da pokori bukvalno pola Azije. Jaka ekonomski, a tradicionalno militaristički nastrojena na čelu sa carom Hirohitom želela je širenje. Teritorijalno, naravno.

I ako je bilo jasno šta sprema, dobila je priliku da se pokaže pred svetom. U borbi za domaćinstvo tada su joj na crtu stali Helsinki, Barselona i Rim, ali je Tokio dobio priliku da bude prvi “nezapadni” grad-domaćin Olimpijskih igara. No, to je trajalo sve do 1938. kada je domaćinstvo oduzeto zbog agresije na Kinu koja je počela godinu ranije. Štafetu je preuzeo drugoplasirani Helsinki, ali je i on je morao da sačeka do 1952. pošto su Igre definitivno otkazane, a naredne su održane tek 1948. u Londonu.

London 1944. – OTKAZANO

U jednom od najmoćnijih gradova na svetu Međunarodni olimpijski komitet je planirao da 1944. proslavi 50-godišnjicu postojanja. London je čak krenuo sa pripremama pre nego što je postalo jasno da nema vajde. Razmišljalo se o odlaganju, prvom u istoriji, ali su na kraju ipak otkazane. Kao što smo naveli, prestonica Ujedinjenog Kraljevstva je odmah nakon rata dobila priliku da ugosti najveće sportiste sveta. Svi pamte te Igre kao veoma skromne, pežorativno nazivane “sirotinjskim”, pošto je Drugi svetski rat poharao Evropu i ostavio je golu i bosu.

Tokio 2020. – ODLOŽENO

Prvi put u istoriji modernih OI jedne igre su odložene i to XXXII po redu. Ovaj put nije ispaljen niti jedan metak, niko nikog nije napao ili poželeo da osvaja. Ali mrtvih ima… Pandemija virusa korona je promenila raspored naših života, pa i najvećem sportskom takmičenju na planeti. Numeracija im simbolično ostaje 2020, iako se održavaju, ako sve bude kako treba, narednog leta.

TERORIZAM I HLADNI RAT

Još tri Olimpijske igre su se našle u opasnosti od odlaganja ili čak otkazivanja, ali su održane. U Minhenu 1972. napad na Olimpijsko selo, tačnije na izralesku delegaciju izvršili su članovi “Crnog septembra”, palestinske paramilitarne organizacije što je rezultovalo smrću 11 izraelskih sportista. Najstrašnije je relativno brzo prošlo, za manje od dana, te su i Igre mogle da se nastave, i to na insistiranje tada prvog čoveka MOK-a, Amerikanca Ejverija Brandidža kojima je on i završio svoj mandat započet dve decenije ranije.

Sovjetski savez je te 1980. godine izvršio invaziju na Avganistan i samom sebi pucao u nogu. I ekonomsko-politički, što će tek kasnije osetiti narod kroz propast sistema 10 godina kasnije, što zbog organizacije Olimpijskih igara. Sa druge strane Berlinskog zida mnogi su se pobunili, a na čelu sa SAD na kraju ih je 60 odustalo od učešća. Moskva je na kraju ugostila samo 80 učesnika, a čak 127 zlatnih medalja, od 204 na raspolaganju su podelili domaćini i Istočna Nemačka.

Istočni blok je priliku za osvetu dočekao četiri godine kasnije u Los Anđelesu. Njih 12 nije učestvovalo, uz još Iran i Libiju. To se poklopilo sa usponom jugoslovenskog sporta koji je tada osvojio najveći broj medalja u našoj sportskoj istoriji, čak 19 od čega je sedam zlatnih (rukometaši, rukometašice, vaterpolisti, rvač slobdnim stilom Šaban Trstena, rvač grčko-rimskim stilom Vlado Lisjak, kanu Matija Ljubek - Mirko Nišović i bokser Anton Josipović).

(Foto: ©AFP)

Najnovije vesti


×