Ko je najveća odbojkaška sila Evrope u 21. veku? Siromašna i talentovana Srbija rame uz rame sa dva giganta

Dobro došli u... Zemlju odbojke?

Da, Srbija jeste zemlja odbojke kada se neke stvari saberu. Jeste odbojkaška velesila. Bilo bi greh prema tim momcima i devojkama koje nose dres reprezentacije, pa reći da ovo nije zemlja odbojke. I košarke i nekih drugih sportova, podrazumeva se. Ali Srbija zaista jeste odbojkaško čudo na mapi sveta.

Iako ima jednu od najslabijih liga koja godinama nezadrživo one. Iako je pet od šest klubova ove sezone odustalo od evrokupova zbog finansijske situacije. Iako nam je šampion iz istog razloga prešao da igra drugorazredni CEV kup. Iako nemamo ni odbojkaški centar, ni kuću, ni halu samo za odbojku. Iako mlađe kategorije beleže sve lošije rezultate. Iako su najbolji treneri i igrači odavno „zapalili preko“.

Osvajanje evropske titule od strane naših odbojkaša vratilo je ovaj sport opet u žižu javnosti i sferu interesovanja navijača. Potcenjivanje odbojke kao sporta je u Srbiji prisutno u širem audortirjumu koji se obično uključi da prati takmičenja od polufinala ili finala. Ipak, koliko god se laici upinjali da dokažu da je to sporedna stvar, globalni trendovi govore drugačije. 

Reč je o jednom od najpopularnijih sportova na svetu, na globalnom nivou popularnom kao rukomet, vaterpolo i još nekoliko sportova zajedno.

Po rang listi World Atlasa koji računa navijačku bazu, odbojka se nalazi na petom mestu sa bazom od 900.000.000 fanova. Ispred su nedodirljivi fudbal, kriket, hokej na travi i tenis. Iza su košarka, bejzbol, ragbi, golf... Naravno, ova lista je najviše uzrokovana geografskom podelom na zemlje u kojima se određeni sport igra. Kako se odbojka igra u zemljama poput Kine, Brazila, Amerike, Rusije, Turske, većeg dela Evrope i Dalekog istoka, otuda je i procena ovolike navijačke baze.

Po rang listi sajta Sportsshow koji je u obzir uzeo 15 kriterijuma (globalnu bazu navijača, broj TV gledalaca, vrednost TV ugovora za prava prenosa, popularnost na internetu, prisustvo na društvenim mrežama, broj profesionalnih liga, broj profesionalnih sportista, prosečne plate profesionalnih sportista itd...), odbojka je na desetom mestu najpopularnijih sportova sveta. Fudbal je ubedljivo prvi, slede košarka, kriket, tenis, atletika, ragbi, formula 1, boks, hokej na ledu i onda odbojka. Popularnija od golfa, bejzbola, američkog fudbala, MMA... Daleko, daleko iza su rukomet i vaterpolo. Primera radi, odbojkom se u Americi bavi više sportista nego američkim fudbalom.

U takvom sportu koji i dalje nema zaslužen rejting i status u Srbiji, naša zemlja je izrasla u velesilu. Iako su fudbal i košarka popularniji, iako je vaterpolo trofejniji, ni u jednom sportsu Srbija nije uspešna u muškoj i ženskoj konkurenciji kao u odbojci. A nijedan sport nije tako popularan u obe konkurencije na planeti kao odbojka. Ni fudbal.

Temelje uspeha srpskoj odbojci je postavio nekadašnji uspešni odbojkaš, trener, funkcioner i od 1992. godine predsednik Saveza, Aleksandar Boričić. Od njegovog dolaska na čelo federacije počinju uspesi i dolazi prva medalja odbojkaša na EP u Atini 1995. godine, potom i prva olimpijska, pa svetska medalja i kao kruna svega zlato u Sidneju. Kada je muška odbojka stekla status uspešnog i bitnog sporta u našoj zemlji, počela je da se razvija ženska i došla je prva medalja sa SP 2006. godine.

Naravno, nije Boričič taj koji je smečovao, blokirao, servirao... On je imao ideju, viziju i dobre saradnike. Još veće zasluge pripadaju na hiljadama trenera, učitelja i stručnjaka koji su u prethodnih 20 i kusur godina odbojci učili decu širom Srbije, Republike Srpske, Crne Gore... A naravno, najveće zasluge pripadaju toj deci koja su izrasla u fenomenalne sportsite i svetske zvezde ovog sporta.

Kada se računaju medalje u ovom veku, odnosno nepune dve decenije, Srbija (nekada Jugoslavija i zajednica sa Crnom Gorom čiji doprinos je tada bio zanemarljiv) se pozicionirala kao odbojkaška velesila.

Sinoć je Srbija objedinila evropska zlata u muškoj i ženskoj konkurenciji. Takav podvig u ovom veku je do juče viđen još samo dva. Pošlo je to za rukom Srbiji 2011. godine i Rusiji 2013. godine. Dakle, ništa se ne dešava slučajno, ovo je zaista podneblje na kojem rastu odbojkaška čuda.

A pošto su povod evropska zlata, možemo i da napravimo paralelu sa ostalim odbojkaškim silama u Evropi.

Računajući medalje sa trilinga najvećih takmičenja (Olimpijske igre, svetska i evropska prvenstva), Srbija je uz rame Italiji i Rusiji. Gigantima u ovom sportu! Svetsku ligu (iliti Ligu nacija) nismo računali zbog svega u šta se pretvorila poslednjih godina.

Kada saberemo medalje odbojkaša i odbojkašica, Srbija ih ima ukupno 15 sa trilinga najvećih takmičenja. Od toga ima sedam zlata i samo dva izgubljena finala. I pet četvrtih mesta, odnosno izgubljenih šansi za medalju.

---

SRBIJA 7(zlata) + 2(srebra) + 6(bronzi) = (15 medalja)

ODBOJKAŠICE  4+2+2

OLIMPIJSKE IGRE: nisu učestvovale (2004), četvrtfinale (2008), grupna faza (2012), srebrna medalja (2016)

SVETSKA PRVENSTVA: nisu učestvovale (2002), bronzana medalja (2006), druga faza (2010), druga faza (2014), zlatna medlja (2018)

EVROPSKA PRVENSTVA: nisu učestvovale (2001), grupna faza (2003), grupna faza (2005), srebrna medalja (2007), četvrtfinale (2009), zlatna medalja (2011), četvrto mesto (2013), bronzana medalja (2015), zlatna medalja (2017), zlatna medalja (2019).

ODBOJKAŠI 3+0+4

OLIMPIJSKE IGRE: četvrtfinale (2004), četvrtfinale (2008), grupa (2012), nisu učestvovali (2016)

SVETSKA PRVENSTVA: četvrto mesto (2002), četvrto mesto (2006), bronzana medalja (2010), druga faza (2014), četvrto mesto (2018)

EVROPSKA PRVENSTVA: zlatna medalja (2001), četvrto mesto (2003), bronzana medalja (2005), bronzana medalja (2007), druga runda (2009), zlatna medalja (2011), bronzana medalja (2013), četvrtfinale (2015), bronzana medalja (2017), zlatna medalja (2019).

---

ITALIJA 5+8+3 (16)

Italija ima jednu medalju više. Ali i dve zlatne medalje manje. Italijanska odbojka u ovom veku ima isti broj olimpijskih medalja kao srpska – jednu. Doduše, ukupno imaju više srebrnih, odnosno više puta su bili u finalima svih takmičenja. Imaju isti broj četvrtih mesta kao Srbija. A reč je o zemlji sa najjačom ligom za odbojkaše i jednom od dve najjače za odbojkašice. U Italiji igraju klubovi sa milionskim budžetima, najbolji igrači i igračice zarađuju preko milion evra po sezoni, Savez je napravio od mladih reprezentativki klub koji se takmiči u Seriji A kao razvojni tim. Italija ulaže veliki novac i poklanja veliku pažnju odbojci. Tamo igraju i naši najbolji odbojkaši Atanasijević, Lisinac, Podraščanin, Kovačević, neke od najboljih odbojkašica poput Stefane Veljković. I uz sve to, Italija mora da naturalizuje Kubance, Ruse, Bugare, Afrikanke...

ODBOJKAŠICE 3+5+2

OLIMPIJSKE IGRE: srebrna medalja (2004), četvrto mesto (2008), bronzana medalja (2012), srebrna medalja (2016)

SVETSKA PRVENSTVA: zlatna medalja (2002), četvrto mesto (2006), grupna faza (2010), četvrto mesto (2014), srebrna medalja (2018)

EVROPSKA PRVENSTVA: srebrna medalja (2001), četvrtfinale (2003), srebrna medalja (2005), zlatna medalja (2007), zlatna medalja (2009), četvrto mesto (2011), četvrtfinale (2013), četvrtfinale (2015), četvrtfinale (2017), bronzana medalja (2019).

ODBOJKAŠI 2+3+1

OLIMPIJSKE IGRE: četvrtfinale (2004), četvrtfinale (2008), četvrtfinale (2012), četvrtfinale (2016)

SVETSKA PRVENSTVA: četvrtfinale (2002), četvrtfinale (2006), četvrto mesto (2010), osmina finala (2014), četvrtfinale (2018)

EVROPSKA PRVENSTVA: srebrna medalja (2001), zlatna medalja (2003), zlatna medalja (2005), četvrtfinale (2007), osmina finala (2009), srebrna medalja (2011), srebrna medalja (2013), bronzana medalja (2015), četvrtfinale (2017), četvrtfinale (2019).

---

RUSIJA 8+1+6 (15)

Rusija ima jednak broj medalja sa velikih takmičenja u ovom veku kao Srbija. A reč je o odbojkaškoj sili broj jedan kroz istoriju na Starom kontinentu. Sport baštinjen u Sovjetskom Savezu je nastavio da se razvija i u Rusiji kao nezavisnoj džravi. Rusi imaju podjednako dobre muške i ženske odbojkaške selekcije. Imaju jaku ligu u obe konkurencije, imaju klubove poput Zenita koji godinama vladaju Evropom zahvaljujuči jakim domaćim snagama, najboljim strancima i ogromnim budžetima. Rusija ima više zlatnih medalja od Srbije, ali i njoj fali svetska titula kod odbojkaša, olimpijska kod žena… Eto koliko je teško osvojiti neke titule. Ruske selekcije su redovni  učesnici najvećih takmičenja, nisu propustili nijedno u ovom veku i to ih možda stavlja na pijadestalj najveće evropske odbojkaške sile.

ODBOJKAŠICE 5+1+3

OLIMPIJSKE IGRE: srebrna medalja (2004), četvrtfinale (2008), četvrtfinale (2012), četvrtfinale (2016)

SVETSKA PRVENSTVA: bronzana medalja (2002), zlatna medalja (2006), zlatna medalja (2010), četvrtfinale (2014), četvrtfinale (2018)

EVROPSKA PRVENSTVA: zlatna medalja (2001), četvrtfinale (2003), bronzana medalja (2005), bronzana medalja (2007), četvrtfinale (2009), četvrtfinale (2011), zlatna medalja (2013), zlatna medalja (2015), četvrtfinale (2017), četvrtfinale (2019).

ODBOJKAŠI 3+3+3

OLIMPIJSKE IGRE: bronzana medalja (2004), bronzana medalja (2008), zlatna medalja (2012), četvrto mesto (2016)

SVETSKA PRVENSTVA: srebrna medalja (2002), četvrtfinale (2006), četvrtfinale (2010), četvrtfinale (2014), četvrtfinale (2018)

EVROPSKA PRVENSTVA: četvrto mesto (2001), bronzana medalja (2003), srebrna medalja (2005), srebrna medalja (2007), četvrto mesto (2009), četvrto mesto (2011), zlatna medalja (2013), četvrtfinale  (2015), zlatna medalja (2017), četvrtfinale (2019).

---

POLJSKA 5+1+3 (9)

Na kraju, tu je i Poljska kao četvrta odbojkaška sila Evropa. Zemlja u kojoj odbojkaši imaju status superzvezda. U kojoj se kao od šale sakupi 65.000 na fudbalskom stadionu da prati odbojkaški meč. Poljska takođe mnogo ulaže, ima jake klubove, nisu baš na nivou italijanskih, ruskih i turskih, ali su posebna galaksija za srpske. Ta i takva Poljska ima šest medalja manje od Srbije u ovom veku. Čak se dešava da ne može ni da sa plasira na neka takmičenja.

ODBOJKAŠICE (2+0+1)

OLIMPIJSKE IGRE: nisu učestvovale (2004), grupna faza (2008), nisu učestvovale (2012), nisu učestvovale (2016)

SVETSKA PRVENSTVA: grupna faza (2002), grupna faza (2006), grupna faza (2010), nisu učestvovale (2014), nisu učestvovale (2018)

EVROPSKA PRVENSTVA: grupna faza (2001), zlatna medalja (2003), zlatna medalja (2005), četvrto mesto (2007), bronzana medalja (2009), četvrtfinale (2011), osmina finala (2013), četvrtfinale (2015), osmina finala (2017), četvrto mesto (2019).

ODBOJKAŠI (3+1+2)

OLIMPIJSKE IGRE: četvrtfinale (2004), četvrtfinale (2008), četvrtfinale (2012), četvrtfinale (2016)

SVETSKA PRVENSTVA: grupna faza (2002), srebrna medalja (2006), osmina finala (2010), zlatna medalja (2014), zlatna medalja (2018)

EVROPSKA PRVENSTVA: četvrtfinale (2001), četvrtfinale (2003), četvrtfinale (2005), osmina finala (2007), zlatna medalja (2009), bronzana medalja (2011), osmina finala (2013), četvrtfinale (2015), osmina finala (2017), bronzana medalja (2019).

---

Fenomen srpske odbojke je zaista teško objasniti. I treba uživati u njemu. Odati mu priznanje koje zaslužuje. Ali treba i na vreme uraditi sve da odbojka nikad ne padne na grane nesrećnog rukometa koji je uništen do temelja. 

Pre osam godina samo imali isto ovako leto u odbojci. Srbija je uzela evropska zlata u obe konkurencije, sve je bilo divno i bajno nekoliko dana, svi su slavili, davala su se krupna obećanja... I ništa od toga se nije realizovalo. Od te 2011. godine se ništa promenilo nije. Odbojka je ostala na istom statusu koji je imala.

Čist talenat igrača i rad dobrih trenera je ostavio srpsku odbojku u vrhu. Situacija u klupskoj odbojci je danas još gora, a iz tih klubova će Srbija morati da crpi naslednike Bate, Tijane, Uroša, Maje, Marka, Stefane, Brankice… Bilo bi lepo kada bi sada uspelo nešto da se pokrene i da se na nekih obećanja i reči pređe na dela. Na stotine i hiljade dece je ovog leta “inficirano” odbojkom. Treba im omogućiti uslove, trenere i klubove da nastave tradiciju i zadrže Srbiju u samom vrhu svetske odbojke, a možda je i podignu na pijadestal sile broj jedan. 

n.

(FOTO: CEV, MN Press)