{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Kako je Zvezda postala žrtva sopstvenih visokih standarda

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 245
Pre desetak godina svaki navijač crveno-belih bi pristao na ulazak u Ligu šampiona, sve i da njegov tim izgubi šest puta sa po 10:0 u grupi. Ali apetiti su porasli, lestvice pomerene, a Zvezda nema igrače koji bi mogali da opravdaju takva očekivanja
Kako je Zvezda postala žrtva sopstvenih visokih standarda

BEOGRAD 2009. GODINE: „Samo bar jednom da uđemo u Ligu šampiona, da osetimo kako je tamo igrati. Neka nas svi tamo pune, ali svi bismo bili srećni. Samo da da vidimo mušemu i da ovde dolaze velikani“.
BEOGRAD 2019. GODINE: „Ovo više ne može da se gleda. Nismo konkurentni, najbolje bi bilo da siđemo u Ligu Evrope, pa da igramo neki fudbal. Samo se sramotimo“.

Promena razmišljanja navijača Crvene zvezde na uzorku od jedne decenije, tokom koje su samo poslednje tri godine bile upečatljive, predstavlja najveću moguću pobedu Milojevićeve i ere aktuelnog rukovodstva. Još od dana kada su crveno-beli izbacili Salcburg, zatim za 12 meseci i Jang Bojs, znalo se da vrlo lako mogu da postanu žrtve sopstvenih visokih standarda. Jer su dobrim manevrima uspeli da zaduže ključeve unapređenog juga i dobiju priliku da se na savršenom autoputu trkaju, kako je to Milojević rekao na zvaničnoj konferenciji za medije, sa ferarijem. Ne, ovog puta nećemo o razlici u budžetu, finansijskoj i fizičkoj nadmoći Totenhema, ponovoljenoj u beogradskom duelu. Tu činjenicu ljudi s Marakane su znali i pre nego što je obavljen žreb za ovogidšnju Ligu šampiona.

Nedostatak energije, neka ravna linija na stadionu Crvene zvezde posle prvog gola Totenhema, koji se graniči s jezivom ravnodušnoću, najbolji je dokaz da će navijači i igrači crveno-belih u bliskoj budućnosti (ako budu igrali Ligu šampiona) biti protagonisti svojevrsnog sportskog „survajvera“. Varaju se oni koji misle da je Crvena zvezda za 180 minuta protiv Totenhema naučila sve lekcije. Školovanje će biti dugo, ukazuju nam to i primeri drugih klubova iz regiona, i frustrirajuće. Problem je samo što je srpski šampion jeftino dozvolio Sonu, Kejnu i Ndombeleu da sednu za katedru i drže predavanja. Biće na ovom nivo takmičenja i Liverpula, ali biće i mnogo više Totenhema. Pa ko ima hrabrosti da gleda te prizore biće i dalje na Marakani. To je taj bolni proces koji ne može da bude završen posle samo dve sezone u takmičenju s alama.

Da je Pavkov dao gol pri rezultatu 0:0 možda bi sve bilo drugačije, realno je da bi se utakmica okrenula naglavačke. Zvezda je pre 365 dana dala gol Liverpulu iz prve šanse, zatim ga dokosurila iz druge. Takvi mečevi se dešavaju… Ali se ne ponaavljaju tako često. Međutim, rolerkoster sudbine Milana Pavkova, njegovi golovi i propuštene prilike, jedina su nit koja povezuje 6. novembar prošle i ove godine.

Zvezda je protiv Liverpula igrala s mnogo više energije. Sada ni na stadionu, ni na terenu, nije bilo vulkana emocija, niti potrebne strasti da bi se srušio tim kao što je Totenhem.

Zvezda je u pomenutom meču s kasnijim šampionima Evrope bila zategnuta kao „struna“, savršeno tatički postavljena, dozvolivši Liverpulu da iz igre promaši samo jednu stopostotnu priliku. Onu Staridžovu iz 12. minuta. Ostalo što je napravila ekipa Jigena Klopa bila je posledica jalove inicijative. Zvezda je imala tada neku nevidljivu hemiju, niti koje su povezivale ceo tim, savršeno stajala, i nije moglo da joj se desi da se raspadne kao u drugom poluvremenu susreta sa Sparsima i posluži kao tim za bildovanje samopouzdanja. Možda ima i do toga što Zvezda u startnoj postavi u sredu veče nije imala nijednog igrača poniklog u svojoj školi. Grupa Gardista je pri kraju mandata, kažu, skrenula u dekadenciju, ali je znala da emocijom, tu pre svih mislimo na Vujadina Savića i Žuleta Stojkovića, popravi krvnu sliku ekipe. Sad to može samo Milan Borjan.

Posebna je tema što je tada Crvena zvezda bila tim s jasno podeljenim ulogama. Znalo se da je, pored Marina, gazda veznog reda Nenad Krstičić. Ne znači da bi prisustvo bivšeg reprezentativca Srbije bilo toliko delotvorno da bi poništilo klasu Ndombelea, ali bi se bar znalo od koga možeš šta da očekuješ. Zvezda – a to je već standardna tema – više nema izgrađene tandeme. Sve je na pola. Špancu Kanjasu nedostaje fizičke snage, Petrović je neiskusan, Vulić u blagoj ekspanziji, ali nedovoljno potvrđen, Jovančić u kandžama velike krize. Sigurni smo da u Ljutice Bogdana ne znaju kome će u budućnosti moći bezgranično da veruju. Isti slučaj je i s napadačima jer Crvena zvezda u ovom trenutku nema prvog špica. Niti će ga imati do kraja jesenje sezone. To je osnovna greška sportskog sektora i uprave Crvene zvezde.

Sve te anomalije Crvena zvezda je jednom morala da plati. I onda se desila promašena šansa Pavkova. I onda se desila dominacija Totenhema.

Ali može da se desi i bod u Pireju. I novo evropsko proleće. I to bi bio fantastičan uspeh, i prilika za Zvezdu da u Ligi Evrope, u sudaru s nekim sebi približnijim, ponovi razgali navijače. Timovi poput Totenhema su jednostavno nedodirljivi. I još dugo će svaki eventualni susret s takvima boleti.

(FOTO: Reuters, Star Sport)

Najnovije vesti


×