{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
I posle Valensije stajala je napomena da nije vreme za velike zaključke na startu trenerskog mandata Dragana Šakote, ali da je bilo određene reakcije u pozitivnom smeru. Da bi Zvezda pronašla kontinuitet biće potrebno mnogo više od jedne dobre utakmice. Pre svega, mnogo rada. Onda da se dobije jedan direktan rival u Jadranskoj ligi i tako stvori nekakav kontinuitet, za početak
Zvezdin pogled u ogledalo i gde je kraj oscilacijama?

Porazom u Ljubljani Crvena zvezda ostala je izvan zone plej-ofa sa skorom 5-4, a posle mnogo godina prvi krug takmičenja u Jadranskoj ligi završiće bez trijumfa protiv direktnih kandidata za titulu. 

Ako je potop u dvorani Leon Štukelj ogolio istinu da nešto ozbiljno ne štima u Crvenoj zvezdi, onda su porazi od Budućnosti, Partizana i Cedevite Olimpije školski pokazatelj da imena ne čine tim i da možda nije problem u trenerima, koliko u činjenici da inicijalni roster sa 16 imena ima previše individualaca, a ne timskih igrača, odnosno da se u nekim slučajevima od starih zasluga ne živi...

Pogled u ogledalo pokazuje da je Crvena zvezda u dvorani Stožice odigrala najslabiju utakmicu u regionalnom takmičenju u mnogim aspektima. Najmanje poena (64), najslabiji procenat šuta iz igre (40,7 odsto – 18/41 za dva i 6/18 za tri), najlošiji učinak s linije penala (10/17 – 58,8 odsto), najmanje podeljenih asistencija (11), najniži ukupni indeks korisnosti još od prve utakmice polufinala ABA lige pre tri sezone u Podgorici (tada 51, sinoć 53), uz drugi najslabiji skakački učinak s 26 uhvaćenih lopti (slabije jedino bilo protiv Budućnosti – 24) i iznadprosečni broj izgubljenih lopti (14).

Kada se sagledaju svi pomenuti statistički podaci Crvena zvezda nije imala šta da traži u utakmici s etiketom “derbi kola”, čak ni protiv takmaca koji je sedam dana ranije pretrpeo nezapamćeni debakl od Zadra kome je to bila prva recka u sezoni... Jer je i tom rivalu isti derbi jednako važan za što bolju poziciju uoči doigravanja i sticanje prednosti domaćeg terena barem u jednoj od dve serije.

Daleko od toga da je Zvezdina sezona propala ili da stvari ne mogu da se isprave pošto je tek početak decembra. Ali kako bi se neke konkretne promene dogodile i delimično razočarana publika dobila nešto više od bljeskova protiv Himkija i Valensije, potrebno je da se pogleda istini u lice, sagledaju činjenice i konačno povuku neki potezi dostojni vraćanju sjaja braniocu titule i šampionu ABA lige u četiri od prethodnih pet sezona. Ono što Crvena zvezda trenutno pokazuje nije ni u rangu sve što se dešavalo pod komandom Dušana Alimpijevića, što je u delu javnosti reper za “promašenu sezonu”, iako je crveno-bele praktično jedna lopta delila od odbrane titule.

Crvena zvezda je protiv Cedevite Olimpije odigrala sveukupno čudno utakmicu. S mnogo neobičnih rotacija u kojima je Dragan Šakota imao želju da pronađe trenutni recept za uspeh. Pokušaj s dva plejmejkera, Lorenzom Braunom i Filipom Čovićem, u isto vreme pokazao se kao pogrešan, kao i odluka da Braun nakon perioda uvećane minutaže igra četvrtinu i po u drugom poluvremenu bez prestanka, pri čemu je šest minuta poslednje deonice bio u kontraritmu i samo tri poena, uz tri napravljena i po jedan iznuđeni faul i izgubljen posed, pre nego što ga je odmenio Bili Beron.

U novom pokušaju da napravi iskorak Filip Čović se nije proslavio i zapravo njegova sekvenca u poslednja četiri minuta izgledala je zbunjujuće. Posle dve uzastopne trojke za 62:57 skrivio je faul, gde je Jaka Blažič bio polovičnog učinka. U sledećem napadu promašio je skok šut, potom na novu trojku Marka Simonovića izgubio loptu pod pritiskom Blažiča na šta je usledilo polaganje za 68:57 tri minuta pre isteka vremena. Do kraja utakmice Zvezda je napadački ponudila samo poene Dejana Davidovca i Čarlsa Dženkinsa iz igre, što je bilo nedovoljno za preokret.

Crvena zvezda je još jednom najslabije izgledala u unutrašnoj liniji. Trojica centara Džejms Gist – Ognjen Kuzmić – Majkl Odžo ubacio je zajedno devet poena, uz deset skokova. Zajedno sa trojicom krilnih centara Boriša Simanić – Mo Faje – Derik Braun, Zvezda je izvukla ukupno 20 poena i 14 skokova. Lorenzo Braun je sam izvukao 17 poena. Kada se na do izvuče podatak da je podelio i pet asistencija – što mu i jeste primarni posao –, a da je ostatak tima skupio jedva šest, od toga Filip Čović, Čarls Dženkins, Dejan Davidovac i Bili Beron kao primarni i sekundarni organizatori igre u pojedinim momentima sezona, dolazi se do podataka koji nikako ne odgovaraju ambicijama s početka leta.

I posle Valensije stajala je napomena da nije vreme za velike zaključke na startu trenerskog mandata Dragana Šakote, ali da je bilo određene reakcije u pozitivnom smeru. Da bi Zvezda pronašla kontinuitet biće potrebno mnogo više od jedne dobre utakmice. Pre svega, mnogo rada. Onda da se dobije jedan direktan rival u Jadranskoj ligi i tako stvori nekakav kontinuitet. Za početak. 

Ma koliko povratak u Evroligu teoretski izgleda lepo, uspeh na kraju sezone meriće se jedino osvojenim titulama. U elitnom takmičenju, realno, to nije cilj, u svim ostalim jeste. Zvezda u ovom trenutku više pokazuje tamo gde treba da uživa u plodovima uspešne sezone, nego tamo gde bi te iste uspehe trebalo da stvara...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport

 

Najnovije vesti


×