{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Zvezda i Partizan kroz prizmu učinka u Evropi: Domaći VS stranci - ko više doprinosi?

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 30
Statistika i brojke ipak ne lažu. Bespredmento je tvrditi da strani košarkaši nisu doprineli kvalitetu crno i crveno-belih, samo, kao otvoreno se postavlja pitanje da li bi mladi, srpski košarkaši postigli iste rezultate da im se ukazala ista prilika
Zvezda i Partizan kroz prizmu učinka u Evropi: Domaći VS stranci - ko više doprinosi?

Evidentno je da srpska košarka godinama unazad muku muči sa mlađim selekcijama. Prethodno leto donelo nam je najslabije rezultate u dužem vremenskom intervalu, pa se stoga jasno postavilo pitanje da li postoji bilo kakva strategija oko razvoja "novih nada", te da li su klubovi u dovoljnoj meri orijentisani na svoje najveće blago?

Mnogi ljubitelji košarke su na početku sezone negodovali zbog velikog broja stranaca koji se nalazi u srpskim ekipama koje nastupaju u Jadranskoj ligi. Po tome su svakako prednjačili Crvena zvezda i Partizan, ali se kao opravdavajuća svakako može uzeti činjenica da su doprineli kvalitetu tima i da bez njih jednostavno ne bi bilo rezultata kakve imamo prilike da vidimo.

Međutim, svedoci smo da iz godine u godinu imamo problem pred početak Kupa Radivoja Koraća ili Superlige oko registrovanja igrača. Poznato je pravilo da više od četiri strana igrača ne smeju da se nađu u sastavu za ova nadmetanja, pa se stoga obično neko "provuče" tako što dobije srpski pasoš, a u retkim situacijama neko otpadne, pa tako imamo situaciju da sastav izgleda okrnjeno.

Statistika i brojke ipak ne lažu. Bespredmento je tvrditi da strani košarkaši nisu doprineli kvalitetu crno i crveno-belih, samo, kao otvoreno se postavlja pitanje da li bi mladi, srpski košarkaši postigli iste rezultate da im se ukazala ista prilika.

CRVENA ZVEZDA

Kao referentne ćemo uzeti podatke iz evropskih takmičenja u kojima su se takmičili Crvena zvezda i Partizan. Tako je klub koji trenutno predvodi Dragan Šakota na 28 odigranih utakmica u Evroligi postigao ukupno 2094 poena. Podelimo li to dobićemo prosek od 74,7 poena po utakmici, što za elitno košarkaško takmičenje nije preterano loše, ali je svakako ispod proseka i smešta Zvezdu u donji dom.

Ono što je zanimljivo "pročačkati" jeste koliki je odnos poena koji su postigli strani i domaći igrači u dosadašnjem delu sezone. Po ukupnom broju postignutih poena, svakako prednjači Lorenzo Braun, koji je do sada ubacio 332 poena u Evroligi, a odmah tu iza je Bili Beron, koji je juče protiv Makabija imao čudesnu partiju, a sa njom na kontu ima 301 poen.

Samo Braun i Beron kada se stave na papir, dakle, postigli su nešto više od 30,2% poena Crvene zvezde u Evroligi. Dodamo li tu i odličnog Kevina Pantera, koji se nešto kasnije priključio sastavu (a za sada je ubacio 191 poen), imamo situaciju da trio bekova, pritom stranih čini 39,3% poena crveno-belih u elitnom takmičenju.

Poređenja radi, najefikasniji košarkaš Crvene zvezde koji vodi poreklo iz Srbije ove sezone u Evroligi je Dejan Davidovac, koji je postigao "samo" 148 poena. Pretvoreno u procente, to je udeo od samo 7,1% od ukupnog broja poena Crvene zvezde. A to nas vodi ka još interesantnijem podatku...

Poredeći sve domaće i strane igrače koji su ove sezone nastupali za Crvenu zvezdu u Evroligu, razlika je izuzetno velika. Svi košarkaši koji vode poreklo van Srbije postigli su 1363 poena, dok su oni koji dolaze iz naše zemlje trenutno na samo 731, dakle gotovo upola manje. Kada to zaokružimo na procente, statistika kaže da su stranci ubacili 65,1% poena, dok su domaći došli do "svega" 34,9%.

Zaista, crveno-beli su se ove sezone odlučili da maksimalno svoje karte bace na igrače sa iskustvom igranja van ovog regiona. Tek sa strane bi šansu dobijali pre svega Dejan Davidovac, Vladimir Štimac i Ognjen Dobrić, dok je Branko Lazić stalno bio u rotaciji. Tokom sezone su iz tima otišli Nemanja Nenadić u Megu, a FIlip Čović i Ognjen Kuzmić u FMP, pa se srpska ekipa u Zvezdi samo dodatno osula i u tome treba dodatno tražiti razloge ovakvog odnosa u broju postignutih poena.

Ostaje otvoreno pitanje da li će Crvena zvezda za narednu sezonu ponovo uključiti navedene igrače i tako se delimično preorijentisati na naše tržište i školu košarke, te da li će sa pozajmica povući odličnog Dušana Ristića i Aleksu Radanova, čime bi umnogome popravila brojno stanje srpskih košarkaša u timu. No, cilj uvek opravdava sredstvo, a Crvena zvezda je sa ovim sastavom i dalje aktivno uključena u borbu za plasman među osam najboljih u Evroligi, dok u ABA ligi sve drži u svojim rukama kada je reč o plasmanu u plej-of.

Zaključak je da je kroz Zvezdu ove sezone prodefilovalo ukupno deset stranih igrača, dok je srpskih bilo isto toliko. Samo, problem je što minutaža nije bila raspoređena da prija srpskim igračima.

PARTIZAN

Dolazimo do ekipe Partizana, koja je u okviru Evrokupa ove sezone odigrala 12 utakmica manje od Crvene zvezde u Evroligi. Crno-beli su tako na 16 susreta, koliko ih je ukupno do sada bilo u drugom po kvalitetu nadmetanju upisali ukupno 1256 poena. Sabere li se to sve i podeli, dolazi se do proseka od 78,5 poena po meču, što ih stavlja u vrh liste kada je napadački učinak u pitanju. Međutim, Andrea Trinkijeri je ove sezone voleo da istakne da je odbrana ta koja dobija utakmice, što je delom i tačno, pošto Partizan spada u red najtvrđih ekipa u Evrokupu.

Slično kao i kod crveno-belih, Partizan ove sezone u svom timu ima veliki broj stranih igrača. Neki od njih nisu preterano zadovoljili poput Artjoma Parahovskog, koji je brzo napustio ekipu, zatim je tu Žanis Pejners, dok Redži Reding nije imao sreće sa povredom, pa ga već duže vreme ne gledamo na parketu. Andrea Trinkijeri se od mladih nada ove sezone odlučio da u tim uključi Uroša Trifunovića, kojem u poslednje vreme daje sve veću ulogu i to mu se za sada isplaćuje, pošto mu košarkaš koji je u tim došao iz Mege, odakle se vratio sa pozajmice, uzvraća solidnim partijama.

Međutim, ono što je zanimljivo istaći kod ekipe Partizana jeste da nema preterano istaknutog pojedinca kada je broj postignutih poena u pitanju. Tako najefikasniji Nemanja Gordić ima ukupno 151 poen kraj svog imena (12%), a Markus Pejdž ima samo deset manje (11,2%). Prate ih Ognjen Jaramaz sa 135 poena (10,7%), Rašon Tomas sa 128 poena (10,2%), Rade Zagorac sa 125 poena (10%). Dakle, razlike su minimalne, te kada bismo sve uporedili sa ekipom Crvene zvezde, uvideli bismo veliku razliku između Lorenza Brauna i Bilija Berona u odnosu na ostatak tima, te "ekvilibrijum" kada govorimo o timu Partizana.

No, vratimo se Partizanu. Baš zbog svega ovoga zanimljivo je videti koliko učešće su u broju poena ove sezone uzeli strani, a koliko domaći igrači. Tako brojke kažu da su košarkaši iz Srbije postigli 548 poena, dok su strani izbrojali do 708. Odnos kaže da se u sastavu nalazilo sedam momaka iz naše zemlje, a devet su bili stranci, tako da, kada se sve podvuče, ovaj raspored poena deluje i prilično razumno.

Dakle, Srbija u Partizanu može da se pohvali da je postigla 43,6% poena čitavog tima, dok su košarkaši sa strane postigli 56,4%. Treba dodati da su ovim brojkama doprinele sve bolje partije Ognjena Jaramaza sa jedne strane, te povratak Nemanje Gordića i odlični Kori Volden sa druge.

Partizan može pozitivno da gleda na budućnost svog tima, pošto su mlade nade ovog kluba osvojile ovogodišnje izdanje ANGT turnira Evrolige u Beogradu, čime su obezbedili učešće u Kelnu na završnom nadmetanju. Ostaje samo da se vidi u kolikoj meri će ovi momci uspeti da se probiju i nametnu Andrei Trinkijeriju, te da li će uspeti da poprave brojno stanje srpskih košarkaša u timu.

Sezona crno-belih je i za sada na pravom kursu. Italijanski stručnjak zaista je stvorio tim koji nema istaknutih pojedinaca i gde svako daje određeni doprinos. Prvo mesto nakon ligaškog dela sezone u ABA ligi je na dohvat ruke, a u mislima je četvrtfinale Evrokupa sa Uniksom. Pred crno-belim sastavom je izuzetno zanimljivo proleće.

Foto: Star Sport

Najnovije vesti


×