{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Zvezda da odluči šta želi, Lorenzu hitno treba pomoć i ko će biti novi Kvinsi Miler?

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 93
Realova kratka škola iz lucidnosti, Bili Beron u svom elementu i neke nerazjašnjene stvari koje i dalje ostavljaju nedoumice...
Zvezda da odluči šta želi, Lorenzu hitno treba pomoć i ko će biti novi Kvinsi Miler?

Pametni ljudi često vole da kažu da je jutro pametnije od večeri. Glava bistrija, utisci se slegnu i onda je mnogo lakše sabrati utiske i staviti ih na jedno mesto... Jutro posle Reala otvara nove ili kristališe neke stare vidike, ujedno ostavlja prostor za ozbiljnu diskusiju i analizu. 

Crvena zvezda je u četvrtak uveče imala dve mogućnosti - da bira između “kraljevskog tretmana“ i “borbe s duhovima prošlosti“. Ekipa je svojevoljno izabrala drugu varijantu i doživela novi slom na evropskoj sceni. Poraz od 15 razlike na papiru deluje ubedljivo ako niste pratili dešavanja u Štark areni. U slučaju Crvene zvezde i Reala konačna razlika je preterana, jer je utakmica bila otvorena sve do trenutka kada su Serhio Ljulj i Rudi Fernandez zaigrali kao u najboljim danima svojih prebogatih karijera i pred više od 16.500 gledalaca na jednom od omiljenih mesta na evropskoj košarkaškoj mapi pogađali nemoguće šuteve. Znate, ono njihovo, zbog čega su godinama tako iritantni, a opet toliko genijalni u svom majstorstvu...

Njihov brzi kurs šuterske klinike učinio je da Zvezda oseti koliko boli kada je oštrica jednog od najdominantnijih i verovatno najomraženijih tandema evropske i španske košarke poput britve... Odluka Serhija Ljulja da na pet sekundi do kraja meča iz neobaveznog driblinga raspali za tri poena pogodila je ne samo dno mrežice, već i pravo u živac svakog ko se prethodne večeri našao na tribinama srpske dvorane u Bulevaru Zorana Đinđića ili kraj malih ekrana. Mada je tada sve bilo rešeno, Ljulj je mestu Realovog poslednjeg krunisanja u šampiona Evrope verovatno želeo da pošalje direktnu poruku konkurenciji da se lucidni dželat vratio i da će mu forma ići samo uzlaznom putanjom kako sezona bude odmicala... 

A, gde je u svemu tome bila Crvena zvezda? 

Ponovo razapeta u tri vremenska razdoblja - teške prošlosti, nešto lepše sadašnjosti i svetle budućnosti kojoj se teži. Crvena zvezda je opet postala žrtva sopstvene ideje i poput učenika “kampanjca“ dodavala gas samo kada je gorelo pod nogama. Iz potpuno čudne i pomalo neprijatne utakmice za osetljivo oko košarkaških poklonika istančanog ukusa, Crvena zvezda je imala ponudu kakvu nije smela da odbije. Ali, ponovo jeste. Baš kao protiv Makabija i Efesa...

Ima nešto u igri Crvene zvezde što ekipi ne dozvoljava da napravi još taj jedan, dodatni iskorak napred i pokupi ono što joj s pravom pripada. Bez ideje da se umanji pobeda u drugom kolu, Fenerbahče je došao u teškom momentu po Željka Obradovića i kasnije se videlo koliko je turski vicešampion ranjiv, dok se Himki posle sedam odigranih utakmica gleda kao izolovani incident. A, ne bi trebalo da bude tako.

Crvena zvezda na papiru i po svim parametrima nije “topovsko meso“. Nije, ali pozicija na tabeli ostavlja za pravo kritičkoj javnosti da manipuliše činjenicama. Odnosno, da se ne sagleda šira slika. Okršaji s Panatinaikosom, Makabijem, Efesom i Realom lako su mogli da se završe u Zvezdinu korist. Ali, nisu. I Crvena zvezda sada ima skor 2-5 i nameće se pitanje - da li se ovaj tim bori za TOP 8 ili za prestiž? Odgovor je verovatno negde između.

Zvezdina uprava je posle osvajanja Jadranske lige letos ambiciozno ušla u projekat čuvanja timskog jezgra i na već postojeći nukleus dodala samo tri imena od kojih svi jako dobro poznaju dešavanja u srpskoj i evropskoj košarci, a dvojica njih su već osvajali najveće pehare u crveno-belom dresu.

Iako se nijednog trenutka nije otvoreno govorilo o ambicijama, svima je postalo jasno da je Crvena zvezda sa rosterom od 16 igrača, nekoliko prekaljenih evropskih asova i širinom praktično na svakoj poziciji, bez lažne skromnosti, imala ideju da ponovo napadne četvrtfinale Evrolige i paralelno odbrani Jadran i Srbiju od konkurencije koja se takođe značajno pojačala... 

Mada je i sada pitanje Zvezdinih ambicija tema o kojoj se ne govori, umesto reči najbolju sliku o realnim dometima ove ekipe pokazaće naredne dve utakmice - protiv Asvela u Beogradu i Albe u Berlinu. Zanimljivi projekti iz Francuske i Nemačke, ali ne bauci zbog kojih treba unapred tražiti izgovore. Bar ne ako je TOP 8 i dalje u mislima. 

Bilo kako, u Crvenoj zvezdi treba da odluče šta žele - da li im je Evroliga samo usputna stanica ili postoji ambicija da se iskoristi nešto slabiji početak najbliže konkurencije i isprave greške?

Da bi se to zaista desilo, na Malom Kalemegdanu u hodu treba da se reše neke bitne stavke i zvati ih pravim imenom... Status Andrije Gavrilovića još nije poznat. Ispred njegovog imena i dalje stoji prefiks "VD (vršilac dužnosti)" ili privremeni trener. O tome se, bar dosad, nije javno govorilo, tačnije zvezdaška javnost nije upoznata s tim da li je Gavrilović trajno rešenje ili je njegov posao oročen rezultatima?

Da bi Crvena zvezda mogla da se otrese prošlosti koja joj kao pokvarena ljubav ne da mira i izvrši tranziciju iz nestabilne sadašnjosti do konačnog cilja ovom timu je potrebna sveža krv. Preciznije, Lorenzu Braunu je pod hitno potrebna ispomoć u organizaciji igre i prava zamena na mestu plejmejkera. Vratimo se nekoliko paragrafa unazad, na deo koji kaže: “Ima nešto u igri Crvene zvezde što ekipi ne dozvoljava da napravi još taj jedan...“ i tu navežite imena i prezimena Lorenza Brauna i Filipa Čovića. Crvena zvezda ne može da napreduje jer njeni plejmejkeri ne pokazuju da zajedno imaju potreban kapacitet. Oni su u uzajmnoj vezi i nominalno treba da dopunjuju jedan drugog na beskrajnoj skali košarkaških atributa. Kao što su to Markus Vilijams i Stefan Jović radili u prvoj "tripla kruna" sezoni. Ili Stefan Jović i Nejt Volters pre odlaska Dejana Radonjića...

Lorenzo Braun se posle burnog i teškog perioda aklimatizacije na evropsku košarku podigao i pruža stabilnije role. Treći je strelac Crvene zvezde sa ukupno 64 poena, prvi asistent s 27 završnih dodavanja, drugi skakač s 20 uhvaćenih lopti, ali i prvi na listi igrača po broju izgubljenih lopti - 18. Uz opasku da je protiv Reala i Himkija na velikom uzorku imao svega dve “prodate“ lopte, odnosno da je sinoć za 37 minuta na parketu imao veliku nulu u ovoj koloni! Bio je najraznovrsniji igrač Crvene zvezde s 14 poena (3/7 za dva, 1/3 za tri), uz šest skokova, pet asistencija i sedam iznuđenih faulova. Nije srljao u organizacionom delu kako je to znao da radi u Istanbulu, Tel Avivu ili protiv Barselone u Beogradu, već je zaista delovao kao da želi da pokaže koliko mu je stalo do Crvene zvezde i da do kraja sezone ostavi znatno bolji utisak. I izbor šuteva bio mu je rezonski, iako je na kraju imao tek 40 odsto uspešnosti.
“Ne pratim šta pišu mediji ili kažu ljudi, ali mogu da se saglasim s tim da plejmejker uvek ima najveću odgovornost i da od njega sve polazi na terenu. Meni i jeste cilj da preuzmem najodgovorniju ulogu i vodim ovaj tim. Ali, svi još učimo, pa tako i ja“, rekao je Lorenzo za MOZZART Sport posle utakmice.

Filip Čović nije bio u rotaciji protiv Reala zbog toga što je na treningu pred meč istegao prednje ukrštene ligamente, dok se od Nemanje Nenadića nije očekivalo da u svojim prvim ovosezonskim minutima pruži igru nalik onoj koja je Zvezdi u ovom trenutku potrebna. A, njoj treba neko ko će konačno rasteretiti Bilija Berona i Čarlsa Dženkinsa kako bi mogli da rade ono što najbolje znaju.

Beron je obradovao svoje navijače i pronašao sebe usred jako napornog ciklusa i počeo da pogađa u nizu, što su i te kako osetili Himki i Real. U oba slučaja imao je fantastične šuterske nalete u trećoj četvrtini, kada je vezao trinaest, odnosno devet poena i bio inicijalna kapisla Crvene zvezde za drastično uvećavanje razlike, odnosno da se podigne nivo krvnih zrnaca i preokrene rezultat pred onu kobnu poslednju deonicu... Priznao je i sam Beron da mu je sada žao što nije držao papučicu na gasu do kraja kada je bio u dobrom momentu, ali i umor je odigrao svoje.

Dženkins je još daleko od svoje prepoznatljive igre. Ako je protiv Cibone zaličilo da bi popularni Đenka mogao da uđe u željeni šuterski i energetski ritam, onda je meč s Realom otkrio koliko je krhko njegovo samopouzdanje. Na stranu to što je ostao bez poena i imao indeks u minusu (-6), ona dva teška promašaja u razmaku od samo nekoliko sekundi tokom prvog poluvremena ostavila su otvoreno pitanje da li ga je rastrzanost na više pozicija dovela u stanje da ne može punim intenzitetom da odradi nijednu zadatu ulogu?

Filip Čović je igrama u polufinalu i finalu Jadranske lige prošle sezone kupio poštovanje navijača Zvezde i tu nema spora. Evroligaška lestvica je ipak previsoka za njega i zbog toga najviše pati Braun, a onda Beron i Dženkins.

U javnosti se posle odličnog početka sezone sve češće pominje ime Alekse Radanova, a iako on nije klasični plejmejker, može da odgovori zadatku. Istina je da je Crvenoj zvezdi potreban novi Kvinsi Miler. Ne prizivaju se povrede drugih prvotimaca, već se traži neko ko će biti vatra za košarkaški barut koji u svom arsenalu ima aktuelni šampion regionalnog takmičenja. Tako će svima biti lakše, a najviše treneru, ma ko to bio u nastavku sezone... Andrija Gavrilović je, uostalom, priznao da je “ekipi potrebna svežina, izmene na poziciji plejmejkera, agresivnost na situacijama pik-en rola, izvor kreacije u napadu...“, ali da odgovornost za prelazni rok neće da preuzme.

Crvena zvezda i dalje ima dobru bazu, samo su potrebne sitne korekcije. Mogla je lako do pobede nad Realom čak i pored odlične taktičke postavke gostiju u kojoj su potpuno indisponirali Stratosa Perperoglua, generalno loše šuterske večeri (12/31 za dva - 38,7%, 8/21 za tri - 38,1%), činjenice da je, na primer, za uvodnih 15 minuta ubacila 12, a onda u pet minuta do pauze još 15 poena i imala nekoliko perioda bez ikakve reakcije u oba smera. Mogla je, ali je opet tas prevagnuo na stranu koja nije Zvezdina. 

Zato je potrebna kolektivna reakcija...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport, MN Press

 

×