{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Životna ispovest Bena Gordona: Šest nedelja sam planirao samoubistvo, demoni su me gušili u snu

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 11
Bivši NBA igrač prošao je kroz pakao posle završetka karijere, a sada je smogao snage i ispričao lično iskustvo u nadi da će nekome spasiti život
Životna ispovest Bena Gordona: Šest nedelja sam planirao samoubistvo, demoni su me gušili u snu
©AFP

NBA zvezde... Kakve oni životne probleme mogu da imaju?! Rade posao koji vole, zarađuju milione, popularni su, mogu da priušte šta god požele... Zvuči kao život iz bajke. Ali postoji i druga strana. Ono što se dešava „iza kamere“. U njihova četiri zida. To ljudi ne mogu da vide, verovatno zato i misle da je uvek sve idealno, da problemi ne postoje. Ali i te kako postoje. I to oni ozbiljni, koji čak mogu da koštaju života. Svako ko bar malo prati NBA čuo je za Bena Gordona, momka iz Londona koji je nemilosrdno cepao protivničke mrežice.

Gordon je predvodio prestižni Univerzitet Jukon do NCAA titule 2004. godine. Čikago ga je draftovao sa treće pozicije, a on se odužio odličnim sezonama u kojima je u proseku postizao preko 20 poena. Nosio je još dresove Detroita, Šarlota i Orlanda. Karijeru u NBA ligi završio je prerano, sa 32 godine. Košarka je prestala da mu bude prioritet... Nekoliko puta je bio hapšen, bio je i u psihijatrijskoj bolnici, prebio je menadžera luksuznog apartmana na Menhetnu...

Ali zašto ga uopšte pominjemo? Pa, prošao je blago rečeno kroz pakao. Bio je u depresiji zbog koje je umalo sebi oduzeo život. Bipolarni poremećaj priredio mu je nezamislive muke, baš kao i nekadašnjem igraču Klivlenda Delonteu Vest čiju ste priču mogli da čitate prošlog meseca, naterao na suicidne misli i brojne neprospavane noći tokom kojih se duboko u mislima borio sa demonima.

Nije sve uvek idealno i baš onako kako na prvi pogled izgleda. Brojni sportisti muče se sa raznim psihičkim problemima o kojima ne žele da pričaju. Takav je bio i
Gordon. Skrivao je poremećaj koji je imao, pa je zbog toga lako mogao da izvrši samoubistvo. Na sreću, izvukao se. Jedva. A sada je smogao snage da ispriča potresno lično iskustvo u blogu za Players Tribune. U nadi da će nekome spasiti život...

Upao sam u takvo stanje da sam svakodnevno tokom šest nedelja razmišljao o samoubistvu. Bio sam na krovu zgrade u četiri ujutru, pio alkohol, gledao dole i razmišljao kako ću da se ubijem. Želeo sam da napustim sva s*anja“, započeo je priču Gordon...
Sve je počelo kada sam završio fakultet i živeo u Harlemu, a zbog problema koje sam imao upao sam u depresiju. Nisam jeo, nisam spavao... To je bio potpuno novi nivo insomnije i tada su demoni počeli da iskaču. Kada si sam noću tada tvoje najmračnije misli izlaze na površinu. Tada te paranoja i anksioznost zagrle. Imao sam toliko snažne napade panike da su me fizički gušili i tokom tih napada sam se drao iz petnih žula, poput životinje.

Bio sam mrtav čovek koji hoda, nisam se osećao kao živa osoba. Ne šalim se, bio sam ubeđen da sam mrtav. Nisam znao šta mi se dešava jer nikada ranije nisam razgovarao sa psihijatrom... Samo sam želeo da pobegnem od svega i jednog dana sam uzeo vijaču i obmotao je oko vrata. Uzeo sam stolicu i stao na nju spreman da se obesim. Tek tako. Ej, Bene, umireš. Nisi ozbiljan, nećeš stvarno da umreš. Hej, ti želiš da živiš, spasi se! Govorio sam sebi da je Bog stvorio svet i sve što vidim i na momenat mi je laknulo, a onda sam sebe upitao. A ko je stvorio Boga? I za tren oka našao sam se u tamnici koja nema prostor, vreme ni realnost.

Moji problemi su moji i ničiji više, mislio sam da sve mogu sam, a zapravo sam bio ovca u vučijoj koži. Imao sam pesme Kanje Vesta i svoje drugare kao terapeute, pa se insomnija pretvorila u paranoju, paranoja u iluzije i za tren oka me izbacuju iz hotela zbog nenormalnih zahteva, pa se te iluzije pretvaraju u napade panike. Imao sam dane kada mi je i termostat smetao. Pogledam 72 stepena Farenhajta, alo Bene, umrećeš sa 72 godine. Ponovo ne jedem, ponovo ne spavam.

©AFP

Počeo sam da haluciniram i da čujem glasove, kao da mi se Bog obraća. Tada sam počeo da aktiviram protivpožarne alarme i uhapsili su me. Situacija se toliko pogoršala da sam morao da budem premešten u duševnu bolnicu. Bilo je to kao na filmu. Ja u beloj sobi... Doktori i sestre koji me vezuju za krevet, razne igle mi vire iz ruku i seku mi pantalone kod kukova. Bio sam prestravljen. Samo se sećam da sam ih molio da me ne povrede i bio sam ubeđen da je sve neka greška i da se dešava bez razloga i da oni traže nekog drugog.

Pogledao sam se u ogledalo i upitao se kako je moguće da me ne prepoznaju, a onda sam shvatio da ni ja samog sebe ne prepoznajem. Gde je Ben? U ogledalu je čovek sa raščupanom kosom, sav pocepan koji leži na krevetu dok igle vire iz njega. Ej, čak ga ni policija nije prepoznala. To nije bio Ben Gordon, a ko sam onda ja...

Uspeo sam da ubedim sebe da je u pitanju bio moj klon koji je zarobio moju dušu i da sve to posmatra sa strane, a to me je izjedalo. Kreirao sam potpuno drugu ličnost sa novom imejl adresom i brojem telefona i javljao se ljudima objašnjavajući im ko je u pitanju. Moja duša i telo su se u potpunosti razdvojili i znam da to ljudima deluje smešno, ali verujte da uopšte nije. To se vama ne može dogoditi, jel’ da? Vi ste normalni.

Svakodnevno na ulici vidite ljude kojima je potrebna pomoć i samo prođete pored njih, jer su iz materice izašli na pogrešan način i nisu kao vi. Jel’ tako? Ne. Mentalne bolesti su ozbiljna tema i mogu da pogode svakoga.To je spor proces koji za tren oka može da se otrgne kontroli jer ne znate kako da potražite pomoć. Oduvek sam imao u sebi seme ovog zla, ali sam kao odrasla osoba po prvi put osetio ukus njegovog ploda.

Nisam znao šta da očekujem i nisam znao da to već postoji i da neko može zapravo da mi pomogne. Brinuo sam se šta će mi majka reći na sve ovo. Znate šta je rekla? Ništa. Sve je bilo u redu. Hapšenje mi je spasilo život, ma koliko čudno zvučalo. Uhapšen sam četiri puta u pet meseci i sudija mi je prepisao hitnu terapiju od 18 meseci. Terapiju, je*ote. Verovalo ili ne odradio sam dodatnih šest meseci terapije na svoju odgovornost.

Savršenstvo ne treba da bude cilj, već mir i spokoj. Znam da će mnogi sportisti reći da je ovo glupost i to razumem... Mozak nam je ispran moramo tako da razmišljamo. Igrači, znate šta? Ne brinite. Tražite pomoć ako treba, sedite na stolicu i pričajte. Sada po društvenim mrežama pričaju da sam poludeo. Pa šta ako jesam? Ali nisam trajno bio lud, imao sam momenat. Nadam se da će ovo pomoći nekome tamo. Ako te ova priča je*eno pogađa nemoj da uradiš ono što sam ja uradio. Potraži pomoć. Nisi lud, brate moj, samo si oštećen. Ti si čovek kao i svi mi!“

Priredio: David RADANOVIĆ
Foto: ©AFP

×