{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Legendarni stručnjak vrlo oštar po pitanju odnosa evropske i košarke u SAD
Željko bez dlake na jeziku: NBA je mafija

Željko Obradović je takav - što na um, to na drum. Uvek otvoreno i iskreno, bez dlake na jeziku. Šta god da je tema i ma koliko ista bila nezgodna za razgovor. Zbog toga, ali i činjenice da je najtrofejniji evropski stručnjak svih vremena, uvek je interesantno čuti šta legendarni as ima da kaže o svim košarkaškim aktuelnostima, ali i stvarima koje su za širu i detaljniju analizu. 

Uzmimo za primer situaciju u NBA ligi i zašto nema evropskih trenera u najjačoj ligi sveta, Željko Obradović je tokom gostovanja Sportandu imao prilično jak i konkretan odgovor, koji će svakako pokrenuti dosta polemike...
“Zato što je NBA mafija koja ne daje treneru mogućnost da radi. I niko ne sme ništa da kaže na to. Ja mogu sada, zato što me nije briga. Imam mnogo prijatelja koji su treneri u NBA, zajedno smo bili neko vreme tokom leta, dolazili su baš da gledaju moje treninge. NBA je najbolja liga na svetu, ali bez trunke sumnje mogu da kažem da je mnogo evropskih trenera koji mogu da rade tamo. Lično mi nije važno da radim u SAD“.

Nada se da će biti još onih koji će ići stopama Igora Kokoškova.
“Stvarno bih to voleo, da vidim nekog Evropljanina na klupi NBA tima, da pokaže svoj kvalitet, a mnogo je stručnjaka odavde spremnih da rade u NBA. Setite se samo šta se dešavalo ranije. Na primer, Majk D'Antonif je Amerikanac, ali je rođen i odgajan u Evropi i bio je trener ovde. Dejvid Blat je Amerikanac, a Igor Kokoškov je 20 godina morao da radi u SAD da bi postao prvi trener“.

Pre nekoliko godina intenzivno se pisalo o interesovanju Detroit Pistonsa za Željka Obradovića, ali se istorijski transfer u NBA ligu nije dogodio. Zašto?
“U tom momentu interesovanje nije bilo toliko ozbiljno. Blizak sam prijatelj s Džoom Dumarsom (generalni menadžer Pistonsa od 2000. do 2014. prim. aut.) i Dimitrisom Itudisom (Željkov kum i dugogodišnji pomoćnik prim. aut.). Kada smo otišli iz Panatinaikosa bili smo u SAD više od mesec dana, tražili da prisustvujemo NBA treninzima. Sve smo radili zajedno“.

Kaže da ga sada NBA ne zanima, ali je izneo i mišljenje koje se neće dopasti ljubiteljima najjače lige sveta...
“Sada sam jedino fokusiran na život u Evropi. Ne razmišljam o NBA. Znam da je to najbolja liga na svetu u smislu organizacije, Sve je savršeno. U Evropi je to veliki proces. Bolje je nego prošle godine, ali lošije nego u godinama pre toga. Nemoguće je biti ni blizu njima (NBA) u finansijskom smislu. Ali, Evroliga je sada podigla nivo. Možda je ova košarka interesantnija od NBA. Mnogo ljudi tako misli“.

Sve je više evropskih igrača bez kojih nije moguće zamisliti pobede i uspehe NBA ekipa...
“Mnogo je evropskih igrača koji razumeju kako NBA funkcioniše. Zašto, na primer, NBA skauti dolaze da gledaju moje treninge? Da vide kako radim. Da li zaista mislite da gledaju igrače? Oni ih svakako dovedu odmah u SAD. Takav je biznis. Tako rade posao tamo. Shvataju da su evropski košarkaši tehnički jako dobro potkovani i mogu odmah da igraju u NBA. Ne svi, naravno, ali većina. Isto tako većina Amerikanaca koji razumeju situaciju i nemaju minute u NBA igraju u Evropi“.

Kao primer navodi Marka Gudurića...
“Letos smo bili u kontaktu i pitao sam ga: 'Da li bi igrao u NBA? Treba da ideš. Nemam problem s tim'. Jednostavno, razumem da je to u mislima svakog igrača. Ista je situacija i s Nikolom Melijem. Kada je potpisao zvao me je da mi zahvali na šansi koju je dobio. Mnogo sam srećan zbog obojice. Naravno i zbog svih drugih – Bjelice, Bojana i Bogdana, Vanamejkera i svih ostalih igrača. Zato se iskreno nadam da će doći vreme kada će evropski treneri normalno raditi u NBA“.

Pre nego što je počeo trenersku karijeru, Željko Obradović je igračke dane provodio kao plejmejker, zbog čega ima posebnu konekciju s asovima koje trenira upravo na verovatno najodgovornijoj poziciji. 
“Plejmejker ima sve vreme ovog sveta da razmišlja o svojim saigračima. Iz tog razloga najčešće razgovaram sa svojim plejmejkerima i ako nešto krene po zlu, uvek krivim njih. To je moja filozofija. On mora da shvati sve ono što trener zahteva tokom utakmice“, priča Obradović i nastavlja:
“Igrao sam košarku kao plejmejker i kao takav brzo sam shvatio da želim da postanem trener. Uživao sam u tom izazovu. Imao sam priliku da radim s mnogo izvanrednih trenera, pre svih Acom Nikolićem, Dušanom Ivkovićem i Duškom Vujoševićem, kao i brojnim trenerima iz mog rodnog Čačka. I to mi je mnogo pomoglo. Kada je došlo vreme da uplivam u trenerske vode, odmah sam osetio da sam spreman. Čini mi se kao da sam se za taj poziv spremao ceo život“.

Tokom bezmalo tri pune decenije trenerske karijere, Željko Obradović osvojio je praktično sve na svim klupskim i reprezentativnim nivoima, ali i dalje se kod legendarnog Žoca oseća glad za uspehom, titulama i vrhunskim rezultatima. Odakle toliko motivacije?
“Ako želite da budete trener, morate uvek da se trudite da nadmašite neke prethodne uspehe, ali i da razmišlja o sadašnjosti i budućnosti. Pre mnogo vremena shvatio sam da moram da radim na sebi i napredujem svakodnevno. Kada bih dolazio u halu, spremao treninge ili utakmice znao sam da neke stvari kao trener moram konstantno da unapredim. I to je nešto što stalno delim sa svoje igrače. To je jedini način da budeš i ostaneš na visokom nivou“.

Suština priče – sve je u psihičkoj pripremi celog tima.
“Apsolutno. Ne samo na treningu. Stalno smo fokusirani na tehnički i taktički deo, kao i na detalje, zato je psihička priprema ekipe jako važna“, kaže Žoc za Sportando.

Nastavio je Obradović svoje izlaganje u dahu.
“Igramo sezonu s mnogo utakmica. U Turskoj, primera radi, samo petorica stranaca mogu da igraju, pa tako praktično imamo dva odvojena tima – po jedan u nacionalnom prvenstvu i Evroligi. Dakle, među 15 igrača koje imam na raspolaganju, moram da prepoznam onog najboljeg, one koji mogu da igraju u svakom trenutku. To vam je uvek kocka. A, kada utakmica počne morate da budete spremni da donosite brze odluke o tome kako će tim igrati i kako da vodite ekipu do uspeha. Morate da razmišljate brzo. U suprotnom – gotovi ste. Zbog toga je košarka najbolji sport na svetu“.

Obradović je otkrio da je jedan od trenera koji uvek vole da razgovaraju otvoreno o svim temama.
“Kao trener koji ispred sebe ima 15 igrača, vaša je obaveza da vodite računa o svima njima, dok oni gledaju samo svoju zadnjicu. To je jednostavno život. Evo jedan primer: Ako igrač dođe kod mene i kaže mi da je bolji od svog saigrača, a pre toga mi je ovaj drugi rekao isto o prvom, šta da mislim? Moje je da odaberem onog koji će se bolje pokazati na terenu. Košarka nije samo čist sport, mnogo je kompleksniji od toga. Svako od njih ima svoje životne probleme i želim da razumem sve kroz šta prolaze – od problema u porodici, s devojkom prijateljima... Meni je važno da razumem gde se moji igrači nalaze. Lakše mi je kada mi igrači kažu da nešto ne valja, nego da mi kriju. Onda bih ga i pustio da ne trenira. Jer, zamislite da mi dođe na trening, a nešto nije dobro, on će verovatno samo razmišljati o tome što ga muči, a ne o košarci. I to je nešto što može da utiče na ceo rad tima“.

Koliko je Obradoviću stalo do hemije u timu pokazuje i to da postoje momenti kada svojim igračima zabranjuje da koriste telefone kada su svi zajedno i da ih često podstiče da razgovaraju međusobno, da stvaraju hemiju u timu.
“To je jako korisna stvar za sve nas. Razumem da neko ima dobre ili loše dane, znam da živimo u vremenu modernih tehnologija, brzog interneta i android telefona, ali ako razgovarate s ljudima kao što mi pričamo sada, to može mnogo da znači. Jer, mi sutra, na primer, treba da igramo zajedno utakmicu, a nećemo moći da ostvarimo komunikaciju ako samo visimo na telefonu. Stalno pričam s mojim igračima o tome. Oni možda misle da ja to zaboravim posle nekog vremena, ali insistiram na tome stalno“.

Foto: MN Press

Najnovije vesti


×