{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Ne zabrinjavaju rezultati Partizana, koliko igra u poslednjih nekoliko utakmica
Više nije samo loš dan

Nešto ne štima u ekipi Partizana u prethodnih nekoliko nedelja, iako za to, objektivno gledano, ne postoji neki preveliki razlog. Crno-beli su prebrodili strašnu seriju gostovanja na početku sezone prilično uspešno, a onda kada su trebali da zaigraju još bolje i angažovanije desio se kontraefekat.

Poraz od Venecije, pa pobeda protiv Zadra uz, razumećemo se, prilično slabu igru, a onda i novi neuspeh u Bursi protiv Tofaša, polako su ohladili euforiju koja je vladala među crno-belima sa početka sezone.

Podsetimo se, pre samo dva meseca, Partizan je uspeo da osvoji Superkup ABA lige u Zagrebu, u finalu pobedi Cedevita Olimpiju prilično ubedljivo i tako najavi da bi ove sezone mogao da ode koji korak dalje u odnosu na prethodne u kojima nije uspevao da ostvari baš sve što je bilo zacrtano.

Ipak, brzo je na Jadranu usledio poraz protiv Primorske koji se mogao shvatiti kao opomena, koju crno-beli možda nisu na vreme shvatili. Naprotiv, igra kao da je nakon toga krenula dodatno da se urušava, pa je vrlo brzo u ABA ligi stigao još jedan poraz, od Cedevita Olimpije. Jasno, delimično se za to može okriviti i veoma naporan raspored i broj putovanja, ali ako tako gledamo, imali su ga i Zmajevi.

Postoje tu još neki činioci. Partizan je za razliku od prethodnih sezona, ove dosta više poradio na rekonstrukciji sastava. Došao je veliki broj pojačanja, ali se za sada samo nekoliko njih pokazalo kao pun pogodak. Tu se pre svega misli na Rašona Tomasa, a potom i Vila Mozlija. Još uvek se čeka da u pravom sjaju zablistaju Žanis Pejners, Artjom Parahovski i Kori Volden.

Naravno, ono najteže breme valjalo bi da ponesu i domaći igrači. Ali tu dolazimo do problema konsantnosti. Iako svi oni redom s vremena na vreme prikažu zaista maestralne partije, to ne čine u kontinuitetu, što je crno-belima realno neophodno kako bi uspeli da izdrže jake borbe na dva fronta, na Jadranu i u Evrokupu. To se najbolje videlo protiv Tofaša gde je Partizan za uvodnih 15 minuta utakmice postigao svega 14 poena (uz šut 3/18 iz igre), a potom za preostalih pet minuta prvog dela dodao još 17.

Stoga se kao logično postavlja pitanje da li je vreme da za neku svežu krv koja bi prodrmala crno-bele i dodatno ih povukla napred. Mogao je to da bude Džejms Bel, ali zbog loših rezultata na testiranju, nije priključen beogradskom sastavu. Sada se čeka neko novi, koliko već u danima koji predstoje.

Ko god to bio, sigurno će pred sobom imati sledeći zadatak - da konačno ukomponuje timsku košarku koju forsira i koju želi da vidi Andrea Trinkijeri. A nju protiv Tofaša, bar u prvom poluvremenu gotovo nismo ni videli. Zapravo, Beograđani su za čitav uvodni kvartal imali nula asistencija.

Kada to bude leglo na svoje mesto, “nestaće” i sve izgubljene lopte kojih su crno-beli imali na pretek u poslednjih nekoliko utakmica. Jer prilično je jasno da glavni nosioci igre ne mogu stalno biti na maksimumu i da im je potreban odmor i zamena s vremena na vreme. Sa skraćenom klupom, bez povređenog Voldena, kao i slabo korišćenog Parahovskog, sve više postaje jasno da crno-beli moraju da pronađu nove kapacitete, pa makar oni bili i “unutar” svojih redova.

Jedina loša stvar za crno-bele predstavlja činjenica da su u lošu seriju rezultata upali baš pred večiti derbi protiv Crvene zvezde, koji odavno nije imao veći rezultatski značaj. I jednima i drugima pobeda će biti nehodna, kako bi zadržali korak za vodećom četom.

Međutim, daleko od toga da treba paničiti. Crno-beli imaju rezultat i sasvim dovoljno vremena da “isprave” sve što ne valja, te da se pokažu u najboljem svetlu kada to bude bilo najvažnije.

Na muci se poznaju junaci, i baš zbog toga Partizan mora iz ovog težeg perioda da izvuče pouke i krene još jače napred, kako u Evrokupu, tako i u ABA ligi.

Piše: Srđan TODOROVIĆ
Foto: MN Press

Najnovije vesti


×