{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Tamo gde smo bili najjači - ostali nedorečeni

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 39
Šta se desilo sa centrima?
Tamo gde smo bili najjači - ostali nedorečeni

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Donguana)

Noć bez sna, previše mozganja i premalo mira. Kao neslana šala i sada deluje pomisao da je ova generacija Srbije izgubila sve šanse da se uzme medalju koju je zaslužila. Tačnije, zaslužila je zbog nekih ranijih događaja, nikako zbog onoga što se dešavalo u prethodna tri dana...

Sada je možda i najlakše upirati prstom i okriviti nekoga za sve. Naš narod je, čini se, najbolji u tome. Da jednog dana dižemo u nebesa, a već sledećeg posipamo blatom... Hajde samo da budemo otvoreni i objektivni - Srbija je zabrljalja! I ne, nije to optužba, već realno sagledavanje činjenica. Aleksandar Đorđević, njegov stručni štab i dvanaest igrača koje je poveo u Kinu nisu uspeli da ostvare zacrtani cilj, dok je neke usput razbio i teret velikih očekivanja. Sada se, naravno, mogu čuti priče o tome ko je i kako kriv za kreiranje svesti o moćnoj Srbiji, napadu na zlato i finalu koje se već uzimalo kao gotova stvar, dok je u timu uloga favorita oberučke prihvaćena još pre dva meseca...
“Pripreme su isplanirane u doslednosti sa svim što nas čeka. Igrači znaju šta nas čeka na ovom dugačkom putu. Nadam se da će nas povrede zaobići i da ćemo u Kini otići u najjačem sastavu. Niko u timu ne beži od toga da želimo da se vratimo kući s medaljom. To je naša obaveza i želja svih u sastavu. Takmičarski zahtevno prvenstvo, ima dosta ekipa koje su se podigle, nas čeka veliki posao“, poručio je selektor na prvom okupljanju ekipe, dok su ga igrači uglavnom pratili izjavama da ne beže od uloge favorita i da su spremni za veliki izazov.

Nažalost, nisu. Zato u danu odmora treba pogledati istini u oči i reći da je trebalo bolje i da ova generacija isključivo sebi duguje da obezbedi vizu za Tokio. A onda, kada se sve završi, da se sagledaju činjenice, napravi realna analiza stanja u srpskom timu i košarci, zatim počne s kovanjem planova za februar, kada počinju kvalifikacije za Evrobasket 2021. godine.

Ideja da se u Fošan povedu četvorica centara nije urodila plodom. Nikola Jokić je sve vreme tražio sebe u ulozi koja mu ne odgovara, Nikola Milutinov je u limitiranom prostoru dao mnogo, Miroslav Raduljica nije bio ni obris lika s prethodnih velikih takmičenja, dok je Boban Marjanović platio danak aktuelnim košarkaškim trendovima. Verovatno će se sada mnogi vratiti na priču da se o toj varijanti razmišljalo još na prvoj konferenciji za štampu 18. jula, ali to nije bila prva vizija izgleda tima, oko koje su se crtale dalje konture. Povrede Miloša Teodosića i Dragana Milosavljevića dovele su do toga da Srbija na završni turnir dođe s četvoricom klasičnih centara - nadajući se potajno rezultatu bar sličnom iz Španije 2014. - i da se od uvodnih pripremnih utakmica kroji taktika koja nije bila prirodna za takmičenje ove važnosti i karaktera. Posle Španije i Argentine Plavi su najslabiji bili tamo gde su nominalno morali da dominiraju prvenstvom. Ispod samog koša. 
“Plejmejking je bio ključ. Na tržištu nekretnina moto je 'lokacija, lokacija, lokacija', a u košarci 'bekovi, bekovi, bekovi', uz dužno poštovanje visokim igračima. I to smo videli protiv Argentine”, izjavio je Đorđević posle eliminacije u četvrtfinalu Mundobasketa...

Setimo se reči Džefa Bruksa pred odlučujući meč u Grupi D, njegovog upozorenja da su "srpski centri divovi", te oduševljenja poraženih selektora Angole, Filipina, Italije i Portorika o dominaciji naših dugajlija... Gde je nestao taj strah?

Utisak posle Argentine i dalje je varljiv. Srbija je bila nadomak rezultatskog preokreta, čak nakratko i povela, ali je negde usput ostala bez goriva. Selektor je posle španskih lekcija u nedelju pokušao da povuče jedini očekivani potez i vrati Nikolu Jokića na centra. Nije uspelo, već je bilo kasno... Iz takve odluke došlo se do toga da su trojica preostalih centara praktično ceo meč odgledali s klupe. Nikola Milutinov, Boban Marjanović i Miroslav Raduljica zajedno su skupili devet minuta na parketu i NULA poena, uz samo dva upućena šuta.

Svaki put kada bi se pomislilo da se koš napadne kroz reket, Argentina je našim centrima spuštala rampu s neprestanim udvajanjima i uskom odbranom koja bi isforsirala šut... Nikola Jokić jedini se snašao u takvim okolnostima, ali on je bio preveliki zalogaj čak i za dobro organizovanu argentinsku odbranu. Poređenja radi, Argentina i Srbija su okršaj završile sa po 36 poena iz reketa, s tim da su Gaučosi već u petom minutu utakmice imali Galicija sa tri, odnosno Deliju i Skolu sa po dve lične greške. Na kraju se došlo do toga da je Luis Skola sa 39 godina - kapa dole legendi svetske košarke - izgledao agilnije, spremnije, okretnije i s više želje pod košem od svih naših visokih igrača...

Protiv Španije srpski centri bili su nešto bolji. Boban Marjanović jeste skupio minut i po na terenu, ali praktično nije bio u ozbiljnijim planovima za taj meč, što je selektor kasnije i priznao. Nikola Jokić do isključenja, te Miroslav Raduljica i Nikola Milutinov zajedno su ubacili tek 20 poena. Bogdan Bogdanović je sam imao 26! Jokić potpuno izolovan od strane Marka Gasola i dobro iscrtane španske odbrane u režiji Serđa Skariola, Raduljica i Milutinov ne toliko opasni da bi Španci imali razloga za brigu. 

Za ostale utakmice nije ni bilo potrebno da Srbija bude na 100 odsto mogućnosti, jer je razlika od 40,7 poena mogla da se ostvari i sa pola gasa... Marjanović je odradio dobar posao protiv Angole i Portorika, Raduljica u sekvenci meča s Italijanima, Milutinov ostao suviše praznih šaka. I to je sve.

U detaljniju, pojedinačnu analizu učinka svih srpskih centara nećemo ulaziti sada, jer smo ovu temu obradili u odvojenom tekstu. Srbija je imala zanimljivu viziju koja se u treptaju oka pretvorila u najveći košmar. Taktika, potom raspoređivanje minutaže i uloga dovele su do toga da Jokić izgleda dobro, ali neubedljivo, da Milutinov postane najveća enigma turnira, a da se o Raduljici i Marjanoviću u javnosti više govori kao igračima čije mesto nije bilo u avionu za Kinu. 

Plavi sada mogu još samo da pokušaju sa ofanzivnom na vizu za Tokio. To nam jedino preostalo... 

PišeNikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
FotoMN Press, FIBA Basketball

Najnovije vesti


×