{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Šta je pokazala Srbija na startu kvalifikacija? Sistem je o(p)stao! Peno je novi polaznik Đorđevićeve škole...

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 2
Energija Ivana Paunića je uvek dobro došla i Dejan Todorović kao otkrovenje, faktor Miroslav Raduljica. Možda nije sve tako crno u ovom obliku kvalifikacija
Šta je pokazala Srbija na startu kvalifikacija? Sistem je o(p)stao! Peno je novi polaznik Đorđevićeve škole...
"Sistem je o(p)stao uprkos svim izmenama"

"Doživljavam emocije koje su nestvarno pozitivne. Zahvalan sam momcima, kako lično, tako i kao trener. Pokazali su profesionalizam, ozbiljnost, kvalitet i ogromno znanje. Zahvalan sam svim njihovim trenerima u klubovima, kao i ranije u mlađim kategorijama, jer nam znatno olakšavaju posao kada dođu u A selekciju. Njihove znanje je tu, a srce su pokazali".

Ovim rečima selektor Aleksandar Đorđević sumirao je utiske posle trijumfa nad Austrijom i Gruzijom i neposredno ukazao na to kakav je posao urađen tokom minulih sedam dana rada. 

Mnogo je nepoznanica bilo uoči početka kvalifikacija za Mundobasket u Kini 2019. godine, ali Srbija je posle uvodne runde ostvarila profit. Kadrovski i rezultatski. I to je ono što se na kraju piše i pamti. 

SISTEM UVEK POBEĐUJE

Tim koji je izneo prvu rundu kvalifikacija

Još jednom se potvrdilo da, ma kakve okolnosti bile, treba ostati veran ideji kojoj veruješ. Aleksandar Đorđević se drugi put u poslednjih šest meseci našao u nimalo popularnoj situaciji - morao je da menja tim iz korena, dok je ambicija ostala ista. I pored toga, nije odstupao od svoje trenerske filozofije ni za pedalj. 

Srbija nije igrala spektakularno, nije se od nje to ni očekivalo. Ostala je u prepoznatljivim granicama, igrala sasvim korektno, napravila rezultat i nije se osetila kriza timskog identiteta. Naprotiv. To su, uostalom, i bili ciljevi. 

Možda zvuči previše futuristički, ali temelj svega viđenog u dve prethodne utakmice postavljen je onog trenutka kada je selektor Đorđević preuzeo kormilo nacionalnog tima. Ne misli se, naravno, da je on još tada znao kako će se stvari odvijati četiri i po godine kasnije. Sistem je o(p)stao uprkos svim promenama. To je možda i najteži posao kada se bavite selektorskim pozivom. Jer da biste imali održivu konstantu potrebno je da svi elementi budu kompatibilni.

Poput tvrdoglavog rudara koji nastavlja da kopa dalje i sebi ponavlja - ma, zlato je blizu - tako Đorđević godinama unazad pronalazi rešenja koja široj košarkaškoj javnosti možda nisu konvencionalna, ali se u njegov mozaik uklapaju savršeno. Psihički, igrački, ljudski. A čak i da nisu, znao je kako da oblikuje jedan odvojeni element zarad jedinstva celine. 

Tu je Aleksandar Đorđević, nesumnjivo, daleko ispred ostalih kolega. Zato i beleži rezultate kakve ima svih ovih godina.

NOVI POLAZNIK ŠKOLE - STEFAN PENO

Povreda Stefana Jovića zatekla je ekipu, a plejmejkerske obaveze pale na leđa dvojice debitanata - Ilije Đokovića i Stefana Pena. Uz određenu pomoć daleko iskusnijeg Milenka Tepića. Nisu Austrija, pa ni Gruzija, rivali od kojih je Srbija trebalo ozbiljnije da zazire. Uprkos tome što je na tako odgovornoj poziciji imao dvojicu momaka čiji se broj utakmica u reprezentativnom dresu mogu pobrojati na prstima jedne ruke, selektor je uspeo da izvuče ono najbolje i marginalizuje to što Srbija nema plejmejkera sa iskustvom. 

Ilija Đoković je dokazao da igrači iz Košarkaške lige Srbije imaju čemu da se nadaju, samo ako dovoljno rade i veruju u sebe, dok je Stefan Peno ostavio jak utisak.

Mišljenja su podeljena, ali kada gledate samo ono što vam je pred očima, a ne širu sliku - grešite. Jesu mu predviđali veliku karijeru i da, nije dosad napravio veći iskorak, ali Stefan Peno ima 20 godina i još bar 15 sezona ispred sebe. Odluka da napusti Barselonu možda je i najbolja koju je doneo jer je u Blaugrani (pre)dugo tapkao u mestu. Sa Albom je tek počeo da grebe površinu svih čari seniorske košarke, ali i kao takav, bez dovoljno seniorskog iskustva, bio je Đorđevićev adut svaki put kada je u organizacionom delu škripalo. 

Naravno, imao je momenata kada su iskustvo ili preterana želja za dokazivanjem izlazili na površinu, ali niko ne može da tvrdi da ovaj momak nema potencijal da u daljoj budućnosti pregazi sve kritike i negativna mišljenja i postane lider Srbije u budućnosti. 

Dovoljno je samo pogledati njegovu igru protiv Gruzije. Stavio je tačku na pobedu, prethodno razigrao saigrače, pogurao Srbiju ka pobedi i koketirao sa dabl-dablom. 

Dobra stvar za Pe​na leži u tome da će za mentore u budućnosti imati ne samo Aleksandra Đorđevića, već i Miloša Teodosića i Stefana Jovića

Supertalentovani plejmejker je postao novi polaznik škole Aleksandra Đorđevića

FAKTOR MIROSLAV RADULJICA

Miroslav Raduljica

Srbiji je na početku kvalifikacija nedostajao pravi lider, odnosno neko ko u svojim rukama drži sigurne poene i tako unese dodatno samopouzdanje u tim. Negde između putovanja iz Kine za Srbiju i izlaska na parket Miroslav Raduljica je odlučio da će on biti taj. I videlo se da je to prava stvar. 

Ne potcenjujemo napadačke sposobnosti nijednog pojedinca u timu, jednostavno je činjenično stanje da je Raduljica bio jedini igrač koji je u svakom trenutku obe utakmice držao konstantno visok nivo i predstavljao ubojitu pretnju kad god se dohvatio lopte. Statistika kaže sledeće - 43 poena, 16 skokova, šest asistencija, pet blokada. Možda je baš to nedostajalo Srbiji u finalu Evrobasketa, ali Raduljica je jasno stavio do znanja svima koliko mu je nedostajao dres nacionalnog tima i kao da je želeo da nadoknadi propušteno. 

Njegova uloga u timu ne ogleda se samo kroz statističku prizmu. U situaciji kada je tim većinski ispunjen novajlijama i povratnicima kojih dugo nije bilo, prisustvo čoveka koji je među sinonimima velikog uspona Srbije imalo je snažan psihološki značaj. 

Raduljica je još iskoristio momentum i lepo nagradio sebe i tim za dobre igre. 

NIJE SVE TAKO CRNO

Miks iskustva i mladosti

Mada je bilo i previše kritika na račun celog formata kvalifikacija, o čemu će se sigurno voditi brojne polemike u nastavku sezone, u slučaju našeg tima pokazalo se da nije sve baš tako crno. Da, Srbiji nedostaje previše nosilaca igre i igrača čiji je kvalitet nesporan, ali gledajući sastav Grupe G i imena protivnika, čini se da ne postoji bolji momenat da se Đorđevićeva zamisao o uvođenju mladih igrača u sistem konačno ostvari. Ponajviše jer se sa svakom novom medaljom povećavaju očekivanja nacije, a samim tim postaje teže da se u tim uvede neko novi, mlađi. 

Aleksandar Đorđević i Košarkaški savez Srbije poslednjih godina vode mnogo računa o kandidatima sa svih meridijana, nekoliko njih se našlo i na prethodnim spiskovima, a sada su dobili svoju šansu da zaigraju za prvi tim. 

Stefan Peno i Ilija Đoković su samo primeri, Dejan Todorović je dokaz da i među novajlijama ima možda čak i ravnopravnih kandidata za dres kada se pogledaju sve opcije, dok su Vanja Marinković i Aleksa Radanov biseri za temeljnu izradu. Svi su oni ostavili svoj pečat u ove dve utakmice, shodno vremenu na parketu, a činjenica je da će im vreme u reprezentaciji pomoći da se pravilno razviju i na klupskom nivou. 

Perspektiva srpskog tima je vrlo dobra, a iako je reprezentacija u odličnom takmičarskom momentu, treba paziti i na budućnosti, odnosno pravilan razvoj onih što će jednog dana biti okosnica tima. 

IVAN PAUNIĆ I DEJAN TODOROVIĆ

Ivan Paunić

Igrači na dva različita kraja spektra. Prvi je iza sebe ostavio preko deset godina seniorske košarke i već se dokazao u reprezentativnim okvirima, dok je drugi tek uhvatio zalet ka igračkom vrhuncu. Ali značaj obojice bio je gotovo nemerljiv u ove dve utakmice. 

Ivan Paunić je bio apsolutno prva figura susreta sa Austrijom, dok je Dejan Todorović izvukao nekoliko dobrih poteza u obe utakmice i učestvovao u lomljenju otpora oba takmaca. Ali za obojicu vredi reći da su otkrovenje nacionalnog tima u ovih nekoliko dana. 

Kao što smo već i pisali, Paunić je na terenu izgledao kao da nije imao reprezentativnu pauzu od šest godina, a njegova energija, odlučnost i velika želja za dobrom odbranu uvek su dobro došli kod selektora Đorđevića. Todorovića nije uhvatila tema i hrabro je ulazio u svaki duel. Želeo je da pokaže da zaista vredi i da su očekivanja javnosti bila opravdano velika. Nije mu se dalo da u igru Srbije unese i malo atrakcije i svojim prepoznatljivim zakucavanjima zapali atmosferu, ali je vrlo brzo izrastao u vrlo dobrog igrača tima i rotacije. Obojica su se borila za dres Srbije bez trunke ustručavanja. A to je selektor Đorđević znao i te kako da ceni. 

PIŠE: Nikola Stojković (nikolaS_sN)

(FOTO: Star Sport, MN Press)

Najnovije vesti


×