{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Šta će biti s košarkom zbog COVID-19: Udarni talas tek dolazi i trajaće nekoliko sezona, sledi vreme promena

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 21
Situaciju u domaćoj, evropskoj i svetskoj košarci za naš sajt objašnjavaju Zoran Savić i Aleksandar Rašković
Šta će biti s košarkom zbog COVID-19: Udarni talas tek dolazi i trajaće nekoliko sezona, sledi vreme promena

“Otkazati sezone, nema šampiona, nema ispadanja, pa da vidimo kako da se pripremimo za narednu sezonu. Svi će imati velike gubitke. Kako sada da gledamo u budućnost? Klubovima će biti potrebne dve do tri godine da se oporave od ovoga. Kriza će promeniti dinamiku sporta, košarku. Hajde da prestanemo da gajimo lažnu nadu. Ova sezona se neće nastaviti”.

Reči prvog čoveka Asvela Tonija Parkera sve glasnije odjekuju košarkaškom Evropom koja bi usled pandemije virusa korona mogla da doživi značajne promene u budućnosti, ako cela košarkaška zajednica ne bude reagovala jedinstveno i tako sprečila totalni sunovrat...

U danu kada se iščekuju detalji sastanka borda Evrolige sa klubovima i najvažnije odluke o daljim koracima, nastavku sezone, dinamici odvijanja takmičenja u narednim mesecima, ali i finansijskom aspektu odnosa klubova i igrača koji je trenutno poremećen, javnost je s pravom zabrinuta da bi posledice pandemije mogle da uvedu košarkašku industriju u nove vode, gde bi bila ugrožena egzistencija pojedinih klubova, igrača, pa i agenata koji obavljaju najveći deo poslova na tržištu. 

Zato smo kroz razgovor s dvojicom uticajnih košarkaških menadžera pokušali da sagledamo sve aspekte trenutnog položaja svih učesnika, da razjasnimo koje su moguće opcije i koliko bi stvari mogle da se promene u Srbiji, Evropi i svetu tokom narednih meseci, pa i godina. 
“Momenat u kojem smo sada je poput onog kada praviš kompjuterski algoritam: ’If-Yes-Then-Next step’, ’If-No-Then-Next step’. U programu jeziku mi to zovemo ’If-Then’. Prvo, Olimpijske igre su pomerene za narednu godinu, pa je otvoren prostor za NBA, koji je zvezda vodilja u košarci, da odred šta dalje. Na drugoj strani imamo Fibu i Evroligu, odnosno klubove koji igraju u takmičenjima vezanim za ovaj koncept“, priča Aleksandar Rašković za MOZZART Sport i nastavlja:

“Evroliga je zaglavljena jer ona nema pravo da se meša u pravni odnos igrači-klubovi jer je to pod jurisdikcijom Fibe, odnosno u prelazni rok, papirologiju iliti ’Letter of Clearance’ (ispisnica, dokaz da je igrač slobodan). Na kraju dana, u slučaju da ima problema sve rešava – BAT (košarkaški sud za arbitražu). Evroliga je pokušala da kreira Udruženje trenera i Uniju igrača, gde Điđi Datome i Boštjan Nahbar pričaju u njihovo ime... Ipak, pare su te koje komanduju, a pare su u rukama vlasnika“.

Šta vlasnicima odgovara? Primera radi, u Jadranskoj ligi već je pokrenuta inicijativa od strane nekoliko klubova da se zarade igrača prekinu za period dok se takmičenje ne nastavi, iliti najverovatnije kraja sezone. U ugovorima NBA igrača postoji klauzula “Force majeur“ po kojoj im se zarada umanjuje u slučaju nepredviđenih okolnosti koje niko ne može da kontroliše, kao što je slučaj sa pandemijom virusa korona. Sa košarkašima u Evropi je najveća nedoumica jer kod njih ta regulativa u većini slučajeva – ne postoji.
“Vlasnicima najviše odgovara da ne plate igračima, jer nema prihoda. Oni gledaju svoj novac i kako da što manje izgube. To da li će igrači biti plaćeni ili ne – to njih verovatno ne zanima mnogo. U NBA je do sinoć vladala nedoumica šta će se desiti sa zaposlenima u Filadelfiji. Gazda File je škrtica i svi su čekali da vide šta će oni da urade. Da su prvi povukli taj potez smanjenja zarada, svi bi to uradili kasnije. Niko od zaposlenih nije potpisao, pa će to verovatno biti zvezda vodilja za druge. NBA ima ideju da trening kamp počne u julu, da naredna sezona počne oko 25. decembra i da se delimično smanje plate za ovu i narednu sezonu, da se napravi određeni balans zbog gubitka novca od tiketinga, marketinga, televizijskih prava, sponzora...“, kaže nam poznati menadžer iz agencije Vaserman i nastavlja:
“U Evropi se sada čeka video-sastanak Evrolige i klubova, gde će Bord tražiti da se takmičenje nastavi u julu i avgustu, ali klubovi će to odbiti, iz više razloga. Prvo iz sportskog razloga, jer treba vratiti timove u formu u kojoj su bili. Klubovi koji su igrali jako dobro i imali briljantne sezone poput Anadolu Efesa i delimično Reala neće moći da budu tu gde su bili dok sve ovo nije krenulo. Tu su ljudi poput Tonija Parkera i ostalih biznismena koji traže da se poništi sezona. To je potpuna opstrukcija takmičenja. Svako priča i stvara se veliki haos“.

Zato je jedino logično pitanje – koje je rešenje za gorući problem?
“Klubovi bi najviše voleli da ne daju više novca, igrači bi hteli da dobiju sve. Tu će se doći do nekog kompromisnog rešenja gde će verovatno FIBA i BAT da posreduju u slučaju nekog nesporazuma. Niti će klubovi biti oslobođeni da ne plate ništa, niti će igrači moći da dobiju sve. Otprilike nešto što lično očekujem da će se dogoditi na osnovu trenutnog stanja i logike – moraju svi da budu zadovoljni i svi pomalo nesrećni. Gledajte, na jednoj strani su igrači poput Veselog ili Šveda sa ugovorima od po tri-četiri miliona evra, ali šta sa onima koji imaju između 100.000 i 200.000 evra plate. Njih je najviše. Nađite mi jedan običan posao koji rade ljudi i da zarađuju toliki novac. Doktori, naučnici, ko od obrazovanih ljudima ima platu od 200.000 evra neto. Nemojte da se šalimo“.

Zoran Savić veruje da se stanje drastično menja iz dana u dan, jer svaka zemlja je različita, što dodatno usložnjava kompletan oporavak košarke i sporta...
“Pitanje je koliko će se virus zadržati i mislim da nije realno da se bilo šta promeni za narednih mesec – mesec i po dana. Treba uzeti u obzir da nije u svakoj zemlji isto, odnosno da postoje razlike u stepenu koji je pandemija dostigla, a treba obezbediti normalne uslove za putovanje i odigravanje utakmica“, ističe Savić i dodaje:
“Otkazivanje Olimpijskih igara je novi momenat, što ide u prilog završetku klupskih sezona. Ima dosta ekipa, možda ne toliko u Jadranskoj ligi osim u slučajevima Zvezde i Partizana, koje mogu dosta da zarade od tiketinga. Mnogima je jeftinije da završe ligu sada, nego da čekaju jun ili jul. Nemaju velike zarade od televizijskih prava i prodaje karata, pa je i logično da ne čekaju. Opet, primera radi, Partizan može mnogo da izgubi do kraja sezone jer ima prednost domaćeg terena u Jadranskoj ligi i Evrokupu. Italijanske ekipe poput Virtusa, Fortituda ili Olimpije žele da se sezona nastavi, jer ako se to ne dogodi izgubiće mnogo novca. Igrači onda teško da mogu da budu plaćeni, baš zbog klauzule ’force majeur’, onda ne mogu da traže novac za ovaj period kada se ne igra“.

Legendarni jugoslovenski reprezentativac, danas jedan od osnivača Inviktus Sport Grupe smatra da će potreba većine timova biti da se uđe u jun, jul i avgust kako bi se sezone završile i koliko-toliko umanjili finansijski gubici, između ostalog.
“Mislim da će to morati da se dogodi, pogotovo jer su dosad Olimpijske igre i predolimpijski turniri bili graničnici za odigravanje klupskih sezona, sada je to sve pomereno za narednu godinu. Navijači će sigurno želeti da isprate sve to, a osim toga klubovi moraju da kompenzuju na neki način narod za sve utakmice koje su sad otkazane. To je dublji problem. Nije samo to što taj novac moraš da vratiš ljudima ili na neki način kompenzuješ, klubovi su mnogo i trošili. To pogotovo može da škodi manjim klubovima. Pa čitam nedavno izjavu predsednika francuske fudbalske lige gde kaže da postoji opasnost da čak 50 odsto klubova ode u bankrot. Čitao sam da je Barselona tražila od igrača da im smanji ugovore, klubovi širom Evrope to isto rade... Zato će i Evroliga pokušati da završi ligu na leto. Problem će biti – šta ako se ne bude igralo, jer će gubici biti veliki. Opet, treba razmišljati i o tome kako reagovati sa igračima koji će sigurno biti preko mesec dana u kućama. Kako ih uvesti u ritam sezone? Ovo je presedan, kakav nije viđen u istoriji sporta“.

Mnoge u ovom trenutku najviše zanima – koliki će finansijski uticaj imati borba s pandemijom i otkazivanje svih sportskih događaja na košarkašku industriju i sport u globalu?
“Veliki. Košarka u Evropi je mala u odnosu na fudbal i NBA i neće biti ludačkih ugovora i biće manje para na raspolaganju. Možda će biti i smanjenja budžeta, jer će mnogo manje para biti u opticaju. Zbog toga će verovatno mnogi klubovi tražiti da se određeni ugovori prepišu, redukuju, da se nađu neka rešenja. Igrači na tržištu imaće manje novca na raspolaganju. Situacija sa igračima je vrlo komplikovana jer postoje dve vrste. U jednoj kategoriji su oni kojima ističe ugovor ove sezone i koji su slobodni praktično od 15. marta, uključujući i igrače u Srbiji, odnosno ABA ligi. Na drugoj strani su oni sa bar još jednom godinom ugovora. FIBA ne može sada da koristi BAT da zaštiti igrače, jer se sada svi pozivaju na ’Force majeur’, odnosno silu više prilike. I klubovi i igrači. Problem za igrače je što u najvećem delu ugovora nema te klauzule. To u američkim ugovorima postoji, kod svih. Ovde će biti komplikovanije. Arbitraža tu može da odigra samo savetodavnu ulogu, da slučajevi ne završe na sudu, već da se dve strane kompromisno dogovore“, pojašnjava nam Rašković, inače zastupnik Željka Obradovića, Bogdana Bogdanovića, Nemanje Bjelice...

Zoran Savić ističe da je ovo trenutak gde će svi morati da daju nešto, kako balon ne bi pukao...
“Igrači će morati da se odreknu odmora, da igraju preko leta kako bi pokušali da naplate ono što im se duguje. Za Partizan i neke klubove ovo je najvažniji deo sezone, jer se bore za trofeje. Opet, ne možeš da ostaviš igrače bez odmora. Smatram da ima mnogo utakmica tokom sezone, ali opet igrači treba da žrtvuju jedno leto, ako hoće svoj novac. Evo, mi koji smo igrali za reprezentaciju ceo život smo bili naviknuti na to“, zastaje Savić i priseća se:
“Sećam se jednom prilikom kada sam sa Jugoplastikom stigao do finala, pet dana pošto se završila sezona već sam bio na planini, na Rogli sa reprezentacijom na pripremama. Odigrali smo Svetsko prvenstvo, vratio se nazad u Split i narednog dana ponovo otišao na Roglu, sada s klubom kako bih se spremao za novu sezonu. Mi smo se celog života odricali slobodnog vremena i dešavalo se da za celu godinu imamo samo sedam dana odmora. Ove godine će igrači sticajem okolnosti imati preko mesec i po dana odmora, pa će onda moći da žrtvuju jedno leto, ako žele da zarade“.

Katalonski Mundo Deportivo objavio je u utorak po podne da je Barselona predložila igračima smanjenje primanja do kraja sezone za 70 odsto, što je navodno izazvalo revolt kod dela igrača, koji sada prete da će čak tražiti raskid ugovora ako se ovaj predlog primeni u praksi?
“To nije proverena informacija, već spekulacija. Iskreno, ne verujem u tu priču, niti mi je logično to što se piše. Možda ima nekih razmišljanja na tu temu, ali ne verujem da je traženo toliko smanjenje ugovora. Pitaću Svetislava Pešića, pošto je naš klijent, da li je to istina, ali pošto me dosad nije zvao, pretpostavljam da nije“, odgovara nam Rašković.

A kakva sudbina čeka agente u celoj priči?
“Agenti žive od procenata. Ima viša agenata, nego igrača. Pogotovo u fudbalu. Nema mesta za sve. Kao i u svakom poslu, u prirodnoj selekciji doći će do delimičnog izumiranja vrste. Kao u moru – najmanje ribe pojedu one veće, a najveće pojedu njih“.

Sagledali smo i širu sliku, jer košarka može potencijalno da bude u ogromnim problemima likvidnosti ako se u budućnosti neke stvari ne budu promenila. Najviše u smislu finansiranja ove sportske grane...
“Verujem da će u evropskoj košarci doći do velikih promena. Sponzori trpe ogromne gubitke, teško je da će neko dati dva, tri ili pet miliona evra za košarku. Tada dosta ekipa može da dođe u veliki problem. Odnos prihoda i rashoda nije ni približno jednak. Vidite samo primer Panatinaikosa i koliko je novca iz svog džepa dala porodica Janakopulos. Priča se da je izdvojeno preko 350.000.000 evra. Poslednji put sam pričao sa Dimitrisovim stricem (vlasnika Panatinaikos pr. aut.) i suma koju mi je rekao bila je nenormalna. Oni nikad taj novac ne mogu da vrate od košarke, ni blizu“, priča nam Savić i nastavlja:
“Sećam se dok sam igrao u Bolonji, Evroliga je bila angažovala jednog čoveka koji je bio zadužen za tiketing. Cilj je bio da se prihodi svih zemalja ujedine. Odmah sam bio skeptičan jer u svim zemljama je drugačiji koncept. Primera radi, karta za prvi red derbija Virtus - Fortitudo je svojevremeno koštao 500 evra. A najskuplja karta u Barseloni za celu sezonu košta oko 310 evra! Tiketing koji Barselona može da napravi u odnosu na budžet je smešan. Teško da mogu pet odsto od budžeta da pokriju s tiketingom. To su potpuno nelogične stvari“.

To nas vraća na temu o kojoj se godinama diskutuje, ali možda ne u meri u kojoj bi trebalo – da je košarka neprofitabilan sport.
“Tačno tako. To je sport koji se najgore prodavao poslednjih 30 godina! Tokom osamdesetih i devedesetih godina u Italiji su imali televizijska prava u vrednosti od deset milijardi lira, što je bilo oko 10.000.000 maraka. To je za ono vreme bio nestvaran ugovor. A onda, u mojoj poslednjoj godini igranja, cela liga je dobijala, čini mi se, oko 150.000 evra za prenose utakmica i to su prenosili samo završne dve četvrtine. Igralo se u 15 časova, u subotu po podne. Tragično je na kakve grane je pala košarka u odnosu na vreme kada sam ja igrao. Primera radi, Hoze Luis Montero je bio najplaćeniji igrač Sportskog društva. Bio je plaćeniji od Krojfa, Stoičkova, Laudrupa i svih ostalih zvezda u jednom trenutku, sve dok se Krojf nije pobunio. Imao si Tonija Kukoča koji je imao ugovor na 3.000.000 dolara u momentu kada je prelazio u NBA. To je danas ekvivalent ugovoru od nekih 25.000.000 evra bruto. Koliko su ostali sportovi napredovali, toliko je košarka propadala. Sada ova ideja Evrolige nije loša, ali je potrebno da se nađu ljudi koji će ulagati veliki novac“.

Objasnio nam je Zoran Savić i zašto je stanje takvo...
“Gledajte, ako imate Barselonu ili Real Madrid s projektovanim budžetom od, recimo, 42.000.000 evra, a oni gube minimalno 35.000.000 evra, minimalno. Pa ko je spreman da izgubi toliki novac? Možda samo najveći fudbalski klubovi. Oni koji gube toliki novac, na primer, za pet godina izgube preko 150.000.000 evra, što je vrednost jedne fantastične sportske dvorane. To su sve nelogičnosti koje moraju da se menjaju. U Italiji su privatnici primorani da daju svoj novac. Predsednik Fortituda je već izjavio da im preti bankrot jer potencijalno gube veliki novac od tiketinga. Za šest utakmica što su odložene izgubili su oko 800.000 evra, što je veliki novac. Tu još ima novac od televizijskih prava, pa eventualno ako uđu u plej-of, dobili bi još novca. Teško je živeti ako, na primer, dočekaš sezonu s milion evra minusa. Fudbalski klub Barselona je trebalo da ima prihod od preko milijardu evra, ali, uz sve troškove, oni će ostati u plusu od svega četiri-pet miliona evra. Dakle, uvek si na granici minusa. Zamislite kakva je situacija sa manjim klubovima tek, koji žive od televizijskih prava i tiketinga. Zato pojedini i grabe ka tim televizijskim pravima, jer od toga još nešto i može da se zaradi. Eto, na primer, španska fudbalska liga baš zbog tih prava sve se više usmerava ka Kini, kako bi se povećali prihodi. To u košarci nije moguće tako, jer je košarka ograničena na zemlje gde se košarka igra. U fudbalu je skroz drugačije i tamo se dobije neki novac i od prenosa u Indoneziji, primera radi, što je u košarci nemoguće“.

Svedoci smo teškog stanja u Italiji i Španiji, gde je COVID-19 odneo veliki broj života, a preko 100.000 je ljudi zaraženo. To su dve od četiri najjače košarkaške sredine u Evropi, uz Tursku i Rusiju, odnosno VTB ligu...
“U Italiji je, primera radi, sve stvar navike. Ljudi u Bolonji su navikli da nedeljom po podne idu na košarku. Sećam se kada je Virtus bankrotirao, navijači koji su bili na tribinama po 30 godina, otišli su da gledaju neke druge stvari, jer klub nije bio u najvišem rangu. Zato je sport u SAD odlično organizovan, gde se sportovi praktično ne preklapaju s terminima i ljudi mogu da pogledaju sve što žele. U Evropi je to jako teško, sada će se postaviti pitanje ko će imati finansijskih mogućnosti da igra u budućnosti, ne ko je zaslužio ili ne. Doduše, taj problem će se možda najmanje osetiti u Španiji, jer ACB liga ima potpisan jak ugovor sa Endesom, kompanijom koja prodaje struju. Njih nije pogodilo mnogo sve ovo, štaviše. Nisu to milijarde evra, ali je ugovor jak i stabilan. Evo, pročitao sam da će ekipe poput Manrese, Saragose, Estudijantesa i još nekih pokušati da se dogovore da ih isplati država, odnosno da igrači prime po pola plate za mesece u kojima se ne bude igralo“.

Vlasnik lionskog Asvela Toni Parker najavio je da se košarka i klubovi od ovog udarca neće oporaviti bar dve do tri godine, što je izazvalo burnu reakciju u javnosti i zabrinutost za budućnost kraljice igara...
“Pazite, tek sada dolazi taj ’shock wave’, odnosno udarni talas koji će trajati nekoliko sezona, ili možda sezonu i po – dve, sve zavisi kako svi budemo reagovali u datim okolnostima. Svako će ovaj momenat pokušati da iskoristi na svoju stranu. Doći će do određenih tumbanja jer košarka je i ovako, gledajući najveće ugovore, finansijski potpno nelogično postavljena. Odnos prihoda i rashoda je neverovatan, odnosno prihoda je mnogo manje od rashoda. U fudbalu je se bar vrti ogroman, nenormalan novac, dok u košarci to nije slučaj. Dobar novac, ali ne veliki. Budžet kluba u rangu je plate jednog vrhunskog fudbalera u Evropi na godišnjem nivou. Čak i manje. To najbolje opisuje odnos budžeta najboljih fudbalskih i košarkaških klubova“, objašnjava nam Rašković i dodaje:
“Situacija nije najbolja, ali ne treba niko da padne mrtav. Ne treba biti u depresiji, već izvući mač, preseći Gordijev čvor i nastaviti dalje“.

Naši sagovornici saglasni su da život mora da se nastavi posle završene borbe s pandemijom i globalnim problemom. Odnosno da sve, baš kao i sport, mora da ide dalje...
“U američkim medijima sada idu priče da ovo jeste velika tragedija, ali da ipak ne možemo da ne radimo. Moramo da nađemo način kako da nastavimo dalje da radimo, kako ekonomija ne bi pala i onda smo svi na gubitku. Sve to će doći u Evropu polako. Uostalom, CSKA već trenira, klubovi po Rusiji normalno treniraju, igraju kontrolne utakmice, kineska liga počinje uskoro. Ne očekujem lično da će bilo šta da se dogodi pre juna, a isto tako verujem da će Evroliga teško da se dogovori sa klubovima da se takmičenje nastavi dalje jer to neće biti moguće. Ne postoji čvrsto rukovodstvo i definisana pravila, svi su vezani za svoje zemlje, tu su interesi podeljeni. FIBA reguliše odnose, ali svi Savezi imaju svoja unutrašnje odnose u koja se FIBA ne meša. Primera radi, u Španiji se ne primenjuje BAT“, zaključuje Rašković, a Savić se nadovezuje:
“Život mora da ide dalje. Zvuči možda surovo, ali posle svih ratova su se igrala prvenstva, kao i kod nas posle svih ratova i bombardovanja i život se nastavio, shodno okolnostima. Mislim da ne bi bilo dobro da se sve prekine, jer ljudima ipak treba dati neki odušak u ovim vremenima. Sport bi trebalo da se nastavi. Ako ne može sve, bar neki plej-of da se napravi i završi sezona“.

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_msport)
Foto: ©Shutterstock, ©Star Sport

Najnovije vesti


×