{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Srpska visina ili američki “small-ball“?

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 8
Dve postave različitog kroja na košarkaškom megdanu u Donguanu...
Srpska visina ili američki “small-ball“?

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Donguana)

Tri pune godine košarkaška Srbija je sanjala novo odmeravanje snaga s Amerikancima. Sanjala i zamišljala tu slatku osvetu koja bi zalečila rane iz Rija i Madrida, potom i dočekala to svetsko zlato posle sedamnaest dugih godina. Dan utakmice s najvećim košarkaškim neprijateljem zakucao je na vrata ali momenat, ni okolnosti ne najavljuju silovitu, epsko borbu. Više mogućnost da se pronađe kakva-takva uteha posle eliminacije u četvrtfinalu i selidbe u deo kostura za razigravanje...

Na jednoj strani terena je Srbija s najvišom postavkom na turniru i prosečnom visinom od čak 206 centimetara. Nasuprot Plavima je američka “small-ball“ ekipa, s ne baš dominantnim šuterskim kvalitetima koji ubijaju protivnike u pojam, iako statistika kaže da prosečno ubacuje po 10 hitaca, odnosno ukupno - 60/182 sa distance, što je tek 33 odsto. Biće, svakako, još jedan detalj o kojem će Orlovi morati da brinu. Dve postave različitog kroja na košarkaškom megdanu u Donguanu povlače pitanje: Ko će pobediti?

Stručni štab Srbije odustao je od svih prethodnih eksperimenata i najveći deo meča s Argentinom držao postavu koja je trebalo da donese rezultat. Stefan Jović na pleju, Bogdan Bogdanović kao bek, Vladimir Lučić krilo, Nemanja Bjelica u ulozi krilnog centra, a Nikola Jokić bio je centar. Konačni rezultat nije bio po željenim konturama, ali ni Srbija nije izgledala dovoljno smireno, opušteno, ni psihički spremno da krene po polufinale preko hrabrih i razigranih Gaučosa. Plavi su se dosad mnogo bolje snalazili protiv nižih postava, kada su Boban Marjanović i Nikola Milutinov znali da iskoriste visinsku prednost i zajedno s Nikolom Jokićem razbiju otpor kako bi nakarikirali što veću razliku. S većim opterećenjem reketa otvarao se prostor za šutere da mnogo jednostavnije dođu do poena. Bila je to kombinacija koja je pravila razliku. 

Sjedinjene Američke Države su potpuno druga dimenzija. Atletski, trkački i fizički gotovo su perfektni, iako se to nije osetilo u okršaju s Francuskom jer je ritam dosta bio usporen, što je mnogo više odgovaralo selekciji Vensana Kolea za realizaciju zamišljene taktike. Iako je Majls Tarner počeo ustartnih pet, na kraju je odigrao tek nešto više od deset minuta i skupio dva poena. Bruk Lopez odigrao je četiri i po, a Mejson Plamli samo minut. To je dovelo do toga da Francuska potpuno nadskoči rivala (44-28) i uzme čak 12 ofanzivnih skokova iz kojih se kasnije navezalo 16 poena. Zanimljivo, pored jasne odluke Grega Popoviča da najveći deo utakmice igra bez klasične petice, gde su Džejlen Braun, Harison Barns ili Kris Midlton praktično bili najviši u timu, Ameri su na kraju imali čak i više poena iz reketa od Francuza (34-32). Razlog toga leži u stalnim pokušajima američkih košarkaša da brzim kretnjama u dvokarak probiju prvu liniju odbrane i iz kontakta izvuku dva poena i eventualno dodatno slobodno bacanje. Donovan Mičel je bio najdominantija figura zbog svoje izvrsne kontrole lopte i odlučnosti, dok su ga pratili najčešće Džejlen Braun i Markus Smart, nešto ređe Derik Vajt. Kako je nedugo posle meča s Francuskom objavljeno, Smart se neće pojavljivati do kraja turnira, a verovatno ni Džejson Tejtum, koji je još ranije izvrnuo zglob.

Nisu se libili sada već bivši branioci titule iz Madrida da napadnu koš Francuske iz neposredne blizine, mada su često nailazili na barijeru u vidu Jutinog tornja Rudija Gobera. Drugu godinu zaredom najbolji defanzivac NBA lige brzo je postao noćna mora brzonogih Amerikanaca pošto je rampu spuštao čak i kada bi se učinilo da su Mičel, Voker ili neko treći uspeli da mu pobegnu. Srbiji je sada potreban upravo takav čovek, kakav je Francuskoj Rudi Gober. Boban Marjanović stasom može da stane u ravan sa Goberom, ali ne i po defanzivnim karakteristikama, što je njegov najveći problem. Mada je popravio nivo zalaganja u odbrani, Nikola Jokić je oružje koje Srbija mora da iskoristi u napadu. Pravi čovek za ovaj zadatak bi po vokaciji morao da bude Nikola Milutinov. Centar Olimpijakosa poznat je kao vrlo dobar čuvar reketa u branjenju iz pika, a osim toga ima dovoljno dobre skakačke i fizičke kvalitete da se nosi s hitrim prodorima Amerikanaca. Upravo zato i čudi što Milutinova nije bilo na terenu više protiv Argentine, ali to je sada druga priča... 

Srbija bi recept za eventualni trijumf protiv SAD mogla da potraži u postavci Turske iz okršaja u grupnoj fazi, odnosno Francuske prethodne večeri. Ekipa Ufuka Saridže je Amere dugo lomio zonskom odbranom, ali je na kraju njegov tim ostao bez dovoljno koncentracije da završi posao. Francuska je sa Goberom u postavi praktično imala čoveka koji je non-stop bio u reketu kao u klasičnoj zonskoj odbrani, dok su ostali uglavnom ostajali na svom čoveku. Donovan Mičel nije mogao da bude zaustavljen, ali ostali jesu, jer su na kraju od igrača sa više od pet upućenih šuteva samo Džejlen Braun i prva igla Jute bili na više od 50 odsto uspešnosti...

Popovič će zbog samog fizičkog aspekta igre Srbije verovatno morati da koristi svoje centre mnogo češće nego inače. Ako ih šut bude služio, biće u ozbiljnom problemu, jer u klasičnom nadmudrivanju petica neće imati šta da traže i jedini odgovor biće prodori i utrčavanja. Orlovi su, podsetimo, i pored 12 dalekometnih hitaca Argentine bili nadomak totalnog preokreta, a opterećivanjem reketa doveli su polufinalistu Mundobasketa u rani problem s faulovima. 

Ovo je šansa za centre da poprave utisak. Ponajviše za triling Jokić - Milutinov - Marjanović, koji bi teoretski mogao da napravi ozbiljan problem američkoj selekciji. Dosta će zavisiti i od reakcija plejmejkera Stefana Jovića i Vase Micića, koji je i pored svega odlučio da ostane i odigra ovaj meč. Za Bogdana Bogdanovića ne brinemo, mada svi želimo da se i Nemanja Bjelica razbudi... Na drugoj strani selektor Đorđević i njegovi asistenti moraće da pronađu način da nadoknade atletski minus u odnosu na protivnika i umanje strujanje igrača i lopte kroz reket, što će verovatno biti zadatak za Darka Rajakovića, čoveka s velikim NBA iskustvom. 

Sjedinjene Američke Države nisu nepobedive i to su pokazali Francuzi, umalo i Turci. Jedan dan više za odmor sigurno će značiti igračima Srbije da zaborave na sve što je bilo i da se u ovom duelu ipak vrate pobedničkim navikama. Dosad su mnogo puta znali da nas obraduju, a eventualna recka protiv zakletog suparnika umanjila bi trenutni osećaj koji i dalje ne jenjava...

PišeNikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
FotoFIBA Basketball

Najnovije vesti


×