{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Partizan i Zvezda u polufinalu igraju protiv starih znanaca
Sad postaje ozbiljno

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Niša)

Partizan je "preživeo" Borac, Zvezda je ubedljivo dobila Radnički, FMP je takođe lako na kraj izašao sa Dinamikom, dok se Mega namučila protiv Slobode, ali je na kraju uspela da bukira kartu za polufinale. To samo znači da nas, kao uostalom i godinama unazad, u borbi za plasman u finalni meč čekaju direktni sudari timova koji nastupaju na Jadranu. Sad kreće ono pravo.

Reklo bi se, sve već viđeno. Međutim, da li je baš tako? Uprkos činjenici da su se svi ovi klubovi “bezbroj“ puta sastajali kroz prethodnih nekoliko sezona, nekako se pred ovaj Kup Radivoja Koraća odaje utisak da ga svi dočekuju u nekom specifičnom momentu, bilo kada se govori o pojačanjima ili problemima i igri.

Krenimo tako od Zvezde, od koje se još od samog starta sezone očekivalo mnogo. Još pred sam početak leta krenule su priče o "ciglama", stvaranju neprobojnog zida i plasmanu u samu završnicu Evrolige, te odbranu titule na Jadranu. Činjenično stanje negde na polovini februara definitivno ne oslikava baš najbolje nadanja crvevno-belih.

Velike amplitude u igri, pobede nad nekim velikim timovima, a onda porazi u onim "manjim" utakmicama koštale su Zvezdu daleko boljeg plasmana u Evropi i na Jadranu. Iako imaju verovatno najbolji igrački kadar od svih, sa najvećom mogućnošću rotacije, naročito u unutrašnjoj liniji, košarkaši crveno-belih kao da nisu uspeli da stvore pravu "hemiju", pa su i tokom sezone konstantno pravili određene korekcije i ispravke, između ostalog i na klupi.

Lorenco Braun

Treba podvući i da je Dragan Šakota treći čovek koji ove sezone vodi ekipu crveno-belih. On je donekle uspeo da trgne klub sa Malog Kalemegdana iz one poveće dubioze koju smo videli na startu sezone, pronašao je mesto Lorenzu Braunu, a i sam je vrlo često isticao da pored svega toga ima velikih problema na poziciji plejmejkera. Jasno je da od igre Brauna dosta zavisi, da ne može sam i da se zbog prevelikog broja odigranih utakmica s vremena na vreme moraju očekivati određeni padovi u igri.

I sami navijači su umeli tokom sezone da negoduju zbog prevelikog "gomilanja" igrača na određenim pozicijama ispod koša, dok je Braun za to vreme gotovo sam nosio Atlasovu stenu na spoljnim linijama. Umeo je tu s vremena na vreme da uskoči Čarls Dženkins, koji je i sam imao problema sa povredama, zaista je i proigrao mnogo bolje u poslednje vreme, ali bilo je jasno da tu treba još neko. Možda pojačanje u vidu Kejlina Lukasa bude pravi potez za samu završnicu sezone.

No, bez obzira na sve to, treba i dalje podvući da je Zvezda aktuelni šampion ABA lige, te da će se pored svih problema, lošeg starta, povreda, odlazaka i smena najverovatnije naći u plej-ofu, ukoliko do kraja uspe da "sačuva" domaći teren od naleta Cedevita Olimpije. Uz to, tim Dragana Šakote je pre svega desetak dana uspeo da pred svojim navijačima "slomi" otpor beogradskog Partizana, pokaže da je i dalje izuzetno jak, te da se neće predati uprkos tome što verovatno ni u polufinalu, ni u finalu neće imati prednost domaćeg terena na Jadranu. Ponavljamo, ukoliko se njega domogne, ali tu ne bi trebalo da bude prevelikih problema.

Što se Kupa tiče, sa Megom košarkaši crveno-belih u poslednje vreme zaista nisu imali prevelikih problema. Na Jadranu tako od tima Dejana Milojevića nikada nisu ni izgubili, dok su momci u ružičastim dresovima samo povremeno umeli da šokiraju klub sa Malog Kalemegdana za vreme Superlige, kada je, opet, prisutan nešto veći broj izmena u sastavima i kada se igra znatno rasterećenije.

Sa druge strane, iza Mege je daleko drugačija i specifičnija sezona u odnosu na neke prethodne. Setimo se da je ranijih godina tim Dejana Milojevića stalno bio gotovo  u samom vrhu i do kraja učestvovao u borbi za plasman u plej-of. Ovoga puta, pred sam početak Kupa Radivoja Koraća, Mega se nalazi na poziciji koja vodi u baraž za opstanak, mada je tim osokoljen pobedom koja je upisana u Zagrebu protiv Cibone minulog petka.

Ni tim koji nastupa u Hali sportova nije mogao bez promena tokom sezone. Imali su sreću Milojevićevi izabranici da ih ove sezone zaobiđu povrede, ali ih rezultati nisu ispratili u najboljem tonu. I dok pod košem problema uglavnom nije bilo, pošto je tu dominirao fantastični Marko Simonović, kojem ljubitelji košarke već sada predviđaju sjajnu karijeru, to se nije moglo reći za bekovske pozicije.

Setimo da se je Mega ranije bila prava "šuterska" klinika, da su trojke padale gotovo od šale i da je baš tako "slomljen" svaki protivnik. Ove godine je situacija za nijansu drugačija. Do dolaska Kendrika Perija u tim, koji je uspeo da popravi procente sa distance, Dejan Milojević mogao je da se osloni na Luku Cerovinu, Edina Atića ili tek Blaža Mesičeka, koji su se pokazali kao solidni "trojkaši".

Marko Simonović

Kako bilo, u kakvom god rosteru Mega došla u Niš, na Kupu je uvek imala poseban motiv, naročito nakon osvajanja trofeja 2016. godine, koji je za sada njihov jedini u klupskoj istoriji. Isticali su da bi bilo izuzetno lepo da se sve to još jednom ponovi, ali prvo treba preskočiti prepreku zvanu Crvena zvezda.

Rešavaće se dosta toga danas pod obručima, biće potrebno Zvezdinim centrima dosta da slome živahnog i uvek energičnog Simonovića pod košem, mada se nikako ne sme pažnja skrenuti ni sa Kendrika Perija, koji je u ABA ligi pokazao koliko može da bude opasan kada ostane sam na šutu.

Ni drugo polufinale ne bi smelo da razočara. Partizan u njega ulazi sa velikim motivom, želi da odbrani titulu osvojenu pre ravno godinu dana u "Čairu" i da tako potvrdi da je u samoj završnici sezone spreman da ide baš na sve, pa tako i trofeje u Evrokupu i ABA ligi. I baš u tim ambicijama vidimo kolika je promena viđena u Partizanu za ovih nepunih godinu dana.

Lutali su dugo crno-beli u ABA ligi, faktički od odlaska Duška Vujoševića, Partizan nije uspevao da na Jadranu uspostavi onaj pravi, ratnički mentalitet i da dođe u poziciju da ozbiljnije pripreti u borbi za titulu. Pokušavalo se sa promenama trenera, često se menjao stručni kadar, igrači su leteli kao na traci, sve dok na kormilo nije došao Andrea Trinkijeri. I rekao da je dosta daljeg traganja.

Iako se "po imenima" ne čini kao da crno-beli imaju jači i kvalitetniji tim od Zvezde, pokazalo se da za razliku od kluba sa Malog Kalemegdana ove sezone imaju nešto drugo. To nije nešto što je "opipljivo", ali košarkaški stručnjaci često ističu da je baš to najvažnije ukoliko želite da idete sve do kraja. Iskusni strateg stvorio je "hemiju" u timu, svlačionici, van terena... Igrači Partizana su kroz sve utakmice pokazali veliku želju, borbenost, ginuli su gotovo za svaku loptu, kako u odbrani, tako i u napadu, pa su tako pokazali šta znači ona izreka "da igraju kao jedan".

Uroš Trifunović

Možda je to delovalo nemoguće pre samo godinu dana, ali navijači crno-belih sada gotovo naglas govore o tome kako će svrgnuti Zvezdu sa trona u ABA ligi, ističući da "nema šanse" da neko slomi odličnog Vila Mozlija u reketu, a da će isto tako Markus Pejdž, Ognjen Jaramaz ili Rade Zagorac postići trojku kada god bude bilo važno. Uostalom, Andrea Trinkijeri je prikazao da njegov sastav ume da se prilagodi svakoj mogućoj situaciji. Igrali su crno-beli izuzetno tvrde utakmice, igrali su i one na veliki broj poena, ali su uvek nekako "iznalazili" način da dođu do važnih trijumfa. I zato se i nalaze na liderskoj poziciji na Jadranu i u četvrtfinalu Evrokupa.

I možda je najbolje reći da je "tim" najveći adut crno-belih u završnici Kupa Radivoja Koraća, a da se to može preslikati i na čitavu sezonu. Jeste se Birčević sinoć povredio protiv Borca, jeste bio važan šraf na terenu, uprkos činjenici da su navijači umeli često da ga kritikuju, ali setimo se da je reprezentativac Srbije umeo da ubaci neke nemoguće trojke, kada su se utakmice lomile. No, koga nema, bez njega se može i mora, što bi sastav Andree Trinkijerija, baš ovako sklopljen, morao da prebrodi bez većih problema, uprkos paklenom rasporedu i mečevima sa Zvezdom, Virtusom i Budućnošću tokom prethodne sedmice, gde adrenalin još nije uspeo ni da se smiri na neke razumne granice.

Ali on će sigurno buknuti kasno večeras protiv FMP-a, koji je u Kup Radivoja Koraća, možda pomalo i neočekivano ušao sa dva velika, iskusna pojačanja. Mnogi navijači Partizana odmah su "poleteli" da kažu da su Panteri doveli Ognjena Kuzmića i Filipa Čovića baš pred dolazak u Niš, kako bi "naškodili" i otežali posao crno-belima, ali to baš i nema utemeljenje u realnosti, jer su Zvezdini razlozi da se privremeno odreknu dvojice iskusnih košarkaša sasvim drugačije prirode.

Uostalom, sam Dragan Šakota je tokom sezone pričao kako Ognjen Kuzmić jednostavno ne igra na onom nivou koji se od njega očekuje, pošto u ubitačnom ritmu, maltene bez treninga, nije uspevao da se potpuno oporavi od teške saobraćajne nesreće koju je doživeo prethodnog leta u kojoj je jedva izvukao živu glavu. Čekali su ga u taboru Crvene zvezde prilično strpljivo, davali su mu minutažu "na kašiku", ali se ipak pokazalo da stamenom centru i bivšem igraču Reala ipak treba nešto više vremena kako bi ponovo postao onaj stari. Stoga su čelnici kluba odlučili da ga proslede u FMP, gde će sasvim realno do kraja sezone imati priliku da uđe u onaj prepoznatljiv ritam.

Gotovo istovetna priča prati i Filipa Čovića, koji se ove sezone dugo mučio sa povredama i nije uspevao da nađe adekvatan ritam i tako bar donekle skine teret sa Lorenza Brauna i Čarlsa Dženkinsa na poziciji pleja. Pride, bilo je i varnica na realciji sa navijačima kad je postalo jasno da iako Čović može da bude i te kako koristan u ABA ligi ipak nije evroligaški karakter. A zbog toga što je ipak sin prvog čoveka kluba Nebojše Čovića baš je na Filipu bio najveći pritisak, iako u Zvezdi ima i onih mnogo plaćenijih koji nisu dali ništa više. Kako bilo, Čović je upao i u psihološku krizu, pa je Vlada Jovanović sigurno dobio dva kvalitetna pojačanja, koja će njegovim mladim momcima sigurno dosta značiti za završnicu sezone u ABA ligi, pa i nastupe u Superligi i večeras u polufinalu protiv Partizana. Panterima je do sada nedostajalo jedino to iskustvo, pošto talenat, enegiju i želju već imaju i ne kriju je od samog starta.

Stoga i ne čudi što su ih mnogi pre samo nekoliko nedelja proglasili za tim koji igra "najlepšu košarku na Jadranu", koji se ne plaši nikoga i koji u svaki meč ulazi sa dosta energije. Usledio je tokom januara onaj lošiji period tokom kojeg su između ostalog izuzetno ubedljivo izgubili od Partizana u Železniku, ali može se reći da će baš taj meč biti dodatni motiv momcima Vlade Jovanovića da večeras prikažu žustriju, energičniju borbu i osvete se crno-belima za taj poraz.

Sada više nema šale i vreme je za ono pravo. Svi već u glavama "imaju" večiti derbi za nedelju veče, ali pitanje je da li će sve biti kao što je iscrtano. Cela sezona je puna iznenađenja, pa što to ne bi bio i Kup. Kreće ono ozbiljno.

(FOTO: Star Sport, MN Press)

Najnovije vesti


×