{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Partizanaikos: Ima neka tajna veza Beograda i Atine… (VIDEO)

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 16
PAO je u poslednjih 20-ak godina imao pravi recept za trofeje, a jedan od glavnih sastojaka za uspeh gotovo uvek Atinjani su pronalazili u Partizanovoj košarkaškoj kuhinji u Humskoj. Tradiciju nastavljaju Đorđević i Pavlović, verovatno i Raduljica i Milutinov
Partizanaikos: Ima neka tajna veza Beograda i Atine… (VIDEO)
""

Uprkos slabim rezultatima u prethodnoj sezoni, košarkaški klub Partizan i dalje ima prepoznatljivu školu, odnosno proizvodnu traku za mlade talente. Ne mali broj ozbiljnih igrača lansirali su crno-beli u poslednje dve decenije, a neki od njih dosegli su sam vrh.

Odlazak Saše Pavlovića, kao i sve izvesniji potpisi Miroslava Raduljice i Nikole Milutinova za Panatinaikosa još jedan su dokaz u prilog pomenutoj tezi, ali i tvrdnji da niko u Evropi ne ceni crno-bele kao atinski velikan.

Kada se pogleda koliko je bivših igrača Partizana u nekom trenutku karijere nosilo i zeleni dres Panatinaikosa, jasno je da postoji neka "tajna veza". Mnogima će zvučati pretenciozno, ali istorijski i statistički podaci pokazuju da se PAO konačno popeo na krov Evrope kada su u njemu igrali košarkaši sa ovih prostora.

Naravno, nikako ne bi smeli da zaboravimo jedan od krunskih argumenata u ovoj priči, a to je trener Željko Obradović. Čovek koji je 1992. godine predvodio Partizan do titule prvaka Evrope stekao je tokom 13 sezona u Atini status božanstva među navijačima Panatinaikosa, pre svega zahvaljujući tome što je pet puta vodio tim do trofeja u Evroligi.

Svetlu tradiciju na klupi Sveatinskog mogao bi da nasledi strelac najvažnijeg koša u Partizanovoj istoriji, Aleksandar Đorđević koji je nedavno seo na klupu grčkog velikana. Kada su u pitanju igrači, pre Pavlovića, a ne računajući Raduljicu i Milutinova, za Panatinaikos je igralo još 12 bivših košarkaša beogradskih crno-belih.

Led su probili centar Miroslav Pecarski i legendarni krilni košarkaš Žarko Paspalj. Ni jednom ni drugom nije bilo baš lako tog leta 1994. godine. Pecarski je došao kao pojačanje u reketu i to iz redova solunskog Arisa, a dobro je poznato koliko je rivalitet između dva najveća grada u grčkoj. Prethodno igrao je za Partizan od 1986. do 1989, baš u generaciji sa Paspaljem, Divcem i Đorđevićem. U poslednjoj sezoni u Atini, 1996. godine Pecarski je u dresu Panatinaikosa osvojio Evroligu, prvu u klupskoj istoriji.

Ipak je mnogo teže bilo Paspalju, koji je u Panatinaikos došao direktno iz redove arhineprijatelja, pirejskog Olimpijakosa. Tada su mu grčki navijači spevali pesmicu “Nikad nećeš uzeti trofej Paspalje“, ali ih je gorostas iz Pljevalja ućutkao već sledećeg leta u toj istoj Atini u dresu reprezentacije Jugoslavije. U ekipi Zelenih zadržao se samo godinu dana.

Dolazak Obradovića u Atinu u leto 1999. godine označio je i početak nove, najuspešnije ere u istoriji kluba. Sa njim u paketu stigao je još jedan bivši igrač Partizana, šampion Evrope iz 1992, Željko Rebrača. Već u prvoj sezoni srpski tandem osvojio je Evroligu, a na to su kasnije još dodali i dva trofeja u šampionatu Grčke.

Onda je na red 2004. godine došao Vlado Šćepanović. Sjajni bek stigao je u Atinu direktno iz Partizana, a u Panatinaikosu je ostao dve sezone. U tom periodu osvojio je dve duple krune u Grčkoj, ali ne i trofej Evrolige. PAO je tada prvo bio treći, a onda je eliminisan u četvrtfinalu.

Godinu dana posle Šćepanovića, u klub iz Atine došao je Dejan Tomašević iz španske Valensije. Nekadašnji krilni centar Partizana i reprezentacije Jugoslavije odlično se uklopio, očigledno mu je prijala Grčka, pošto je 2007. uzeo tripl krunu, uključujući Evroligu.

Te sezone dres slavnog grčkog kluba nosio je i bivši plejmejker Partizana Miloš Vujanić. On se zadržao samo godinu dana u klubu, ali mu se u si-viju pišu tri trofeja, a to je nešto o čemu mnogi igrači mogu samo da sanjaju. Za razliku od njega, Tomašević je stanovnik Atine bio tri godine.

Već u sezoni 2008/09 iskusni strateg Obradović je angažovao još dvojicu bivših košarkaša crno-belih. Izbor je pao tada na najboljeg evropskog centra Nikolu Pekovića i jednog od ljubimaca navijača Partizana, Dušana Kecmana. I odmah su udarili pečat, pogotovo Peković. PAO je te sezone opet osvojio tripl krunu, a sledeće godine Kecman je napustio ekipu. Naravno, odmah je stigla zamena iz Humske, a tada je to bio Milenko Tepić. On i Peković su 2010. osvojili titulu prvaka Grčke, potom je Crnogorac otišao u NBA, a sledeće sezone bivšu bek Partizana domogao se Evrolige u zelenom dresu.

Zahvaljujući sjajnim partijama u sezoni 2009/10 u dresu Partizana koji je tada stigao do Fajnal fora, transfer na leto u Panatinaikos rezervisao je i centar Aleks Marić. Australijanac srpskog porekla. Kao i Tepić, osvojio je Evroligu i šampionsku titulu, a dodao je i kup Grčke u sledećoj sezoni.

Željko Obradović je u leto 2012. godine napustio Panatinaikos, a u klub je došao bivši inostrani dvojac crno-belih – Stefon Lazme i Džejms Gist. U prve dve sezone bili su veoma uspešni, klub je osvojio, pa odbranio duplu krunu. U leto 2014. Lazme je napustio PAO, a Gist je ostao i osvojio još jedan grčki kup.

Ipak, prošle sezone u finalu domaćeg šampionata PAO je morao da prizna poraz u duelu sa najvećim rivalom Olimpijakosom, a letnji period vlasnik i uprava Panatinaikosa iskoristila je da počne renoviranje.

Izbor je pao na Aleksandra Đorđevića, Saša Pavlović je nedavno dogovorio dolazak, pošto mu je istekao ugovor sa Partizanom. Milutinov još ima ugovor sa crno-belima, tako da bi tu Panatinaikos trebalo da plati obeštećenje, dok je Miroslav Raduljica kako sada stvari stoje bliži dresu PAO nego povratku u NBA ligu.

U svakom slučaju, ako je suditi po tradiciji, Panatinaikos je u poslednjih dvadesetak godina imao pravi recept za trofeje, kako domaće, tako i one u elitnom evropskom takmičenju, a jedan od glavnih sastojaka za uspeh gotovo uvek pronalazio je u Partizanovoj košarkaškoj kuhinji u Humskoj.

(FOTO: MN Press / Action Images)

×