{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
U 2020. godinu ulazi se sa manje pritiska, ali i većim željama za popravljanje lošeg rezultata iz minulog leta
Leto iskupljenja: Posle sumraka, mora doći svitanje

Velika očekivanja imala je košarkaška javnost od prethodnog reprezentativnog leta. Međutim, nijedna starosna kategorija, počevši od one seniorske u Kini, preko juniorske i kadetske, nije uspela da dođe do medalje. Rezultatska suša produbila je brojne teme, od toga da li se sa mladim talentima provodi dovoljno vremena, kao i da li im se pruža prava šansa u klubovima širom naše zemlje i u regionu.

Kako bilo, nije ovo ni prvi, ni poslednji put da je Srbija ostala bez "košarkaške" medalje tokom leta. Mišljenja oko ovog pitanja su drastično podeljena, počev od onih koji smatraju da rezultate u mlađima kategorijama ne treba uzimati kao nešto preterano važno, te da je najbitnije "dobiti" dobre košarkaše kao finalni proizvod, te do onih koji misle da se do pobede i eventualnog trofeja mora po svaku cenu. Srbija jeste košarkaška nacija, a kao i u svemu, s vremena na vreme naiđe zaisćenje. Sudbina je htela da se to ovog leta desi na svakom polju, ali je utoliko bolje što je pritisak pred naredno leto daleko manji, jer rezultat samo može da bude bolji.

Suma sumarum, seniori su takmičenje završili kao peti na svetu, iako su ih mnogi ispratili u daleku Kinu sa medaljom oko vrata. Isti pritisak stvoren je i oko mlade selekcije do 20 godina, koja je u uvodnom meču savladala kasnijeg pobednika turnira Izrael, da bi na kraju doživela pravi brodolom i spletom prilično nesrećnih okolnosti završila na 15. mestu na tabeli, koje je automatski značilo i eliminaciju u Diviziju B, gde će se predstojećeg leta takmičiti nova generacija momaka.

Mnogi su govorili da je loš rezultat posledica određenih neslaganja u timu, neki su kudili selektora, i uglavnom je svako pronalazio nekog drugog krivca. A loš rezultat je bio samo to - splet nesrećnih okolnosti. To potvrđuju i reči Mihaila Jovičića, člana ove reprezentacije, iz skorašnjeg intervjua za Mozzart Sport.
"Odnosi između igrača i sa stručnim štabom letos su bili fenomenalni. Neki ljudi su pisali po forumima da smo se svađali, ali to definitivno nije bilo tako. Desilo se to što se desilo, i to je to. Opet je sve neka velika lekcija za nas. Naučili smo dosta iz ovoga, i da moramo da radimo dosta na sebi. Ja se nadam da će nova generacija, koja će igrati Diviziju B, obezbediti povratak ove sezone. Iskreno mi je žao što će morati da se tu takmiče, ali ovo je škola da jednostavno ne smeš nikada da se opustiš, jer svi ostali konstantno rade, napreduju", rekao je tada Jovičić.

Loše su prošli i njihovi godinu dana mlađi prijatelji. Ruku na srce, kod njih je sve delovalo kao švajcarski sat, sve do dobro poznatog četvrtfinala, kada je naletela ona nezgodna Litvanija, koja kao da predstavlja neku vrstu "bauka" za sve naše reprezentativne selekcije. Samo u toku prethodne decenije, košarkaška selekcija sa Baltika bar dvocifren broj puta uspevala je da namuči Orlove raznih godišta. I gotovo svaki put je izlazila iz tih okršaja kao pobednik, kao uostalom i ovog puta. Srbija je prvenstvo u grčkom gradu Heraklionu završila kao sedmoplasirana.

I košarkaši starosti do 18 godina ovoga leta hvatali su se za glavu baš zbog reprezentacije Litvanije, ali i zbog Velike Britanije, koja je, kao i dve godine starija selekcija, odnela pobedu protiv naših momaka. Prosto je svima bilo neverovatno da nacija koja nikada nije bila poznata kao "košarkaška" odnese pobedu protiv Srbije, ali je i ovo leto samo postalo pravi dokaz da "svi igraju košarku". Uostalom, nakon dosta uspona i padova, naši momci su takmičenje u Volosu završili tek na desetom mestu na tabeli.

Momci koji su nastupali u Udinama, a koji tada još nisu imali više od 16 godina bili su nekako i najbliži uspehu. Do četvrtfinala su došli prilično lako, a tamo je usledio susret sa Špancima, koji će se dosta dugo prepričavati, delimično i zbog prilično radikalne sudijske odluke, da u trenucima kada se meč lomio dosudi tehničku grešku jednom od naših mladih igrača, zbog toga što je delimično nagazio aut liniju prilikom izvođenja lopte, koja je bila u posedu Španaca. Svi su bili u šoku i neverici, neki su čak i zaplakali, a ostaće upisano da je Furija na kraju ovaj turnir i dobila. Zauvek će ostati otvoreno pitanje da li je to mogla da učini i Srbija, da nije bilo pomenute odluke...

Kako bilo, krajnje sedmo mesto na ovom turniru nije bilo dovoljno da se obezbedi plasman na Svetsko prvenstvo za igrače do 17 godina starosti, koje je na programu ovog leta. Zapravo, reprezentativne selekcije će ovog leta imati tri turnira, od čega će sva tri manje-više imati veliki rezultatski značaj, svaki iz drugačijih razloga.

EVROPSKO PRVENSTVO U20 – DIVIZIJA B

Jedini šampionat na kojem će se Srbija takmičiti sa manje kvalitetnim selekcijama, biće onaj koji će biti održan u dalekoj Gruziji, u Tbilisiju. Naši momci će na ovom takmičenju tražiti mesto među tri najbolja tima, koje bi im obezbedilo povratak među najbolje, odnosno kojim bi pomogli narednoj generaciji koja nadolazi.

Treba podvući da se u ovoj ekipi nalazi veliki broj talentovanih košarkaša, koji već imaju izuzetno zapažene uloge, kako u domaćem, tako i u regionalnom šampionatu. Neki su sreću potražili i "preko bare" gde igraju u poznatoj NCAA ligi, u kojoj nas i ove sezone očekuje prilično zanimljivo Martovsko ludilo puno iznenađenja.

Kako bilo, roster Srbije će i ovog leta tako verovatno popuniti odlični Filip Petrušev koji igra za Gonzagu u prethodno navedenom takmičenju, a u sastav bi mogli da upadnu i košarkaš beogradskog Partizana, Uroš Trifunović, potom mlada nada Mege, Luka Cerovina, te standardni prvotimac Igokee, Dalibor Ilić. Zvezda tima prethodnog leta bio je Marko Pecarski, koji trenutno brani boje FMP-a, a u opticaju su još Altin Islamović, Aleksa Ćubić, Pavle Kuzmanović i brojni drugi talenti koji nastupaju u Košarkaškoj ligi Srbije.

Žreb za ovo takmičenje još uvek nije održan, a u Tbilisiju će se igrati od 10. do 19. jula ove godine.

EVROPSKO PRVENSTVO U18

Tek što se završi takmičenje u Tbilisiju, počinje ono u Bursi, a ovoga puta, Srbija će se u šeširu naći sa najboljim timovima koje kontinent može da ponudi. Naravno, ostaje nada da će rezultat biti bar malo bolji.

S obzirom na to da je prošle sezone "preskočeno" Svetsko prvenstvo za igrače do 17 godina starosti, te da je Evropsko prvenestvo za košarkaše do 16 godina bilo kvalifikaciono za ovogodišnji turnir, može doći do određenih tumbanja u sastavu.

Iz opticaja otpadaju svi koji su rođeni 2001. godine, pa ranije, što znači da se iz prošlogodišnje U18 selekcije mogu sačuvati još Marko Andrić, koji igra za mlađe kategorije Mege, te Nikola Manojlović, koji trenutno stasava u Crvenoj zvezdi.

Postoji mogućnost da se ovim momcima priključe i godinu dana mlađi Stefan Dabović, koji trenutno nastupa u beogradskom Dinamiku, te Matija Belić koji minute skuplja u dresu Mladosti iz Zemuna, ali je sve na selektoru, koji će ovog proleća imati nezgodan posao da uklopi veliki broj igrača "na raskršću" godišta.

Iz generacije koja je rođena 2002. godine, a koja će ove godine proslaviti i punoletstvo definitivno se ističu i Mihailo Mušikić iz Mege, Lazar Stefanović iz Partizana, te Stefan Todorović i Luka Tarlać, takođe iz škole crno-belih. Sve zajedno, trener Slobodan Klipa mogao bi da bude na "slatkim" mukama.

EVROPSKO PRVENSTVO U16

Kao i ove godine, prvenstvo za igrače do 16 godina će zatvoriti košarkaško leto što se mlađih selekcija tiče. Osam dana akcije raspoređeno je u periodu između 14. i 22. avgusta, a domaćin turnira biće nam obližnje Skoplje, što itekako može da znači košarkašima, koji će vrlo verovatno imati veliku podršku u glavnom gradu Severne Makedonije.

Tek dva košarkaška sa ovogodišnjeg prvenstva imaće mogućnost da na njemu okušaju sreću ponovo. Biće to pretalentovani Nikola Đurišić iz Mege, inače sin poznate odbojkašice Vesne Čitaković-Đurišić, te Ilija Milijašević iz škole Partizana.

Interesantno, Srbija bi ovog leta u datoj starosnoj kategoriji mogla da dobije pomoć i iz Real Madrida, gde trenutno igra mladi Pavle Stošić, koji igra na pozicijima tri i četiri. Iz italijanskog Varezea bi u reprezentativni dres mogao da uskoči Vuk Bogunović, dok su Marko Krstić i Ilija Milijašević nade naše košarke koje minute sakupljaju u Srbiji.

Sve u svemu, košarkaška lopta nikada ne miruje... I ovoga puta nas čeka vrelo košarkaško leto, koje će biti začinjeno turnirom na Olimpijskim igrama u Tokiju. Srbija će se nadati plasmanu kroz kvalifikacioni turnir u Beogradu, pa je na nama samo da se opustimo i zavalimo u kauč. Uz zastavu, dres ili neki drugi navijački rekvizit.

Foto: FIBA

×