{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
„Na kraju dana, uvek je potrebno i malo sreće“, rekao je na startu sezone predsednik Toronta
Kraljevi severa

Predsednik Toronta, Masai Udžiri, odlučio je pre 11 meseci da sve stavi na kocku, onu košarkašku. Verovatno da tada nije ni slutio da će narednog juna ispuniti obećanje koje je dao prvog dana kada je seo na čelo kluba. Reptorsi su noćas postali nenadani, ali zasluženi šampioni NBA lige.

Ekipa koja je dugo vremena bila samo „puki učesnik“ i tim na koji niko nije obraćao mnogo pažnje, slaviće i danas, a i narednog vikenda. Svi u gradu čekaju tradicionalnu paradu za pobednika NBA lige, jer će to za njih biti jedinstven ugođaj. Jasno je, prvi put sve mora da bude slatko, a i više od toga.

Ali još jednom se treba vratiti i pogledati kakav je to tim sastavio Masai Udžiri. Dugo će se pričati o tom potezu i dovođenju Kavajija Lenarda, koji je od početka do kraja serije ostao „hladan kao kamen“. Sve dok emocije nisu izbile po poslednjem zvuku sirene noćas u Ouklendu.

I ostaće zauvek upisano da je Toronto postao prvi kanadski tim koji je podigao trofej Lerija O’Brajana. Uz to, pamtiće se i način na koji su Reptorsi došli do ovog nestvarnog podviga. Naime, prvi put u istoriji NBA lige poslednjih pet utakmica finalne serije dobili su gosti.

Kavaji Lenard je zasluženo podigao trofej za MVP-ja finala

Svima je jasno koliko se u Americi truda i vremena ulaže u razvoj svih profesionalnih liga. Ne govorimo tu samo o košarci, već čitavoj plejadi sportova počev od nikad prevaziđenog američkog fudbala, bejzbola, hokeja... A eto, Toronto je dobio prvog pobednika u jednoj od tih liga još od 1993. godine, kada su Blu Džejsi osvojili nacionalnu bejzbol ligu. Mnogi se toga neće ni setiti, a datum nam jasno govori da su neki od košarkaša Reptorsa tada još uvek bili „u pelenama“.

Treba se još jednom vratiti na Udžirijevu odluku. Verovatno je svima bilo čudno kada je klub prelomio da pošalje tada veoma popularnog Demara Derozana u San Antonio. Svi su odluku dovodili u pitanje, počev od navijača, pa sve do ostalih čelnika u klubu. Niko nije znao koliko je Lenard fizički spreman za novu sezonu, nakon prethodne koju je uglavnom proveo na klupi zbog povrede, a uz to niko nije želeo ni da razmišlja o tome da li on uošte i želi među Reptorse. Ali Udžiri je verovao da čini pravu stvar.

Lenard je bio prava stena. Stigao je do 22 poena u noćašnjoj utakmici, što znači da je postigao čak 732 ukupno tokom čitave plej-of serije. Zapravo, samo Majkl Džordan sa 759 poena i Lebron Džejms sa 748 poena mogu da se pohvale da su ispred njega na ovoj večnoj listi. Da se serija ponovo vratila u Kanadu za odlučujuću majstoricu, Lenard bi verovatno izbio na čelo ove liste, ali i tako je postao deo istorije, pošto je po drugi put u karijeri podigao trofej za najkorisnijeg košarkaša NBA finala. Priključio se Karimu Abdulu-Džabaru i Lebronu Džejmsu kao igrač koji je to učinio sa dve različite franšize. Inače, prvi je koji je to učinio u obe konferencije.

Ono što još više zadivljuje jeste činjenica koliko niko nije obraćao pažnju na ovaj fantastični tim. Dok je cela Amerika pričala o tome ko će se priključiti Lebronu u Los Anđeles Lejkersima, kao i o tome u kom klubu će Kevin Durant nastaviti karijeru nakon što je doživeo onu stravičnu povredu u petom susretu, Reptorsi su čvrsto stajali na zemlji i radili ono što najbolje znaju. Igrali su košarku.

Lenard verovatno nije dobio dovoljno zasluga ni kada je prvi put dobio epitet MVP-ja. Od noćas se eto, i to promenilo, pa ga svi redom stavljaju u „isti koš“ sa Lebronom, Durantom i ostalom družinom. On je to i zaslužio. Kao Atlas je na leđima nosio čitavu ekipu Toronta, a činio je čak i više od toga.

Kavaji Lenard je transformisao Reptorse, koji su godinama unazad umeli da se spotaknu i protiv najslabijih timova koji su uspevali da se domognu plej-ofa. Doneo je samopouzdanje, ozbiljnost i hrabrost ekipi koja je do sada jedino znala za neuspeh. Tačno je znao kada čvrsto da odigra u odbrani, a kada da pogodi sa distance. Jednostavno, naučio je Reptorse kako da pobeđuju, a ne da budu pobeđeni.

Toronto Reptorsi sa peharom u rukama

A u jeku ovih proslava, ostalo je otvoreno pitanje i oko toga da li će Lenard ostati u Torontu naredne sezone. Slobodan je agent, pa sreću može da potraži i na drugom mestu. Ostaje samo pitanje da li će to hteti, jer priča je u potpunosti drugačija u odnosu na start sezone. Kocka je bila uošte dovesti ga u klub, kao što je bilo i otpuštanje Dvejna Kejsija, inače najboljeg trenera prethodne godine.
„Svi mi mislimo da smo geniji u ovom poslu, ali činjenica je da vam nekada samo treba malo sreće“, rekao je tada Udžiri.

I eto, u klubu su se našli novi trener i nova zvezda. Neki bi rekli dovoljno je, ali Udžiri je imao potpuno druge namere. Toronto je nastavio da juri igrače, počev od Nikole Mirotića, pa sve do Marka Gasola. Neke je uspevao da privoli, a neki su glatko odbijali ponude. Na kraju su svi dali doprinos i kada se sve stavi na papir, opet su svi šampioni.

Sada mnogi po glavi premotavaju koji je to bio najveći uspeh Toronto Reptorsa pre osvajanja ove titule. Prosto rečeno, tako nešto teško da se uošte može izdvojiti, jednostavno ne postoji. Možda tu jedino treba pomenuti Vinsa Kartera koji je na Ol Staru pobedio na takmičenju u zakucavanjima.

I to bi bilo to. Sada je ostalo samo da se proslavi veliki uspeh i polako krene na zasluženi odmor, pa onda opet od početka. Grad Toronto nije osetio ovakvu euforiju gotovo tri decenije, parada samo što nije krenula, a igrači su spremni za polazak. Onaj poslednji, šampionski.

Reptorsi su se upisali u istoriju. Noćas su uradili nešto što će im zauvek promeniti život. Više nisu samo „kraljevi severa“. Sada su mnogo više od toga.

Pripremio: Srđan TODOROVIĆ
Foto: Reuters

×