{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
To može samo gigant iz Madrida, Najtrofejniji evropski stručnjak svih vremena će svoju desetu evropsku titulu morati da potraži u Vitoriji
Kralj skinuo Željku Desimu

Neko bi rekao da je apsolutno zasluženo, a mi možemo da konstatujemo - ovo je samo kosmička pravda zbog svega što je madridski Real proživeo u ovoj paklenoj sezoni i tokom uvoda u istu! U borbi Željka Obradovića i madridskog Reala za košarkašku Desimu pobedu je odneo tim koji je ove večeri apsolutno više zaslužio da bude na tronu!  


REAL MADRID - FENERBAHČE 85:80 (21:17, 17:23, 25:12, 22:25)

Sudije: Lamonika (Italija), Rižik (Ukrajina) i Latiševs (Letonija). Gledalaca: 16.697

FENERBAHČE: Tompson, Meli 28 (7/10 za dva, 4/6 za tri, 6 sk), Mahmutoglu, Vonamejker 14 (2/7 za dva), Slukas 7, Naneli, Gudurić, Veseli 3, Kalinić 7, Dikson 7, Duverioglu 8, Datome 6.

REAL MADRID: Kozer 17 (3/3 za tri), Rendolf 3, Fernandez 5, Dončić 15 (4 as), Rejes 6, Kampaco, Ajon 4, Kerol 9, Tavares 8 (5 sk), Ljulj 5, Tompkins 10, Tejlor 3.


Teške povrede Serhija Ljulja i Ognjena Kuzmića, potom Gustava Ajona, Entonija RendolfaFakunda Kampaca, sve kadrovske muke tokom praktično cele sezone, a onda težim putem, preko Panatinaikosa i CSKA do zvezda! Real Madrid je u srcu Beograda došao do desete evropske krune i tako postao prvi košarkaški klub u istoriji kome je tako nešto pošlo za rukom! Baš kao što su uradile i fudbalske kolege Kraljevskog kluba nekoliko godina ranije - 85:80 (21:17, 17:23, 25:15, 22:25).

Uoči početka završnog turnira u Beogradu izgledalo je da je Željku Obradoviću suđeno da se u svojoj zemlji, svom gradu i pred gotovo 11.000 navijača Fenerbahčea okiti desetim šampionskim peharom osvajača Evrolige i tako postane čovek sa više kontinentalnih trofeja od bilo kog kluba! Ali, titula nije otišla onom kome je namenjeno, već onom kome je suđeno. A to je, objektivno, bio Real Madrid!

Sve je u Štark Areni išlo na ruku Kraljevskog kluba. Iako su bili praktično gosti u grotlu koje su napravili fanatični navijači sada već svrgnutog šampiona, igrači madridskog giganta pokazali su da imaju najveće srce! A Pablo Laso da mu je ovaj grad zaista taličan. Real Madrid je Fenerbahče dobio protivničkim oružjem - strašnom, organizovanom odbranom i sistemom u kojem je svaki šraf imao svoju striktnu ulogu. Ne kaže se uzalud da napad dobija utakmice, a odbrane osvajaju trofeje. Tako je bilo i sada. 

Najefikasniji igrač pobedničkog tima bio je Fabijen Kozer sa 15 poena, koji je bez sumnje odigrao najbolju utakmicu ove sezone i verovatno najupečatljiviju u karijeri, ali je ponovo u prvom planu bio Luka Dončić, sa istim brojem poena. Ali, kakvu sezonu ima ovaj momak! Posle evropskog zlata sa Slovenijom u Istanbulu, Luka je odigrao najbolju sezonu dosadašnje karijere, ušao u najbolju petorku elitnog takmičenja, postao prvi igrač u istoriji koji je objedinio nagrade za mladu zvezdu u usponu i MVP sezone, a sada uzeo i evropsku klupsku titulu! 

Kod Fenera strašnu rolu imao je Nikolo Meli sa 26 poena (6/9 za dva, 4/6 za tri), te šest skokova, ali je ova utakmica otkrila mnogo Fenerovih problema... Bred Vanamejker je dodao 12 poena, svi ostali bili su ispod dvocifrene granice.

Fenerbahče je loše počeo utakmicu i to se osetilo od prvog trenutka. Možda i previše nervozno u oba polja igre, odbrana nije bila našpanovana kao za meč sa Žalgirisom, što je dovelo do problema već u ranoj fazi utakmice. Posle samo minut i po Jan Veseli je već imao dve lične greške, nedugo zatim u problem s faulovima ušao je i Ahmet Duveriolu,  dok je Džejson Tompson hodao po ivici. To se Željku Obradoviću nimalo nije dopalo, kao ni činjenica da je puška bila „zakočena“ na drugoj polovini terena.

Da nije bilo raspoloženog Duveriolua da unese element iznenađenja u reketu, te Nikole Kalinića s dva dobra rešenja iz teških pozicija, Real bi možda i prerano došao do ubedljivog vođstva. Sve je i vodilo u tom smeru, ponajviše kada je počela Realova rafalna paljba! Gotovo identično kao protiv CSKA u polufinalu pre dva dana.

Kada je Fabijen Kozer otvorio seriju dalekometnih hitaca, Real je počeo da živi i gradi prednost upravo na ovom segmentu igre i tako donekle učinio da se zaboravi na trenutak kada je Luka Dončić proklizao i uhvatio se za skočni zglob s bolnom grimasom na licu. U trenutku se nije znalo koliko je ozbiljna povreda mladog Slovenca, koji je sličan, ali ispostavilo se znatno teži peh imao i u finalu Evrobasketa protiv Srbije. Posle Francuza naređali su se Fernandez, Ljulj, pa u samom finišu četvrtine i Rendolf, Real je uzeo stvari u svoje ruke i isterao crvenilo na lice najtrofejnijeg evropskog stručnjaka svih vremena. Kraljevski klub je na odmor otišao sa prednošću od četiri poena (21:17), a Fenerbahče s glavoboljom, pošto je malo šta polazilo od ruke.

Željko je bio toga svestan, ali je imao spremno rešenje - Nikola Melija. Ooo, kakvu je četvrtinu odigrao Italijan! Prosto rečeno, imao je rolu koja menja utakmicu. Bar je tako izgledalo. Ušao je u svoju šutersku zonu odlični krilni centar, počeo je otvorenom trojkom koju je pogodio kao od šale, a onda je naređao još osam poena i tako naterao saigrače da se konačno razbude i krenu u ofanzivu koja je donekle urodila plodom. Donekle, jer odbrana je na nekoliko minuta profunkcionisala, ali je problem i dalje bio što je u napadu bilo premalo raspoloženih opcija.

Kostas Slukas se pojavljivao na momente, kao i Bred Vanamejker koji je pritom istrpeo i velike batine od igrača Reala... Datome i Veseli nisu dali ekipi praktično ništa (po dva poena), a nije se proslavio ni Dikson. Meli je i dalje bio jedina konstanta u igri Fenera.

Pablo Laso je, da se tako izrazimo, imao više jačih štihova u rukavu. Pre svega Fabijena Kozera, koji je ponovo bio jedan od Realovih džokera. Protiv CSKA pogodio je dva velika šuta u prelomnim trenucima utakmice, a večeras je odigrao jednu od najboljih utakmica karijere. Ne možda toliko statistički, koliko je sveukupni utisak bio jak! A Real je nosio na svojim leđima kad god nije bilo drugog rešenja u napadu i to je držalo Kralja u prednosti. Osim toga, Realova odbrana je zaista u nekoliko navrata izgledala gotovo savršeno. Kao da je duh Fenera ušao u igrače španskog velikana. Organizovano, agresivno, do koske. I to je sputavalo protivnika.

Real je svaku propuštenu šansu Reala znao da iskoristi i pretvori je u novu dozu poena, energije i samopouzdanja. Od Kozera, preko Tavaresa i Ljulja, do Dončića i Rejesa, što je na osam minuta pre kraja utakmice donelo velikih 66:58. I, treba to ponovo istaći, Fenerbahče je disao samo zato što je Meli udisao život! Premalo za ovakvu utakmicu i za takmičenje s ovakvim protivnikom! A, kako je vreme prolazilo, postajalo je sve očiglednije da Fener nema snage da probije oklop Kralja i uključi se ozbiljnije u borbu za titulu. Što zbog previše neiskorišćenih otvorenih šuteva, mnogo nervoze i premalo ideje...

Pobednik je, praktično rešen sredinom četvrtine posle trojke Džejsija Kerola kojom je Real otišao na prvu dvocifrenu razliku na meču (71:61). Mada je Željko zatražio minut odmora kako bi svojim pulenima pokušao da unese poslednju dozu adrenalina, nije vredelo. Sve ono što smo pisali potvrdilo se u poslednjim trenucima, kada je posle dva Kozerova promašaja s penala Meli napravio veliku grešku u građenju Treja Tompkinsa (možda bio i fauliran), što je Realu omogućilo da dođe do pobede...

Desima je otišla u ruke boljeg takmaca, a to je ove majske večeri bio madridski Real. 

Piše: Nikola STOJKOVIĆ
Foto: Star Sport

Najnovije vesti


×