{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

INTERVJU - Nikola Kalinić: Ovaj Fener ima jaču hemiju! Nacrtali su nam mete, a nama slađe

/ Izvor: mozzartsport.com
Srpski as, potpuno iskreno - od šaha, završnog turnira u Beogradu, preko budućeg poziva, povrede koja ga je od terena odvojila dobar deo sezone, kritikama koje je dobio zbog nje, Olimpijakosa i vremena koje polako lomi Vasilisa Spanulisa i Jorgosa Printezisa, do protivnika u polufinalu Evrolige, reprezentacije, konflikta sa Tokom Šengelijom, analizi prošlogodišnjeg i sadašnjeg tima Fenera, omiljenim igračima u Evropi i NBA...
INTERVJU - Nikola Kalinić: Ovaj Fener ima jaču hemiju! Nacrtali su nam mete, a nama slađe

Još kada smo prošlog leta pravili intervju koji nikoga nije ostavio ravnodušnim, konstatovali smo da je Nikola Kalinić čovek koji će vam odmah reći sve što misli i to će uraditi bez dlake na jeziku. Konkretno, direktno. Pravo u glavu, što bi narod rekao.

Nekima to smeta, mnogi ga zbog toga poštuju još više, a mi njegovu iskrenost i direktan pristup svakoj temi jako cenimo. Zato su razgovori s njim uvek zanimljivi.

Tako je bilo i ovog puta. Nikola Kalinić je za MOZZART Sport izdvojio vreme kako bi iz svog ugla obradio mnoge aktuelne teme, prošle, ali i buduće stvari. Od šaha, završnog turnira u Beogradu, preko budućeg poziva, povrede koja ga je od terena odvojila dobar deo sezone, kritikama koje je dobio zbog inje, Olimpijakosa i vremena koje polako lomi Vasilisa Spanulisa i Jorgosa Printezisa, do protivnika u polufinalu Evrolige, reprezentacije, konflikta sa Tokom Šengelijom, analizi prošlogodišnjeg i sadašnjeg tima Fenera, omiljenim igračima u Evropi i NBA...

U trenutku kada smo uspostavili telefonsku vezu, podsetili smo se da Nikola Kalinić ima razne hobije, da je otvorenog uma i da su mu sfere interesovanja raznovrsne. Konkretno, srpskog reprezentativca uhvatili smo usred partije šaha, pa se tako izrodilo i prvo pitanje - otkud šah? Da li je to nešto što voliš od malih nogu ili si skorije ušao u te vode?
„I jedno i drugo, pomalo. Iskreno, otac me je naučio da igram i zavoleo sam šah. Dobro, nisam sad baš neki igrač, mogu da kažem da sam na dobrim osnovama. Ipak, kako sam poslednjih meseci imao više slobodnog vremena, onda sam počeo opet malo više da igram. Volim tako da igram sa ljudima koji mi dođu, ali najčešće putem interneta. Dobro je za glavu, razvijaš vijuge, uključiš mozak, to je jako bitno“, otvoreno će Kalinić za MOZZART Sport, na šta dodaje:
„Vreme koje sam imao koristio sam da radim toliko korisnih stvari. Čitam više, dosta sam knjiga pročitao poslednjih meseci, počeo sam da razmišljam o budućnosti i šta bih mogao da radim kada završim karijeru. Jednostavno - pripremam se za život posle karijere“.

KOMENTARI? MORAO SAM DA FOLIRAM POVREDU OSAM MESECI...

Imaš li već ideju čime bi mogao da se baviš kada odlučiš da okačiš patike o klin?
„Imam neke načelne ideje, nije još ništa konkretno. Ali verujem da ću raditi sa decom. Da li kroz neke oblike kampova ili kao trener - videćemo. Deca su mnogo iskrenija, otvorenija prema tebi, bolja su u tom smislu od nas odraslih. Ne mogu još mnogo toga da pričam, ali priča ide u tom smeru“.

Iza tebe je period kroz koji, nažalost, prolazi sve veći broj sportista. Izgledalo je kao manja povreda, ali pretvorilo se u višemesečnu pauzu zbog povrede leđa. Sigurno ti nije bilo lako da se suočiš s takvim problemom?
„Istina, za mene je sve to bilo vrlo naporno. Frustrirajuće, da se bolje izrazim. To mi je bila prva ozbiljnija povreda u karijeri, ali valjda je na naplatu stiglo sve ono kroz šta sam prošao tokom poslednjih pet-šest godina, sva ona leta bez odmora... Eto, kad se sad setim, nije mi svejedno“, zastao je Kalinić na trenutak, pa nastavio:
„Imao sam veliku želju da igram Evrobasket, da uradimo nešto veliko. Ipak se igralo i u mojoj hali. Momci su uspeli i mnogo mi je drago zbog njih. Ja sam, iskreno, možda previše optimistično shvatio celu situaciju sa povredom, bio sam siguran da ću uspeti da se oporavim na vreme. Iskomplikovalo se, morao sam da se odmorim“.

Nije bilo potrebe da Nikoli postavimo dodatno pitanje, on je iskreno prokomentarisao određene stvari koje su mu zasmetale.
„Bilo je komentara da foliram i da ne želim da igram za reprezentaciju. Eto, morao sam da foliram sedam-osam meseci, sad mogu da se posvetim košarci“.

Koliko ti je smetao takav stav pojedinaca?
„Smetalo mi je jako, nije mi bilo drago. Ali nebitno je to sve sada. Važno je da sam se oporavio, da je sve kako treba. Naučio sam kako da vodim računa o sebi, stalno radim vežbice istezanja, nikada mi nije dosadno“.

Možeš li da nam kažeš kako si se osećao tokom dana oporavka? Koliko ti je teško bilo da gledaš svoje saigrače, klupske i reprezentativne, dok vode borbe na terenu, a ti moraš da budeš posvećen fizikalnim terapijama?
„Generalno se trudim da budem optimističan, da na život gledam vedrije. Ali bilo je teško, neobično. Bio je to neprijatan bol, ne kao kada iskreneš zglob, već tup bol, koji se spuštao niz nogu. Imao sam bol nerva. Moram da se zahvalim svima u Feneru, svima koji su bili uz mene, koji su me podržali, radili sa mnom. Niko me nije požurivao, štaviše - kada je trebalo da se vratim na teren ljudi u klubu su mi jasno stavili do znanja da mogu još da radim na sebi i da ne moram da žurim. Da se tako izrazim, bila je zeznuta povreda, ali nadam se da je to sve iza mene i da sam sada slobodan za narednih pet do šest godina“, kaže uz osmeh Kalinić i produžava:
„Moram da izrazim posebnu zahvalnost Bati Zimonjiću, koji je uz mene bio svakodnevno, dva puta radio na istezanju, vežbama... On mi je mnogo pomogao i beskrano sam mu zahvalan“.

ŽALGIRIS ME PODSEĆA NA PARTIZAN

Pređimo na vedrije teme - kroz nekoliko dana u Beogradu počinje Fajnal for. Koliko te raduje što ćete se za titulu boriti u Srbiji, pred svojim sunarodnicima?
„Ne znam sad koliko će biti naših ljudi na tribinama, s obzirom na to da cene ulaznica nisu baš popularne. Ali jasno je da ćemo imati veliki motiv da odbranimo tron. Za ovo smo se borili, za ovo smo igrali, a kada smo nešto započeli, moramo i da završimo. Verujem da će biti mnogo zanimljivo, ali da bi bilo još bolje da imamo neki naš klub na završnom turniru, jer Beograd bi bio epicentar tog košarkaškog ludila tri dana. Opet, meni je interesantno da vidim tu emociju, ljudi obučene u opremu voljenih klubova koji šetaju ulicama, veliki broj turista. Beograd će biti obojen u boje svih učesnika F4 i biće jako lepo“.

Biće zanimljivo van terena, ali će na parketu biti još interesantnije. Posebno za vas, jer će svi pokušati da vas obore sa evropskog trona?
„Mnogi pametniji ljudi od mene govorili su da je mnogo lakše osvojiti, nego odbraniti pehar. Svi imamo jasno postavljen cilj, ali imaju i drugi učesnici F4. Znamo da su svi nacrtali mete i da žele da nas skinu sa krova. Oni žele, a prvi je Žalgiris. Znamo već kako da se nosimo s pritiskom, nama je praktično isto bilo i u Istanbulu, ali sada smo godinu dana zreliji, iskusniji. Ako budemo odbranili pehar - biće još slađe“.

SPANULISOVO VREME PROLAZI, MORA DA SHVATI

Pred vama je prvi protivnik - Žalgiris. Ekipa koja je sve oduševila u Evropi, pravo osveženje na završnim turnirima. Kakvo je tvoje mišljenje o litvanskom velikanu?
„Sjajna ekipa, u svim aspektima. Setimo se da je i prošle sezone bila vrlo dobra, ali da im je tada nedostajalo malo sreće pošto su gubili neke utakmice na jedan posed. Preležali su te, dečije bolesti i sada su na to iskustvo dobili nekoliko utakmica na jednu loptu. Ja to stalno pričam, a videh i da je nedavno i Dušan Kecman potvrdio - Žalgiris me podseća na Partizan. Mlad su tim, čvrsti, sa dosta kvalitetnih šutera, imaju dobar spoj sa iskusnim igračima. Pangos i Jankunas su tu kao pokretačka snaga tima. Verujem da možemo da ih pobedimo ukoliko budemo uspeli da im pariramo snagom, željom i šuterski. Naravno i da im našom odbranom umanjimo učinak glavnih igrača“.

Da li te je iznenadilo to što se Žalgiris našao na završnom turniru, gledajući da je protiv sebe u četvrtfinalu protivnik bio Olimpijakos?
„Moram da priznam da jeste. Olimpijakos ima jako iskusnu ekipu koja, istina, svake godine sve više stari. Iskustvo mnogo znači u takvim utakmicama, zato nisam očekivao da će proći. Sjajno je kada vidite neko novo lice na F4, neku novu ekipu. Opet, svi znamo kakav je trener Šarunas Jasikevičijus, kakvu je karijeru imao kao igrač i kakvu priču pravi sada kao trener. Zaslužili su da se nađu tu gde su“.

Pomenuo si i sam činjenicu da Olimpijakos ima problem sa poznim igračkim godinama u koje su ušli mnogi igrači, a posebno se to odnosi na Vasilisa Spanulisa i Jorgosa Printezisa kao glavne vedete. Da li je preterano reći da je njihovo vreme prošlo?
„Pričam baš o tome često sa Kostasom Slukasom, koji stalno prati Olimpijakos. Printezis i Spanulis su sjajan tandem. Printezis mi je, moram da priznam, omiljeni evropski igrač i mnogo volim da ga gledam kako igra. Ali treba biti iskren i reći da njihovo vreme zaista prolazi polako. Imali su toliko uspeha tokom godina, pokorili Evropu, ali znate kako je to - ako oni sami ne shvate te stvari, teško da bilo ko može da im dođe baš i kaže kako treba da ostave više minuta za nekog drugog. To se više odnosi na Spanulisa. On je fantastičan košarkaš, veliki je igrač, ali čini mi se da su ga godine stigle. Ali to je Spanulis, nije bilo ko. On sam mora da shvati da mu vreme prolazi i da bi trebalo možda da počinje sa klupe. E sad, druga je priča to ima li igrača poput Vasilisa koji mogu da ga zamene ili ne. Printezis još može da igra na visokom nivou, posebno stilom igre koji ga krasi godinama, s tom odličnom leđnom tehnikom i kretnjama koje ga krase“.

Često se među novinarima i košarkaškoj publici vodi polemika, ali voleli bismo da saznamo tvoje mišljenje o temi formata završnog turnira. F4 ili plej-of?
„Uh, ne znam šta da kažem. Fajnal for je kao format nepravedniji, ali su iznenađenja moguća, što igru čini interesantnijom. Pogledajte samo kako je to sve izgledalo svih ovih godina u okršajima Oimpijakosa i CSKA. Kada bi se igrao plej-of, jasno je da bi fizički spremniji timovi bili u mnogo boljoj situaciji. Zbog toga se meni ovaj format sviđa. Ja, eto, imam polovični učinak. Nadam se da će se sada poboljšati“.

FENER 2018 vs FENER 2017 - OVAJ IMA JAČU HEMIJU

Kako ti vidiš Fenerbahče sada, u odnosu na prošlu godinu i momenat kada se pokorili Evropu?
„Ostali smo bez dvojice najboljih igrača, Bogdana Bogdanovića i Ekpea Juda. Odmah se osetilo da smo ostali bez doze kreacije i bez pokretačke snage tima spolja i unutra. Verujem da je klub odradio odličan posao, dovedeni su sjajni igrači - Marko Gudurić je mnogo napredovao otkako je stigao u Istanbul i to se vidi na svakoj utakmici, došao je Bred Vanamejker kao igrač velikog kvaliteta, Nikolo Meli je pojačao reket“, kaže Kalinić i dodaje:
„Da, imamo malo drugačiji tim u odnosu na prošlu sezonu, s malo drugačijom filozofijom, ali mogu da kažem da smo složnija ekipa, homogeniji. Jeste da smo izgubili individualni talenat, ali smo dobili hemiju, atletsku komponentu, u odbrani smo još bolji... Željko Obradović je pokazao da je zaista pravi košarkaški mag, zato je tu gde jeste. Uspeo je da posle prošlosezonskog tima napravi još bolji sastav, koji nije imao problem da se prilagodi situaciji“.

Da ne idemo s pričom u ono što bi moglo da se dogodi kroz nekoliko dana, naše pitanje glasi - koji je to prošlosezonski momenat vama stavio do znanja da ćete postati šampioni Evrope?
„Bila je to zanimljiva utakmica protiv Gacijantepa. Sećam se da smo do poluvremena gubili i sad 20 poena razlike, a bila je i ona priča o treneru Gacijantepa koji je pre te utakmice prozivao Jana Veselog i mene. Na kraju smo utakmicu dobili, a mi smo imali veliki motiv da dobijemo taj meč, da protivničkom treneru odgovorimo na sve što je rekao. Imali smo stvarno fenomenalnu ekipu, a posle te utakmice znali smo da možemo da budemo na vrhu. Pobedili smo kasnije Panatinaikos u četvrtfinalu bez izgubljenog meča, a ako me sećanje dobro služi - od kraja marta ili početka aprila, pa do kraja sezone nismo izgubili nijedan meč (od 2. aprila prim. aut.) i tako smo završili sezonu“.

Ove godine imali ste zanimljivu seriju protiv Baskonije, u kojoj ste doživeli i prvi četvrtfinalni poraz u Željkovoj eri, što praktično dokazuje da igrate najbolju košarku kada je najpotrebnije. Ali sam kraj te serije ostao je upamćen i po detalju u kojem ste se našli Toko Šengelija i ti. Bilo je peckanja s obe strane, pa možeš li da nam objasniš šta se tačno desilo?
„Bila je to jako teška serija za nas, ma šta rezultat ili drugi govorili. Baskonija nas je baš namučila. Jako poštujem Baskoniju kao tim i jako mi se sviđa kako igraju, vrlo agresivno, svestrano. Imali su dobru sezonu iza sebe, a vidim da u ACB ligi pobeđuju i sa po 30-40 poena razlike. Verujem da Baskonija može čak i do šampionske titule u Španiji, što da ne“, pita se Kalinić i osvrće se na duel sa Šengelijom:
„Dogodila se situacija da je Šengelija zakucao i onda protrčao pored naše klupe i počeo da pokazuje na ruku, kao da pokazuje na sat, u smislu da je ovo njihovo vreme. Smatrao sam još tada da ti aktuelnom evropskom šampionu, u situaciji kada već imaš dva meča minusa, govoriš da je došlo tvoje vreme. Pomislio sam: ’Dobro, pobediće jednu utakmicu, ali mi imamo i četvrtu da sve rešimo’. Tako sam dobio dodatnu motivaciju da igram još jače, još bolje. Samo sam o tome razmišljao, hteo sam da im pokažemo, pred njihovim navijačima, da je ovo naše vreme, zato sam mu pokazao isti taj sat po završetku utakmice“.

Energični srpski reprezentativac kaže da je vrlo brzo sve zaboravljeno.
„Eto, posle utakmice smo otišli u jedan restoran u Vitoriji da proslavimo, a sticajem okolnosti zadesilo se da je i Šengelija bio tamo. Odmah smo popričali, shvatili da je i moje i njegovo ponašanje donekle razumljivo. Ali ja takve stvari ne volim. Ne volim da se ponašam u skladu s NBA, taj treš-tok i takve stvari. Ja govorim na terenu, a kada mi neko uradi tako nešto, sigurno mu neću ostati dužan“.

Vratili smo se nakratko na činjenicu da Fenerbahče igra najbolje kada je najpotrebnije i da je Željko Obradović maher tempiranja forme...
„Drago mi je da ste to primetili, jer stvarno je tako. Ne smem, naravno, da otkrivam Željkovu tajnu, ali ima razlike sada, u poređenju s ostatkom sezone. A ja to sve više primećujem kako prolazi vreme. On zna da iskoristi naš potencijal i to radi savršeno. Tempira formu sjajno“.

ZA REPREZENTACIJU POSTOJE DVA PUTA...

Kakvo polufinale očekuješ između CSKA i Reala?
„Biće to prava napadačka utakmica. Sudar dva najefikasnija tima Evrope. Što bi ljudi voleli da kažu - pravi revolveraški okršaj. Opet, smatram da je CSKA pokazao više kroz sezonu i da je rutinski odradio prvi deo sezone. Igrali su dominantno, sigurno, stabilno. Pokazalo se, doduše, koliko im fali Kajl Hajns u reketu, pa onda i Nando de Kolo. Real s povratkom Serhija Ljulja dobija na, da se tako izrazim, dodatnoj dozi košarkaškog ludila. Luka Dončić je stvarno odradio veliki posao tokom sezone i izneo je ogroman teret na svojim leđima, ali postoji hijerarhija koja jasno kaže da je ovo Ljuljov tim, da je on tu šerif. Real ima sjajnu ekipu, igraju fenomenalnu košarku, jako su nepredvidivi, zato im dajem blagu prednost u polufinalu“.

Hajdemo malo i o reprezentaciji. Pitali smo Miloša Teodosića kao predstavnika srpskih NBA igrača, pitamo i tebe ispred evroligaških asova - šta narod treba da očekuje tokom letnjih kvalifikacija za Mundobasket? Da li će gledati najjači sastav ili one koji su kvalifikacije i počeli?
„Tu postoje samo dva puta. Ja ne znam kako selektor razmišlja, ali podržavam Teodosićeve reči i smatram da treba da igraju najbolji igrači koji su dostupni u tom trenutku. E sad, da li će to biti tim sa Bjelicom, Jokiće, Bogdanom, Teom, Bobijem, potpomognut nama iz Evrolige, ili će zadržati one koji su dosad bili tu. Sve je sada u domenu teorije. Što se mene tiče, voleo bih da zaigramo za nacionalni tim u septembru, jer verujem da bi to bio savršen uvod u početak klupske sezone. Videćemo šta će selektor da odluči“.

GUDURA I JA IMAMO OPKLADU...

Kako ti vidiš postavljanje Igora Kokoškova za novog trenera Finiks Sansa i činjenicu da je prvi Evropljanin u jednoj NBA franšizi?
„To je sjajno za evropsku košarku, ali malo mi je čudno da ga sada svi prisvajaju kao Srbina, a niko ga praktično pre nije ni pominjao. Ne znam koliko je njegov lični uspeh doprineo srpskoj košarci, gledajući da čovek tolike godine radi u Sjedinjenim Američkim Državama i praktično nije radio ovde ozbiljnije. Takođe, znamo svi da je vodio Sloveniju do evropskog zlata, uspeo je to sa takvim imenima u timu kao što su Dragić, Dončić, Rendolf... Ne poznajem čoveka lično, ali mi je mnogo drago zbog njega, iskreno“.

Za kraj, Nikola nam je otkrio i malu opkladu koju je imao sa Markom Gudurićem uoči početka finala konferencija u NBA ligi.
„Golden Stejt i Klivlend će biti u finalu, tu nema sumnje. Čak sam se i kladio sa Gudurom da će Golden Stejt pobediti Hjuston sa 4:0 u seriji, iako sam prvobitno zaboravio da Hjuston ima prednost domaćeg terena. Ali nema veze. Mene, iskreno, ne zanimaju previše statistički podaci tipa - postigao je toliko i toliko poena, šutirajući samo levom rukom, s desne noge, dok je imao žvaku u ustima. Ja sam za konkretne stvari, a siguran sam da će Golden Stejt pokazati najviše. Previše kvaliteta imaju u timu za sve ostale protivnike i to će se videti. Kevina Duranta niko ne može da sačuva, kao ni Stefa Karija, Kleja Tompsona takođe kada je u svom elementu. Gledajte, ako hoćete Golden Stejt da pobedite šutem - izgubićete sigurno. Tu ne može ni Hjuston da parira, jer igra cele godine isto. Klivlend teško da će uspeti da prođe pored Golden Stejta, posebno kada Drejmond Grin, koji mi je omiljeni igrač u NBA ligi, bude uzeo Lebrona Džejmsa pod svoje. Jednostavno su najbolji i verovatno će opet biti šampioni“, završava Kalinić javljanje iz Istanbula.

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport, MN Press

Najnovije vesti


×