{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Državni neprijatelj možeš biti ako igraš košarku i misliš svojom glavom
Enes Kanter ne postoji za Tursku

Čudna vremena su došla, čudna vremena koja polako iz ljudi istiskuju na svetlost dana ono najgore. Uvrda je ništa, laž je svakodnevna, a čojstvo i junaštvo su tek tamo neki arhaični pojmovi. Vlast i oni na njihovom vrhu su često amoralni, lišeni svake vrste empatije, a često i razuma i kao takvi polako uništavaju tekovine civilizacije, pa i one najosnovnije kao što je pravo na rad i demokratsko izražavanje.

Naravno svako ima svoju istinu i oni o kojima ovde pišemo će već naći opravdanja za nerazumne, da ne kažemo pogubne ili maliciozne odluke, bez osećanja za tuđu bol i patnju, i fizičku i psihičku.

Upravo na udaru takvih nerazumnih odluka našao se najbolji košarkaš Turske Enes Kanter. Centar Portland Trejlblejzersa, koji je vodio velike bitke do pre neki dan sa Nikolom Jokićem, našao se, kao i hiljade njegovih sunarodnika, pa čak i kolega na crnoj listi protivnika domovine im. Zapravo, većina njih nije protivnik države nego, po njihovom mišljenju opstruktivnog režima pod vođstvom ""sveznajućeg" predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. A taj režim očigledno ne oprašta, naročito od neuspelog pokušaja puča leta 2016. O tome svedoči i sam Kanter čije ignorisanje u Turskoj je dostiglo novi nivo.

"Komentatori tokom prenosa mečeva ne smeju da pomenu moje ime. To vam je pravi primer diktatorskog režima", naglašava 211 cm visoki as koji je rođen u Cirihu, "Zemlja nam je puna onih koji žele da upravljaju svime, ne bi li se štop više obogatili i imali što više moći u svojim rukama. Ako se nešto ne promeni uskoro biće samo još gore. Teško je gledati ljude kako se i dalje muče, moje srce je sa njima. Imao sam veliku sreću što sam otišao iz Turske".

Da je Knater u pravu potvrdio je i razočarani komentator TV kanal S Sport koji je objavio da ubuduće neće biti prenosa utakmica Portlanda, potvrđujući tako čitavu infantilnost reakcije tamošnjih vlasti.

"Želeo bih da objavim da neće biti prenosa duela finala Zapadne konferencije između Golden Stejt Voriorsa i Portland Trejl Blejzersa. A ako Portland uđe i u veliko finale, ni to nećemo gledati u Turskoj! To nije naša odluka, ali je tako...".

Da bi shvatili koliko je ovo situacija sumanuta, zamislite je samo iz našeg ugla. To jest da neko iz vlasti zabrani pominjanje Nikole Jokića npr. samo zato što nije glasao za ove ili one. Zaista bez presedana.

Hakan Šukur, dok je bio kapiten reprezentacije

Kanter nije jedini primer vrhunskog sportiste kojeg vlast u Turskoj i njeni trabanti vide kao državnog neprijatelja zbog slobodnih misli koje se ne poklapaju sa vladajućoj "filosofijom". Heroj Galatasaraja, jedan od najboljih igrača koja je ova divna zemlja izrodila, Hakan Šukur je u izbeglištvu u Kaliforniji gde vodi pekaru u Palo Altu uglavnom zato što je na tviteru uvredio predsednika, te ga gone zbog terorizma kao pripadnika omražene Gulenove organizacije koja je instruisala puč. Da li je ova teška optužba istina ili ne, to mi ovde ne znamo, ali svakako znamo da je za mržnju, kao i za ljubav potrebno makar dvoje. A ova mržnja preti da uništi, pre svega moralno staru državu koja se prostire na dva kontinenta.

A reći da ljudi koji su sa zastavom na grudima predstavljali svoju domovinu širom sveta najobičniji izdajnici čijja imena treba izbrisati kao gumicom je veliki greh.

(FOTO: Reuters)

Najnovije vesti


×