{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Dino Rađa: Jokić najveći um današnjice, drži košarku u malom prstu

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 6
“Teško je izdvojiti jednog trenera... Ne mogu da ne istaknem Slavka Trninića koji me je trenirao po 10 sati dnevno kao klinca, radio je sa mnom osnove košarke, objasnio mi mnoge stvari. Ne mogu da ne istaknem Dudu Ivkovića, koji je radio sa svim superzvezdama i učinio sve da nas uigra tako da živimo svi za jednog i jedan za sve, kako bismo zajedno uspeli”
Dino Rađa: Jokić najveći um današnjice, drži košarku u malom prstu
©AFP

Nedostatak sportskih događaja u vreme pandemije virusa korona ograničio je sportske zaljubljenike na E-Sport dešavanja i fudbal u Belorusiji, a ljubitelje najboljeg fudbala i košarke na premotavanje filmova i događaje koji su prošarali istoriju novijeg doba.

Osim toga, poslednjih dana i sedmica možemo u sve većem obimu da čujemo reči sadašnjih i bivših zvezda čije priče znaju i te kako da upotpune "prazan hod" i dodatno obogate vreme borbe protiv COVID-19.

Tako je čuveni francuski košarkaš Roni Turijaf putem društvenih mreža u ulozi domaćina preko zvaničnog naloga NBA Europe ugostio legendarnog Dina Rađu, s kojim je u 30 minuta pokušao da obuhvati što više tema. Ovo je ono najzanimljivije što je član Kuće slavnih imao da kaže...

Pre svega - kako je Rađa dočekao košarkašku penziju?
"Pošto sam završio karijeru radio sam praktično sve što nisam mogao dok sam bio igrač - vozio sam motor, bavio se ronjenjem, naučio sam da sviram gitaru... Imao sam mnogo više vremena za decu i porodicu, ostajao budan do kasno i radio sve što želeo. Znate, kada završite karijeru imate mnogo više vremena za trošenje i morate nekako da ga ispunite".

Turijafu je u sećanju posebno ostao momenat sa Olimpijskih igara 1992. i meča koji je Hrvatska odigrala protiv originalnog Drim tima. Tačnije, kada je Rađa uhvatio loptu u svom reketu, zatim driblao loptu celom dužinom terena i snažno zakucao preko jednog američkog košarkaša.
"Uh, da, bio je to baš sjajan trenutak. Mislim da je Kris Malin probao da me izbegne, ili zaustavi", s osmehom se priseća Rađa.

Domaćina ovog intervjua zanimalo je kako se Rađa osećao kada je primljen u Kuću slavnih pre dve godine?
"Sećam se da sam dobio poziv gde mi je rečeno da ću uskoro biti spojen u konferencijski poziv sa Zoranom Radovićem. Isprva sam mislio da ćemo razgovarati o FIBA kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, koje su po meni potpuni promašaj, i njihovom odlaganju za naredno leto ili tako neki period kada bi svi igrači mogli da igraju. Kada se Zoran uključio u poziv, samo mi je rečeno: 'Želimo da vam kažemo da ste primljeni u Kuću slavnih'", priseća se Rađa i nastavlja:
"Postojala je jedna caka. Nisam smeo nikom da pričam za to nedelju dana. Bio sam jako emotivan, plakao sam, a nisam mogao da pričam nikom o takvom uspehu. Rekao sam naravno svojoj ženi, jedino njoj, pošto joj sve govorim. Bilo mi je teško da srećem ljude na ulici i da me pitaju što sam tako emotivan, ali morao sam da čuvam tajnu".

Kada je u pitanju najteži protivnik s kojim se suočio tokom svoje NBA karijere, Rađa je dao zanimljiv odgovor...
"Pazite, bilo je mnogo teško igrati protiv Melouna, Barklija, O'Nila i ostalih, ali za mene je posebno teško bilo da igram protiv Derika Kolmena. On je tih godina igrao za Nju Džersi Netse i jednostavno je bio čovek izvan moje zone. Svako ima jednog takvog u svojoj karijeri".

Dina Rađu je na NBA draftu 1989. sa 40. mesta birao Boston, u kojem je kasnije proveo četiri prelepe godine (1993-1997). Bio je jedan od najboljih igrača Kelta tog doba i za četiri sezone beležio je 16,7 poena, 8,4 skoka i 1,6 asistencija...
"Kada su me pozvali iz uprave Bostona te 1989. i pitali me da li bih hteo da igram za njih, mislio sam da me neko zeza. A, bilo je neverovatno. Moja prva utakmica, prvi ulazak u igru... Nisam počeo u startnih pet, ali u nekom trenutku tokom prve deonice trener me je pozvao da uđem. Sećam se, treba da utrčim na parket, gledam iznad sebe i oko sebe, kako je sve to izgledalo... Igralo se u Bostonovoj dvorani, mislim da nema košarkaškog navijača koji ne zna tu dvoranu, taj parket..."

Bilo je to vreme kada su evropski košarkaši u NBA bili prava nepoznanica, Vlade Divac Dražen Petrović su praktično bili pioniri koji su otvorili put ostalima ka najjačoj ligi sveta... Toni Kukoč i Dino Rađu su praktično zajedno došli u NBA - prvi u Čikago Bulse s kojima je kasnije bio trostruki šampion...
"Ne možete da shvatite tu dozu ponosa kada ste na početku. Tada pokušavate samo da se trudite maksimalno da igrate najbolje što možete. Ali, kada se sve završi i posle nekog vremena shvatiš koliko si toga uradio i napravio. Zbog nas su mnogi evropski igrači u sadašnjoj poziciji tamo (u NBA). Kada smo mi počinali bili smo niko i ništa, svima smo morali da se dokazujemo. Sada igrači imaju određeni status i kredit".

Turijafa je zanimalo šta Rađa misli o uspehu sadašnjih evropskih igrača – Janisa Adetokunba, Nikole Jokića, Luke Dončića, Nikole Vučevića?
"Lako je odgovoriti na ovo pitanje – radili su mnogo da budu tu gde su. Nema prečice do uspeha, mora mnogo da bi se došlo do vrha. Kada imaš neki problem – ideš u dvoranu. Kada nisi dovoljno snažan – ideš u teretanu, a kada nisi dovoljno brz – na traku. Tako su i oni razmišljali".

©AFP

A, kako vidi vrtoglavi uspon Nikole Jokića, koga je i Turijaf nahvalio da igra košarku kakvu nijedan centar danas ne može...?
"On je tako talentovan momak, ima košarku u malom prstu. Gleda uvek napred, uvek u budućnost i zna tačno šta će da uradi nekoliko poteza unapred. Čita košarku jako dobro, jedan je od najvećih košarkaških umova koje sam video u skorije vreme... Fantastično je gledati ga", nahvalio je Rađa najboljeg srpskog košarkaša.

Zanimljivo - Rađu nikada nije zanimalo da postane trener pošto je okačio patike o klin...
"Ne, nikad. Da radim s 12 igrača kao što sam ja? Nikada", s osmehom će Rađa.

Zato je usledilo pitanje - kojeg trenera bi izdvojio kao najuticajnijeg u svojoj karijeri?
"Teško je izdvojiti jednog... Ne mogu da ne istaknem Slavka Trninića koji me je trenirao po 10 sati dnevno kao klinca, radio je sa mnom osnove košarke, objasnio mi mnoge stvari. Ne mogu da ne istaknem Dudu Ivkovića, koji je radio sa svim superzvezdama i učinio sve da nas uigra tako da živimo svi za jednog i jedan za sve, kako bismo zajedno uspeli".

Rađa priznaje da je kao klinac za najveće heroje i imao strip junake poput Zagora, a na pitanje šta je to što posebno izdvaja iz svoje karijere kao najvažnije elemente, odgovorio je:
"Gledajući kroz život i karijeru, naišao sam na dve stvari. Prva - ponavljanje je majka uspeha. Drugo - ogledalo. Ono nikad ne može da te slaže i od njega ne možeš da pobegneš. Nijedan trener ne može da mi kaže da li sam igrao dobro ili loše, ali ogledalo može, kada se pogledaš u njega. Kada ti trener kaže da uradiš nešto deset puta, a ti ponoviš to devet puta, to jedno ponavljanje nisi ukrao njemu, nego sebi. Ako nešto ponoviš jedanaest puta, tu jednu seriju više nisi uradio zbog njega, nego zbog sebe. Zato kažem - ogledalo ti je najbolji prijatelj. Da bi uspeo svakodnevno moraš da si spreman na maksimalne napore - da se boriš za jedan kilogram, jedan centimetar, jedan metar više od ostalih... Da se boriš za sebe", završava Rađa.

Foto: ©AFP

Najnovije vesti


×