{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
„Nisam bio spreman za Zvezdu, Kokoškov je uvek bio talentovaniji od američkih trenera“
Darko Miličić: Sine, nemoj da budeš budala kao tata

Priča o buntovnoj mladosti, neiskorišćenom talentu, burnoj prošlosti na NBA tererima. Svi ovi epiteti mogu da se koriste uz lik i delo nekada jednog od najboljih evropskih centara Darka Miličića. Mnogo puta je drugi pik na draftu otvarao dušu, pominjao anegdote iz karijere koja je morala da bude bogatija, ali opet je zanimljiv.

Jer prema svim karakteristikama Darko Miličić nije tipičan sportista i košarkaš. Ne brenuje mnogo za materijalne vrednosti, ali sada kada je porodičan čovek i otac tri sina stiče se utisak da želi za prosutim mlekom. Srećan je čovek, ali u opšrinom razgovoru za novi portal NOVA.RS ispričao je kako ne bi voleo da mu sinovi imaju slične karakteristike.
Nikad nisam niti ću brinuti šta drugi misle o meni. Imam svoje prijatelje koji znaju ko sam i šta sam, znam šta me ispunjava, šta volim i takav sam, drugačiji ne mogu biti. Bilo je u karijeri tih nekih ispada, pričam o tome i deci, ali takav sam, malo sam temperamentan bio u tom periodu, nepravdu ne volim, a znam da ljudi kroz laži i raznorazne stvari gledaju da ti se upletu u život, naprave neku pakost, nažalost, živimo u takvom svetu. Neko mišljenje i predstavljanje mene u javnosti ovakvog ili onakvog me ne interesuje. Znam šta me ispunjava, opet kažem, slava Bogu pa sam spoznao neke svoje slabosti i gde sam grešio, i osuđivao kroz karijeru samo druge, a nikad nisam sebe pogledao u ogledalo pa se malo zapitao šta radim pogrešno. Vremenom sam to spoznao i to mi je najdraže od svega, da mogu svojoj deci, koja imaju talenta za sport, da ih usmerim u narednom periodu šta treba, a šta ne. I dan danas kada me pitaju, uvek im kažem ‘Nemojte da budete budala kao tata, iskoristite to. Tati je Bog dao talenat i to sam misleći da sam Bogom dan, da je sve rešeno time što imam talenat, da ne treba više ništa da radim, nego samo da se pojavim i svi će reći – evo ga, stigao je kralj’. Od toga nema ništa i to njima pokušavam da objasnim iako su još mali, pa me pitaju kako mogu reći za sebe da sam budala, pa im kažem ‘Bio sam, hvala Bogu, i dalje sam, ali malo’. I trudim se i to malo da ispravim. Bitno je da čovek shvati kad-tad, neko ne shvati nikad i onda upropasti ne samo sebi karijeri i život, već i deci jer ih usmerava i govori im kako ne treba. Deci su otac i majka idoli, da sam nastavio da živim onako kako jesam pre, mislim da bih nažalost i deci prebacio to neko ludilo, i savetovao bih pogrešno misleći da činim nešto dobro za njih, rekao je Milićić za NOVU.RS

Poručuje da sin koji trenira košarku ima drugog idola.
“Shvataju ko im je tata, nešto su čuli, videli, i sada kad pričamo na tu temu, jer se Lazar bavi košarkom, Luka malo košarkom uz njega, malo kik-boksom, a Lara je na tenisu. Shvataju ko sam ja, a vidim kada pričamo o idolima, njima je Janis Adetokunbo idol, pogotovo Lazaru, nešto što bi on da dostigne. I onda kaže ‘Pa, tata mi je broj jedan, ali i Adetokunbo mi je dobar’. I onda mu uvek kažem ‘Srećo, pusti tatu, tata je odradio, video sve i gotovo. Tata neće da se uvredi, neće da ti uzme za zlo što si rekao Adetokunba ispred mene. I naravno da je Adetokunbo neko kome treba da težiš“.

U opširnom intervju još jednom se prisetio NBA dana.
Linija između oduševljenja i razočaranja, kad gledaš nekog, je jako mala. Dosta ljudi koji su bili vrhunski sam video kroz karijeru, pa su završili loše. Video sam i one koji su bili ni tamo ni vamo, pa im se put otvorio. Sećajući se tih nekih dana iz Hemofarma, i kasnije odlaska u NBA, stvarno nisam manjkao u smislu samopouzdanja i žara i volje. I kada sam odlazio tamo nisam imao ni strahopoštovanje ni poštovanje prema tim igračima tamo. Čuo sam da su oni tamo ‘nešto’, ali košarka, ja sam spreman da kidam. Držalo je to mene i tamo neko vreme, ali tim mojim lošim pristupom nadovezao sam na taj njihov neprijateljski doček nedisciplinom i ružnim stvarima koje sam radio. I samo sam im davao za pravo da ne igram i da misle za mene da sam lud, ovakav ili onakav. Ali to je mene držalo dugo. S ozbirom na sve te okolnosti, došla je kriza koja je bila neminovna. Kada se ophodiš tako loše prema nečemu, a Bog ti je dao talenat, mora da dođe neka kazna“.

I još malo u načinu života i sporta u Americi.
“Njima su brojke bitne da se napravi neka priča i slika o tome kako su u NBA vanzemaljci, a nisu. I to se pokaže kada se igraju Svetska prvenstva, dolaze reprezentacije kao što je Argentina i one kidaju, svaki napad je bitan. I tu ne prolaze te varijante levo-desno, nema toga burazeru, znaš. Drugačija je košarka dosta, taj ambijent je i mene malo opustio, jer oni ne ginu. Gledaju da popune svoje brojke, da uzmu neku kintu na kraju godine, pa onda gledaš što bi ti sad bio tele i radio nešto kada su svi manje-više odustali od sezone i bitno im je samo da popune statističke podatke, i da oni na kraju uzmu što više. To je ta priča”.

O novom selektoru Igoru Kokoškovu.


“Kokoškov je bio čudo, zajedno smo bili u Detroitu. Neverovatna osoba i trener. On je došao iz Klipersa kada sam ja dolazio u Detroit, trebalo je da bude konekcija između nas, da mi pomogne i oko jezičke barijere. Trpeo je svašta nešto, i uvrede, ali kako je on to nosio je bilo neverovatno. Bio mi je najveća podrška, njemu sam se obraćao u svakoj situaciji, u svakoj krizi i neverovatno kako je on svaki put primio sve što mu ispričam. Ima neverovatnu smirenost, umeren je u svemu, osim u poslu, u poslu je pun gas. Uvek su njegovi skautinzi bili bolji i složeniji od izveštaja američkih trenera. Non-stop je radio, gledao kasete, bio u sali… Prošao je dug put, mnogo je pametan, talentovan, vredan za taj posao i tad je video taj krajnji cilj da jednog dana bude NBA trener. Siguran sam da će se opet vratiti, pitanje je samo vremena“.

Kada je karijera Darka Miličića krenula stranputicom navijači Crvene zvezde su se nadali da će obući dres voljenog kluba.
“Nije bilo realno, ja Zvezdu doživljavam drugačije od bilo čega drugog. To je nešto specijalno. S ozbirom na to u kakvom sam se mentalnom stanju vratio, Zvezda nije bila opcija. Znam da bi me navijači dočekali, ali ne bi bilo to-to. Da sam se neku godine ranije vratio, to bi možda bila idealna opcija i da karijeru vratim u neku normalu, ali sam se tamo mrcvario, nisu mi dali da se vratim, zadržavali me… Kada sam se vratio iz Bostona, izgubio sam bio taj žar, nisam mogao da budem ono što bih želeo u tom momentu, sve što sam voleo da radim nisam radio godinama jer mi je zabranjivano da izlazim iz reketa, da šutnem… Sve što mi je bilo normalno, postalo mi je strano. Gledaš onaj koš i ne možeš da dobaciš – sramota. Nisam hteo da ulazim u priču odlaska u Zvezdu, iako bih mogao da doprinesem, ali ne znam da radim na pola gasa”, dodao je Miličić u razgovoru za NOVA.RS gde se dotakao brojnih tema.

Najnovije vesti


×