{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Dokaz da u košarci strpljenje ipak ima veliku važnost. I ima smisla
Buđenje Lorenzovo

Osuli su mnogi paljbu na Lorenza Brauna na startu sezone. I to sa razlogom. Igrao je baš loše, nije ličio na igrača koji može da bude glavni arhitekta uspeha Zvezde ove sezone. Sve se to poklopilo sa slabim partijama Filipa Čovića, pa je celokupna javnost počela da preispituje odluke čelnih ljudi crveno-belih posebno kada je ta plejmejkerska pozicija u pitanju.

Zašto Lorenzo? Ko je njega doveo? Gde ste ovog našli?

To su bili komentari navijača po društvenim mrežama. Ponavljamo - to je bilo utemeljeno u činjenicama. U tom momentu ništa nije delovalo ružičasto. Braun je igrao vrlo klimavo.

I u velikom broju slučajeva se ti loši utisci sa početka nikada ne isprave, takvih priča je bilo mnogo - poslednju je imao Partizan sa Artjomom Parahovskim - ali Lorenzo je uspeo da se iščupa i da od "ružnog pačeta" postane beli labud, najsvetlija tačka Šakotine Zvezde.

Prvi meč u Evroligi - tri poena za devet minuta protiv Panatinaikosa, dve izgubljene lopte, bez asistencije. Indeks - dva.

Drugi meč u Evroligi - Fenerbahče, 13 poena, šest asistencija, indeks 17. Najava boljih igara. I onda kanal.

Treći meč u Evroligi - gostovanje Makabiju - osam minuta, bez poena, 0/5 za dva, i indeks minus tri. Doduše, dobio je na tom meču nezgodan udarac u oko.

Četvrti meč u Evroligi - šest poena za 20 minuta, pet izgubljenih lopti, tri asistencije - indeks minus jedan.

Posle takvih izdanja malo ko je mogao da očekuje da će uslediti eksplozija i pravo buđenje Lorenza Brauna. A, to se dogodilo. Na iznenađenje mnogih.

Setili smo se reči Brauna koje nam je uputio pred početak sezone. Onako vrlo smireno, pomalo nezainteresovano, u svom “fazonu”.
Čoveče, uvek sam spreman. Radim ovo ceo svoj život”.

Efesu je ubacio 18, Himkiju 10, Realu 14, Asvelu 15, Albi devet, Žalgirisu 12, Valensiji 19 uz onu trojku za pobedu, a Olimpiji iz Milana sinoć 21 poen. I sve je to činio ne tako što je besomučno silovao šut, već je imao i solidan broj asistencija. Protiv Milana recimo sedam, protiv Valensije šest, protiv Himkija sedam.

Čak sada i ona vest da je Šarunas Jasikevičijus bacio oko na Brauna ima još više smisla.

Da sve bude interesantnije, Lorenzo se pokazao kao igrač kome lopta može da ide u onim takozvanim “klač” momentima, kada se utakmica lomi. Tako je bilo u Mediolanum forumu, tako je bilo posebno protiv Valensije sa onom trojkom u poslednjoj sekundi, tako je bilo i u Kaunasu u finišu.

Sve ovo što se dogodilo sa Lorenzom je velika lekcija za sve. I za ljubitelje košarke, ali i za Zvezdu. Nije Lorenzo bio jedini u minus fazi na početku. Donekle je to i razumljivo. Čovek je došao prvi put u karijeri da igra u Evropi, bilo mu je potrebno vremena da se navikne na život, na uslove, na to da se svaki poraz ne prihvata normalno, kao deo igre, već da se svaki duel doživljava kao borba za život ili smrt. Zato su navijačima smetale neki njegovi nonšalantni momenti, kada je gubio loptu, bacao je u aut, nije ispraćao igrača u odbrani ili kada je više od jednog puta promašio zakucavanje.

Sve ovo se vremenom pretvorilo u dobar skok-šut sa poludistance, solidne asistencije i neverovatno dobar prodor. Kada se zatrči, posebno u tranziciji ili polutranziciji, protivnici čak i u Evroligi imaju veoma težak posao da ga spreče u naletu. Mogao bi malo bolje da sarađuje sa Gistom i to je ono što se čeka.

Ne treba očekivati od njega u nastavku sezone da pogađa stalno onakve trojke kao protiv Valensije, ali bi po Crvenu zvezdu bilio od presudnog značaja da zadrži ovaj nivo igre i da nastavi da razmrdava ceo tim.

Takođe, Šakota je najavio da bi voleo još jednu opciju na poziciji pleja, tako da bi eventualni dolazak još jednog igrača na poziciji jedan mogao dodatno dobro da utiče na Brauna.

Zanimljivo je da se u situaciji u kojoj je bio Lorenzo, sada nalazi Derik. Suštinski nije odigrao “krštenu” utakmicu za crveno-bele do sada, a došao je igrač sa možda i najvećim renomeom od svih. Međutim, dao je znake života sinoć i to je pozitivno. Imao je i povredu zbog koje dugo nije igrao.

Kao što je Lorenzu bilo potrebno vremena da se navikne na Evropu, tako je i Deriku potrebno da se navikne na Zvezdu posebno s obzirom da dugo nije ni igrao košarku. Ne postoje garancije da će proigrati, ne deluje obećavajuće za sada, nikako, ali posle Lorenza niko ne sme barem da mu uskrati poštenu šansu.

Ko zna šta može da se dogodi… Lorenzo je dokaz.

FOTO: Star Sport

Najnovije vesti


×