{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Bertomeu otvorio karte: O Zvezdi, Partizanu, Budućnosti, širenju Evrolige, budućnosti košarke, Fibi, finansijama i egzodusu Evropljana u NBA

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 12
Prvi čovek Evrolige potpuno iskreno...
Bertomeu otvorio karte: O Zvezdi, Partizanu, Budućnosti, širenju Evrolige, budućnosti košarke, Fibi, finansijama i egzodusu Evropljana u NBA

Predsednik Evrolige Đordi Bertomeu održao je u nedelju po podne tradicionalni radni sastanak sa izdvojenom selekcijom novinara, kome je prisustvovao i MOZZART Sport.

U razgovorima koji su trajali preko sat i po vremena dugogodišnji alfa i omega elitnog klupskog takmičenja bio je na raspolaganju pripadnicima medija i otvoren za sve teme i pitanja. Bertomeu je stavio sve karte na sto i govorio o svim aktuelnim stvarima u evropskoj košarci, a između ostalog - o Zvezdi, Partizanu, Budućnosti, širenju Evrolige, budućnosti košarke, Fibi, finansijama i egzodusu Evropljana u NBA.

Za početak Bertomeu je izneo svoje zapažanje na temu - zašto je izabrana Vitorija kao naredni domaćin Fajnal fora Evrolige. On je rekao da je VTB Arena u Moskvi bila interesantna Evroligi, ali da čelnici elitnog takmičenja nisu želeli da rizikuju i izaberu Moskvu u trenutku kada dvorana nije sagrađena do kraja. Istakao je da će Moskva definitivno biti domaćin u budućnosti, kao i Atina, te ocenio da je vreme da se ta dva grada ponovo vrate na kartu završnih turnira. 

Španski košarkaški administrator govorio je ponajviše o sukobu Evrolige i Fibe, a za početak je govorio o prvoj sezoni sa reprezentativnim terminima usred sezone.
"FIBA prozori kao koncept ne mogu da funkcionišu na dobar način i nikada neće funkcionisati. Takmičenja reprezentacija bi trebalo da budu vrlo važna i ako ih organizujete u terminima kada ne mogu da se odazovu najbolji igrači, onda to nije u redu i time se umanjuje potencijal nacionalnih timova. Naša dužnost je da publici ponudimo najbolji proizvod, a ovaj projekat od početka nije bio dobar, jer se znalo da su NBA igrači van priče, dok su evroligaški igrači odlučili da ostanu u klubovima. Ne kažem da odziv navijača u nekim zemljama nije bio dobar, ali mogao bi da bude još bolji".

Kako je otkriveno, Evroliga je Fibi ponudila tri modela, ali da su svi predlozi glatko odbijeni. Prvi je bio da se reprezentativne utakmice odigraju u junu i julu, drugi da mečevi budu igrani u septembru, dok je treći donosio podelu utakmica na one odigrane na početku (jun-jul) i na kraju leta (septembar). Bertomeu je otkrio da je poslednji sastanak sa rukovodstvom Fibe trajalo svega 40 minuta, zato što iz svetske kuće košarke nisu bili raspoloženi za razgovore. 
"To znači da su verovatno oni na potezu, da oni iznesu model koji bi odgovarao svima. Mi smo im na raspolaganju, spremni smo da saslušamo svaki predlog i prostudiramo svaki model. Što se tiče Evrolige, sledeće sezone će sve ostati isto, a igrači će imati slobodu da se odazovu nacionalnim timovima. Ko bude želeo da ostane sa klubom, taj će i ostati".

FIBA je, u međuvremenu, predložila Evroligi da pomeri utakmice za po jedan dan unazad, što znači da bi se igralo i utorkom čak i kada nisu sedmice sa duplim programom. Bertomeu uverava da to nije problem, već...
"Nije pitanje da li će se igrati utorkom, četvrtkom ili subotom, već je stvar u tome da reprezentacije zaslužuju da igraju u najjačim sastavima, a ovako ne igraju ni NBA, ni evroligaški igrači. Uz to bismo prihvatanjem tog predloga izložili igrače velikim naporima i riziku, igrali bi i po sedam utakmica za desetak dana, uz dodatni napor koji proističe iz putovanja".

Kako je poručeno, Evroliga ne planira da prebaci svoje utakmice ni na dan vikenda, a Bertomeu uverava da nikada nije bila tema rasprave to da se igra vikendom i da su nacionalna takmičenja važna kao koncept. Španac je objasnio da bi pomeranje utakmica za vikend najviše, negativno uticalo na nacionalna takmičenja i da zato takav predlog neće ući u program Borda Evrolige u skorijoj budućnosti. Dodaje i da je sistem takmičenja Evrokupa takav da je omogućio da se napravi kalendar tako da se ne sudara sa kalendarom Fibe. I to je, kako naglašava Bertomeu - samo zato što je to želja Evrolige.
"FIBA je svojim kvalifikacijama ušla u termine Evrolige, nije bilo obrnuto".

Bertomeu je izneo i svoje viđenje širenja kalendara Evrolige. Kako je poznato, od sezone 2019/20 elitno takmičenje imaće 18 članova, a višegodšnji ugovori idu Nemačkoj i Francuskoj. Bajern je siguran učesnik Evrolige, što je Bertomeu i potvrdio tokom razgovora s novinarima, ali je dodao i da još nije izvesno da li će u Francuskoj ugovor dobiti Asvel čiji je vlasnik NBA zvezda Toni Parker
"Kad se u sezoni 2019/20 proširi na 18 klubova, biće više nedelja sa po dva kola Evrolige, jer ne želimo da ulazimo u termine domaćih šampionata. Te sezone ući će Bajern 100 odsto i jedan francuski klub. Još nije definitivno odlučeno koji, ali radimo na realizaciji plana sa Asvelom i Tonijem Parkerom. Nemačka je prioritet, jer je to tržište spremno da podrži dva evroligaška kluba. Sa Bajernom ćemo dobiti veliki brend i tržište. Ali nećemo menjati sistem, jer kako trenutno posmatramo, dvostruki bod-sistem je ključ uspeha našeg takmičenja. Bar u naredne četiri godine će ostati ovako, a to znači još sledeće sezone i onda od 2019. do 2022, što će biti novi trogodišnji ciklus. Zato nema govora o povećanju broja klubova sa 18 na 20 ili 24, kao što neki tvrde da bi trebalo, jer bi onda morao da se menja ceo sistem takmičenja".

Tu dolazimo do jako važne stavke. Pitali smo prvog čoveka Evrolige da li bi u budućnosti ABA liga mogla da dobije još jedno mesto u eliti, a odgovor sigurno neće zadovoljiti klubove iz bivše Jugoslavije. Naime, Bertomeu je poručio da će se posle širenja Evrolige na 18 klubova ići s modelom da više timova iz Evrokupa dobije prohodnost ka Evroligi, ali sve u okviru granica da je maksimalni broj timova 18. Priznao je Bertomeu da je teško naći savršen sistem. Kada je uvodila novi format takmičenja, Evroliga je želela publici da ponudi mogućnost da vidi sve timove na broju, da tokom sezone svi igraju u kružnom sistemu po dva puta. Dodao je da je potrebno bar tri godine da bi se u celini sagledalo kako funkcioniše sistem i da li je on pravi. Kaže da je zadovoljan brojkama koje su došle do čelnika Evrolige posle druge sezone, ali naglašava da treba razmišljati kako da se poboljša kvalitet putovanja, kako treneri da što bolje raspolažu igračima koje imaju.

Bertomeu se takođe osvrnuo i na pokretanje igračkog sindikata, koji bi u budućnosti trebalo da imali važan glas u donošenju najvećih odluka.
"Kako liga raste, moramo da ulazimo detaljnije u mnoge teme. Igrači i treneri su glavni akteri ove lige. Pošto igrači nisu imali telo koje bi ih zastupalo, mi smo do sada jednom godišnje pravili sastanke s kapitenima, na kojima smo ih obaveštavali o svim važnim pitanjima. Nemamo šta da krijemo".

Srpski novinari su potom Đordiju postavili dva najbitnija pitanja - da li postoji bar minimalna šansa da Crvena zvezda igra Evroligu i kakva je šansa da Partizan zaigra u Evrokupu?
"Moja prognoza je da će Budućnost ispuniti sve postavljene uslove, koji se tiču rekonstrukcije dvorane, finansija i unutrašnje strukture kluba. Imali smo nekoliko kvalitetnih sastanaka sa njima, oni vredno rade i ako sve bude u redu, kako očekujemo da bude, oni će igrati Evroligu, a Crvena zvezda Evrokup, u skladu sa njenim plasmanom u ABA ligi", kaže Bertomeu, na šta se nadovezao se Ed Skot, dugogodišnji šef košarkaških operacija u Evroligi.
"Predregistracija za sve klubove Evrolige i Evrokupa je do kraja maja, a do sredine juna će se sastati Bordovi Evrolige i Evrokupa i razmotriti sve prijave".

Što se Partizana tiče, rečeno je sledeće:
"Učesnici Evrokupa dobijaju se po plasmanu u domaćim ligama, a trenutno je skoro svuda u toku plej-of, ili će uskoro početi. Shodno tome, prerano je reći koliko će biti praznih mesta, jer skoro svake sezone ima klubova koji steknu pravo učešća plasmanom, ali ne ispunjavaju druge standarde da igraju. Verujemo da ćemo jasniju sliku imati sredinom juna, kada će sve lige biti gotove, da ćemo tada znati sa koliko wild cardova raspolažemo i koji klubovi bi mogli da ih dobiju. Nema dileme da je Partizan u krugu kandidata. Ali razgovarati o tome danas, bilo bi prerano".

Usledila je konstatacija pripadnika sedme sile da je prostor nekadašnje Jugoslavije nekada imao tri evroligaša, pa dva, pa sada jedan...
"I drugi regioni su gubili klubove, Italija je imala četiri tima, sada ima jedan, Grčka je imala četiri, sada ima dva. To je odraz evolucije košarke u tim zemljama, a naši potezi bili su samo reakcija na novu realnost. Tokom ekonomske krize u Evropi, neke zemlje su mogle da ponude više od drugih i neki klubovi su mogli da ponude više od drugih. Tačno je da smo izgubili velike brendove sa ovih prostora, kao što su Cibona, Partizan i Olimpija, koji su i dalje prisutni, ali nisu više na nivou na kome su bili. Ako se taj trend promeni, uvek smo spremni da razmotrimo njihovu poziciju".

Bertomeu tvrdi da će se evolucija Evrolige u narednih pet do sedam godina više bazirati na dugoročnim licencama i povećanju broja klubova koji će iz Evrokupa ulaziti u Evroligu, a manje na plasmanu u domaćim ligama. Misli da je put u Evroligu kroz Evrokup - budućnost klubova sa ovih prostora. Takođe, otkriveno je i da su za Evrokup u sezoni 2018/19 ostavljena dva mesta za AEK i Monako, šampiona i poraženog finalistu Fibine Lige šampiona. 
"FIBA je htela mesto u Evroligi, a to nismo mogli da joj damo, jer moramo da štitimo kvalitet takmičenja. Ovom ponudom pokušavamo da napravimo bolju strukturu takmičenja i verujemo da je ovo dobra ideja. Ali, ako najbolji klubovi Lige šampiona budu želeli tamo da ostanu, mi ćemo biti srećni, jer smo uvek za slobodno odlučivanje".

Poručio je da je prezadovoljan organizacijom i svim detaljima vezanim za Fajnal for u Beogradu, kao i da je Evroliga dobila određene brojke u određenim segmentima kakvi nikada dosad nisu viđeni. Pre svega, tu se misli na posećenost fan zona. 

 

Govorilo se i o nagradnom fondu Evrokupa, koji nikada javno nije otkriven kao u slučaju Evrolige, dok je FIBA iznela podatak da je osvajač Lige šampiona dobio milion evra. 
"Svi klubovi znaju koje su nagrade. Važno je reći da mi nikada ne subvencioniramo takmičenje, jer mislimo da je to neodrživo. Osvajač Evrolige će osim novčanih premija zarađenih tokom sezone dobiti i ček na milion evra, a takav iznos nagrade proistekao je iz ukupnog iznosa novca koji uspevamo da napravimo za klubove. Ne odvajamo za nagrade više nego što možemo, a ako neko želi, slobodno neka to radi. Važno je reći da je ovo prva sezona centralizovanog marketinga i da se nalazimo na početku procesa. Verujemo da će u budućnosti i za klubove Evrokupa biti više novca", ističe Bertomeu, a u priču se uključuje i Ed Skot:
"Evrokup zarađuje četiri miliona evra od medijskih prava, sponzora i drugih prihoda. Jedan milion odlazi na troškove sudija i zvaničnika, dva miliona se ravnomerno distribuiraju učesnicima kroz sportski pul, srazmerno ostvarenim rezultatima, dok se milion evra deli kroz tržišni pul - klubovi koji donose u takmičenje velike TV ugovore iz svojih zemalja, među sobom dele taj jedan milion. U proseku svaki klub može da računa na 125.000 evra, ali u praksi se premije razlikuju u odnosu na navedene parametre".

Na konstataciju novinara da je sve veći broj evropskih igrača koji odlaze u NBA, Bertomeu uzvraća:
"Ne verujem da je Evropa u opasnosti. NBA liga oduvek je imala ogroman ekonomski potencijal, koji joj daje mogućnost da pokupi za sebe najbolje što postoji u svetu. FIBA i savezi sve ovo vreme ne rade ništa da se zaštite i mi tu ne možemo ništa. Na nama je da omogućimo našim klubovima da nastave da razvijaju talente i da nastave sa izbacivanjem novih asova. Sada je tu Dončić, ali mnogo pre njega su bili ovde i odlazili u NBA Dražen Petrović, Volkov, Divac, Sabonis... Ni onda mi nismo mogli da se takmičimo sa NBA, iako su plaćali manje nego sada. Naša realnost je da je košarkaško tržište postalo globalno. NBA voli da bude globalna, ali proces je dvosmeran. Luka ide, neko će se vratiti. Šved je otišao, bili su naslovi u medijima isti kao sada oko Luke, pa se on vratio. Ne možemo da se žalimo na situaciju. Evroliga je sve bolja iz godine u godinu i radimo sve što je u našoj moći da je unapredimo".

Ed Skot tvrdi da je na početku veka bilo 22 odsto internacionalnih igrača u NBA, a poslednjih godina taj procenat varira između 24 i 26 odsto. 

I Bertomeu je dao svoje viđenje na uvek popularnu temu - Fajnal for ili plej-of?
"Sećate se prvog našeg finala, Virtus - Taukeramika 2001. Vlada Stanković kaže da su to bile neke od najboljih utakmica koje je gledao. Ali to finale se ticalo samo ta dva grada, Vitorije i Bolonje, niko drugi nije obraćao pažnju. Naučili smo lekciju i nismo ponovili tu grešku. Fajnal for je pravi način da se završi evroligaška sezona, prati se u desetinama zemalja".

Piše: Nikola STOJKOVIĆ
Foto: MN Press

Najnovije vesti


×