{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

“Zemunelo” nastavlja da štancuje: U svakoj generaciji pet, šest top talenata

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 66
Goran Aranut o podizanju Partizanove omladinske škole, odnosu sa direktorom Vanjom Radinovićem i 40 ljudi koji “krvare”
“Zemunelo” nastavlja da štancuje: U svakoj generaciji pet, šest top talenata

Transfer Strahinje Pavlovića u Monako i najavljena mogućnost selidbe Filipa Stevanovića u Nicu doneli su Partizanu milione evra, a Omladinskoj školi kluba iz Humske povratak na pređašnje pozicije. Benefiti su uočljivi, međutim, u danima kad se puni kasa, na crno-beloj strani Topčiderskog brda sazreva i potencijalni problem. Talentovani štoper je ostvario prelazak u ligu petice posle samo devet meseci među seniorima, hitronogi vezista pre punoletstva napunio medijske stupce, zbog čega njihovi vršnjaci kao da kažu “hoću i ja u prvi tim”.

Često nespremni da čekaju red i šansu, Partizan su u razmaku od samo nekoliko dana napustili Nikša Vujanović (Spartak) i Aleksa Jovanović (Voždovac). Kad se njima doda saznanje da je letos Luka Cvetićanin, projektovan kao zalog kluba za budućnost, odleteo na krov tržnog centra “Stadion” neko bi pomislio da čuvena fabrika talenata krizira.

Prevario bi se, jer proizvodna traka nesmetano nastavlja da štancuje bisere.
Ne bi trebalo Partizan da brine za budućnost. Osim Palovića i Stevanovića, u prvom timu su još Nikola Lakčević, Lazar Pavlović, od pre neki dan na pripremama Savo Arambašić, Nikola Čolić, Uroš Knežević, Nemanja Jović i Miljan Momčilović. Verovatno bi bio i Nikola Štulić, da nije povređen. A u naredne tri generacije imamo talente za koje će se tek čuti”, uverava Goran Arnaut, zamenik direktora Omladinske škole crno-belih.

Konkretizuje:

Iz „klase 2003“ obećavaju: golman Gočmanac, špic Krstić, desni bek Bojat, štoperi Đorđević i Obradović. Godište 2004. predvode levo krilo Vlahović, polušpic Petković, vezni Baždar, centralni bek Nikolić, štoper, po potrebi zadnji vezni Stjepanović. A iz generacije 2005. projektovani su plejmejker Stojanović, napadač Ivić, levi bek Mirosavić, polušpic Rakonjac...”

To što nekom u đačko doba prognoziraju da će zaigrati na vrhunskom nivou ne znači da će obavezno stići daleko. Baš kao što oni trenutno u drugom, čak i trećem planu, nisu odbačeni. Naprotiv.
Ideja je da u svakoj selekciji imamo pet, šest igrača top kvaliteta. Svesni smo da ne mogu svi da se probiju do prvog tima, da se mnogi na razvojnom putu izgube, jedan, najviše dvojica iz generacije ostvare vrhunsku karijeru. Pogotovo je nezahvalno proricati sudbinu deci. Primer: Strahinja Pavlović sa kadetima nije bio prvi na tabeli, gubio je debi od Crvene zvezde 2:4, a otišao je u Monako u jednom od najvrednijih transfera Partizana poslednjih godina. I Fića Stevanović je sa svojom generacijom bio drugi na tabeli, a pogledajte kakve ponude pljušte za njega. Ako neko smatra da nisam u pravu – neka kaže. Isto tako, nije poželjno da u jednoj selekciji sve vrvi od talenta, tad treneri nemaju prostora sve da razigraju, uvek neko trpi, čeka...”

U jednom trenutku, pre nekoliko godina, delovalo je da Partizanova škola na izdisaju, nije bilo priliva talenata u prvi tim, a ono što je vredelo po Srbiji kupovala je Crvena zvezda. Dolaskom Vanje Radinovića i Gorana Arnauta slika se promenila.
Oko 40 ljudi svakodnevno „krvari“ radeći na Sportskom centru „Partizan-Teleoptik“, a nigde se ne pominju. Pavlovićev transfer je i njihova zasluga. U pitanju su treneri svih selekcija, od 2001. do 2011. godišta, skauti, koordinatori, sekretari, radnici na održavanju terena... Nisu se bunili kad smo se suočavali sa finansijskim poteškoćama, niti padali u euforiju kad je pet selekcija zauzelo prvo mesto u ligama mlađih kategorija u jesen 2019. Reč je o ljudima predanim poslu, ljubiteljima Partizana, koji raspolažu sa daleko manje sredstava nego što ih ima Crvena zvezda, a pogledajte šta prave”.

Kakvo je, zapravo, ustrojstvo u fabrici talenata?
U javnosti se zasluge sa oporavak omladinske škole pripisuju Vanji Radinoviću i meni. Pogrešno! Jesmo na vrhu piramide, ali nismo jedini. Funkcionišemo dopunjavanjem: direktor je školovan, obrazovan na svim nivoima, dok sam ja, kao njegov prvi saradnik, zadužen za kontakte, informacije, građenje odnosa. Pošteno kažem, nisam bio veliki igrač, ali sam igrao sa velikim fudbalerima i to koristim kao prednost, pokušavajući da Partizanovu školu održimo najboljom na balkanskim prostorima”. 

Prema Aranutovim rečima, ključ podizanja škole leži u iskrenim relacijama glavnokomandujućih.
Odnos između Vanje i mene zasnovan je na direktnoj komunikaciji, razmeni mišljenja. Nije poenta da isto mislimo, nego da se sudaramo, polemišemo i na kraju odlučimo u korist klub. Nisam došao u Partizan da bih klimao glavom na unapred spremljene scenarije, već da kažem šta mi je na pameti, da ideju branim. Isti je Vanja. Ko posmatra naše debate sa strane pomislio bi da smo krvni neprijatelji, ali baš taj iskreni odnos stvorio je poligon na kome možemo mnogo da gradimo. Izdržali smo zato što smo se držali zajedno u kritičnim situacijama”.

Isto pravilo važi kad se dovode biseri u Partizan. Prati se vertikala: skaut-trener-zamenik direktora-direktor škole.
Ne moramo svi da se saglasimo, ali moramo da komuniciramo, ponudimo argumente „za“ i „protiv“. Najveća prednost je direktna komunikacija. Ako pričamo pošteno – napredujemo. U suprotnom – ostajemo limitirani. Pravi pomoćnik, u bilo kom poslu, kaže šta misli. Čuo sam da Željko Obradović tera pomoćnike iz svog stručnog štaba kad počnu da misle kao on. Ako najveći evropski košarkaški trener funkcioniše na taj način, zašto bismo mi klimali glavom i zavravali jedni druge”, pitanjem uzvraća Goran Arnaut.

SNIMIO EVERTONA, LEONARDA, SUMU…

Arnaut je tokom igračke karijere bio vezni igrač, posle početaka u OFK Beogradu pet godina je bio član Partizana, doduše uglavnom na pozajmicama (Radnički Kragujevac, Čukarički, Teleoptik), da bi posle epizoda u Sloveniji, Azerbejdžanu i Mađarskoj ostao u fudbalu. Vratio se u Humsku 2016. na poziv Ivice Ilijeva, u prvoj sezoni sudelovao u osvajanju Kupa Srbije, u narednoj u pohodu na duplu krunu, pošto se za njegovo ime, u to vreme kao skauta, između ostalog, vezuju dolasci Evertona, Leonarda, Tavambe (zajedno sa Damirom Čakarom), kasnije Sume. Za to je dobio pohvale potpredsednika Vladimira Vuletića, jedini je javno pričao da je Arnaut učestvovao u pronalaženju pomenutih stranaa.
Beskrajno mu hvala. Sa njim i generalnim direktorom Milošem Vazurom imao sam direktnu saradnju, sve što je Omladinska škola tražila to je dobila zahvaljujući njima dvojici. Njihov najveći uspeh je imenovanje Vanje Radinovića za direktora škole. Vazura je prvo meni nudio poziciju i krstio se kad sam je odbio, pod obrazloženjem da nisam spreman i da od mene ima bolji. Za sebe mogu da kažem da nisam lider, ne bih mogao da se nosim za zahtevnim poslom, ali isto tako sam slobodan u oceni da važim za dobrog pomoćnika. Što sam pokazao i prvom timu i u mlađim kategorijama, sarađujući sa Ilijevim i Radinovićem. Vođa se rađa, ja nisam taj”.

NEĆETE KOMBINACIJE, NEĆETE LEGENDE, NEĆETE STRUKU?

Četiri godine prošle su otkako je Goran Arnaut angažovan u Partizanu. Posle duple krune je “spušten” u školu, gde se suočio sa sumnjičavim pogledima, o čemu je otvoreno govori.
Čini mi se da je našoj javnosti nemoguće ugoditi. Svakvih priča sam se naslušao za ove četiri godine, zbog čega sam jednom prilikom održao sastanak u „Zemunelu“. I bio direktan. Rekao sam „da, tačno je, mene je doveo Ivica Iliev, po čemu ispada da sam njegova kombinacija“. Muk u sali. Pitam: „ako sam ja kombinacija, evo ga stručnjak u liku Vanje Radinovića“. Kažu, ne valja ni on, nije bio neki igrač. Onda pokažem na Šćepu, kako bih ukazao da imamo i bivše igrače. Ni to ne odgovara. A pre nas bili Momčilo Vukotić i Miodrag Radović, pa je i rad takvih veličina dolazio pod upitnik. Ispada da mi nećemo ni legende, ni stručnjake, ni kombinacije. Šta hoćemo, ljudi”, pita se Goran Arnaut.

O ODNOSU SA MENADŽERIMA

Vlada fama da veliki uticaj na sastavljanje ekipe, čak i u mlađim kategorijama, imaju agenti. Kakva je njihova uloga u Partizanovoj školi?
„Potrebni smo jedni drugima. Nama je bitno da kvalitetni fudbaleri dođu u Partizan, agentima takođe da štićenika smeste u najbolju školu na ovim prostorima. Praktično su neka vrsta skauta, s tim da garantujem da niko nema monopol, što se vidi po podatku da ni u jednoj selekciji nijedan agent nema, na primer, petoricu igrača. To nećemo dozvoliti”.

KO VODI PARTIZANOVU DECU…

Partizan trenutno ima deset selekcija u Omladinskoj školi.

Trener Ivan Ješić je zadužen za mlađe kadete, Dragan Kecman za kadetsku, a Nenad Brnović za omladinsku ekipu. Zatim sup o generacijama poređani: Nenad Đukanović (2002), Nenad Nešković (2005), Nikola Jovanović (2006), Nikola Grubješić (2007), Slađan Šćepović (2008), Dragan Obradović (2009), Dušan Stjepanović (2010) i Zoran Tešović (2011).

×