{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Da bar dobijaju šansu verovatno bi učinak crno-belih bio bolji... Ovako...
Zašto ne igraju Partizanovi senatori?
Milan Smiljanić i Zoran Tošić

Italijani takve igrače označavaju jednostavnim, a preciznim pojmom. Cene ih, drže kao malo vode na dlanu, smatraju zastavama kluba i čim pređu tridesetu prišiju im kategoriju senatora. Jasan pokazatelj da su mudri, znaju šta i kako bi trebalo da se radi, poseduju viziju rešenja problema, osećaju sredinu...

Ako mogu, primera radi, Đorđo Kjelini u Juventusu i Danijele de Rosi u Romi, da igraju kad su zdravi, logično je zapitati se zašto u Partizanu, čak i kad su fit, nema mesta za njegove senatore, igrače od karijere i uticaja na svlačionicu, publiku, protivnika i javnost. Konkretno: zašto ove sezone, a odigrao je dovoljno utakmica da svaka slučajnost bude isključena, ne igraju ili igraju manje od očekivanog fudbaleri koji su mu u ne tako davnoj prošlosti darivali uspehe: Saša Ilić, Zoran Tošić, Miroslav Vulićević, Milan Smiljanić i Bojan Ostojić?

Nema garancija da bi s njima na terenu bodovni zaostatak za niškim Radničkim i Crvenom zvezdom bio manji, međutim, nisu li neki od senatora zaslužili da makar dobiju šansu u utakmicama kad se lomio rezultat, pritisak išao do tačke ključanja, da povuku ručnu kočnicu i zaustave rasprodaju bodova? Pogotovo što nije bilo pre Hrista kad su isti ti igrači donosili dobro Partizanu na srpskoj i internacionalnoj sceni. Možda je poslovna politika kluba da se u prvi plan guraju mladi, talentovani ili oni koji bi mogli da dostizanjem određene vrednosti na tržištu donesu profit, što je legitimno i što bi trebalo pozdraviti. No, šta je sa sportskim aspektom? Zar on ne bi morao da bude ispred ekonomskog? Igra li se fudbal zbog stanja u kasi ili zbog pobeda, golova, bodova? Naposletku, šta bi to pobrojani morali da urade da ubede struku i(li) ljude iz kluba da im je mesto na terenu, a ne na klupi ili tribinama?

Saša Ilić zajedno sa Zoranom Tošićem i Bojanom Ostojićem, iza je mladi Strahinja Bošnjak

Pogotovo ako se zna da je Saša Ilić (40) lane ulazio kadgod je Parnom valjku zaškripalo, da bi sredinom maja produžio ugovor na još 12 meseci i da, ako ćemo pošteno, nema u Superligi većeg znalca na sredini terena, zajedno sa njim u istu rečenicu može još samo Nenad Milijaš, takođe marginalizovan u Crvenoj zvezdi. I šta su godine? Samo broj, kazaće oni koji su uživo gledali i Milijaša i Ilića kako po Srbiji plešu u jesen svoje karijere i dele lekcije daleko mlađima od sebe. Prema pojedinim informacijama iz „Zemunela“, legendarni kapiten je praktično produžena ruka Zoranu Mirkoviću, uloga mu je se promenila i postala više savetodavna nego igračka, mada teško je oteti se utisku da bi istu poziciju na tabeli zauzimao Partizan da je makar jedan od poslednjih 13 mečeva „broj 22“ proveo na igralištu. Štaviše, otkako je Bata zamenio Miroslava Đukića igrao je Ilić samo jednu jedinu utakmicu, na gostovanju Kolubari u prvom kolu Kupa Srbije, protiv Voždovca sedeo na klupi, a sve ostale bio van protokola.

Ilić će pretposlednjeg dana decembra proslaviti 41. rođendan. Možda i sam oseća da ne može kao nekad da jurca – mada, kad neko zna, a saglasni smo da Sale zna više od svih u Humskoj – ne mora ni da trči, već samo da deli lopte, o čemu je nedavno govorio i Valeri Božonov. Deset godina je od Saše mlađi Zoran Tošić (31), a videlo se na velikom uzorku superligaških mečeva koliko njegovo odsustvo šteti crno-belima. Morao je bivši reprezentativac da pauzira tri meseca posle povrede kolena na gostovanju u Surdulici, tačno u tom periodu ekipa je ušla u još veći bodovni minus, a ako se pogleda doprinos iz prošle sezone – 14 golova, šest asistencija – jasno je da bi zakrpio propuste ostatka tima. Ono što je indikativno jeste da Bambi nije igrao ni kad je ozdravio. A već sedmicama redovno radi, profesionalno se ponaša, ćuti, poštuje odluke struke, iako je jasno da je spreman, da može na teren.

Uostalom, presedeo je na klupi duele sa Čukaričkim, Vojvodinom i Radnikom, a bilo je i situacija i prostora – na primer usled povrede Danila Pantića ili poslednje Gorana Zakarića – da „oseti“ igru, pomogne. Ovako, moraće da sačeka da prođe još jedna reprezentativna pauza, pa da onda na praktičnom primeru pokaže da jednim potezom može da okrene utakmicu u korist Partizana.

Godinu stariji od Tošića je Milan Smiljanić (32), za koga se možda može reći da je žrtva činjenice da Partizan ima veliki broj igrača na njegovoj poziciji (Saša Zdjelar, Aleksandar Šćekić, Nebojša Kosović, po potrebi i Danilo Pantić), međutim, ima i zagovornika stava da popularni Lola sjajno „čita“ igru, kao što je činio u prethodna dva mandata na Topčiderskom brdu, a da pride zna kako se ekipa „vadi“ iz kriznih situacija, kakve su obeležile ovu jesen. Ima i onih koji podsećaju da je na Smiljanićevom dolasku insistirao bivši trener, Miroslav Đukić i da bi nekadašnji reprezentativac verovatno imao veću minutažu da do smene nije došlo. Ovako, kod Mirkovića je dobio samo 205 superligaških i 103 minuta u Kupu Srbije, a od poslednjih osam prvenstvenih utakmica na terenu se pojavio samo u završnici gostovanja Čukaričkom. Iskustvo je tu, fizička sprema takođe...

Bojan Ostojić i Miroslav Vulićević

Za kraj, dvojica defanzivaca, koji su sebe utakli u nezaboravan pohod na duplu krunu pretprošle sezone. Nije to bilo u prošlom veku da bi se partije Miroslava Vulićevića (33) i Bojana Ostojića (34) prikazivale na „History channel-u“, imaju stare kajle u sebi i znanja i iskustva da se postave, odbiju napade rivala, zaprete iz prekida, ali baš kao i pobrojani – ne igraju. Desni bek zato što je na njegovoj poziciji reprezentativac Nemanja R. Miletić, dok je štoper dugo bio na margini iz nefudbalskih razloga zato što je letos odbio da u zamenu za „čiste“ papire oprosti deo dugova kad mu se ukazala šansa da karijeru nastavi u inostranstvu. To je za posledicu imalo da Vulićević (33) odigra tek četiri ligaške utakmice, a na poslednjih pet ne bude ni u protokolu, odnosno da Ostojić na gostovanju Kolubari upiše prve minute još od marta, da bi na tome i ostao. Baš kao i Saši Iliću, ističu i njima ugovori na kraju ove sezone.

Koliko je bitno imati u ekipi fudbalera od iskustva, otpornog na udarce s polja i iznutra, najbolje potvrđuje primer Vladimira Stojkovića. Ako je golman bez dileme najbolji pojedinac Partizana ove sezone, a ima  35 godina, možda bi u trenucima kad u klubu nisu do kraja izvršili smenu generacija i promovisali sve izdanke klupske škole kako su najavljivali, bilo od koristi da još neko do senatora kroči na teren i pokaže mlađoj gardi kako se to radi. Imali bi šta da nauče. Ako ništa drugo, šta znači odnos prema Partizanu. Više puta potvrđen.

FOTO: Star sport, MN Press

×