{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Partizanu je potreban Japanac po uzoru na Leonarda, nikako Solomona
Zašto Asano nije gol-igrač?

Svi su proradili, samo se Takuma Asano čeka. Dao je Umar Sadik dvocifreni broj golova i prvi je strelac tima, učinkom u statističkim kolonama, još više liderskim potezima na terenu, potvrdio je Bibras Natho da je fudbaler evropskog kova, živnuo je i te kako Sejduba Suma pod komandom aktuelnog stručnog štaba, jedino Japanac nikako da počne da opravdava velika očekivanja koja od njega imaju u Partizanu.

Postigao je gol na prvoj i na poslednoj utakmici, ali otkako je matirao Malatiju na predstavljanju Grobarima sve dok nije prevario Miloja Prekovića iz Inđije prošlo je tačno 1.345 minuta takmičarskog fudbala. Previše sušan period za igrača ofanzivnih karakteristika u timu koji, konačno, igra napadački fudbal i ima ubedljivo najviše ulazaka u protivnički šesnaesterac od svih superligaša.

Za razliku od ostalih „punokrivnih“ stranaca dovedenih letos – u tu kategoriju može i povratnik sa pozajmice Suma, ne i Crnogorci Igor Vujačić i Periša Pešukić Asano zasad ima najslabije prolazno vreme na Topčiderskom brdu. A redovno igra. Propustio je samo tri prvenstvene (Mačva, Rad, kad fizički nije bio spreman, plus Javor, kad je odmarao posle 161. večitog derbija) i utakmicu prve runde Kupa Srbije u Grošnici sa Vodojažom. Skupio je 1.402 minuta i tek na početku druge etape prvenstvene trke postigao prvenac u srpskom fudbalu. Primera radi, Natho, je igrao skoro 400 minuta manje – dakle, četiri utakmice i kusur – a ima brojke kojima pokazuje da je kapitalno pojačanje (šest golova, pet asistencija). Pritom, Izrealac dejstvuje povučenije. Baš na tom primeru pada u vodu svaka priča o periodu prilagođavanja, sintagmi za kojom treneri često posežu kad žele da opravdaju sporiji ulazak u formu nekog fudbalera. Bibras Natho je odmah ostavio snažan pečat na igru Partizana i pokazao da majstor, ako je dovoljno kvalitetan, ne mora da se čeka. Odmah se nametne. Isto kao Savo Milošević koji je iz ratom razorene države zapucao u Englesku i prvoj sezoni na terenima Premijer lige (1995/96) ispalio 12 preciznih hitaca za Aston Vilu. Asano se, pak, još traži. Štaviše, igrom ne daje nagoveštaje da će se do kraja prvog dela sezone nešto po tom pitanju promeniti, te i sama struka crno-belih ističe kako bi reprezentativac Japana trebalo da „nadođe“ tek posle zimskih priprema.

Ono što Takumu Asana „drži“ na terenu, bar takve informacije stižu iz Humske, jeste što radi za ekipu i što se njegov doprinos rezultatima ne očitava u kolonama „golovi“ i „asistencije“. Primera radi, u nekim važnijim utakmicama ove jeseni znao je da okrene tok susreta u korist Parnog valjka: protiv AZ Alkmara je iznudio crveni karton i omogućio Miloševićevom timu da vodi igru, u derbiju je iščačkao „ničiju“ loptu posle koje je Suma poveo crno-bele ka trijumfu, imao je svetle trenutke protiv Mančestera u Beogradu, kao veliki plus uzima mu se što se vraća u odbranu i pomaže Slobodanu Uroševiću, zbog čega i sam levi bek izgleda uverljivije nego u prethodne dve godine. Radne navike su mu za pohvalu.

I to je fudbal, kazaće stručnjaci, međutim... Fudbal je, pre svega, lopta u mreži. Teško je poverovati da je Takuma Asano doveden iz Arsenala da bi pokrivao levu stranu i čačkao lopte oko kaznenog prostora. Njegov posao bi trebalo da bude davanje ili nameštanje golova. Od fudbalera plaćenog 1.000.000 evra očekuje se da bar u ovoj ligi dominira kako bi sebi omogućio što bolju pregovaračku poziciju kad dođe trenutak da promeni sredinu, a čelnicima priliku da zarade. Mada, ovako kako je sad, pitanje je da li će uspeti, jer Asano ima lošiji učinak u svih ofanzivnih fudbalera u ekipi: Umar Sadik deset komada, Sejduba Suma i Đorđe Ivanović po sedam, Zoran Tošić šest, Filip Stevanović četiri, Lazar Marković tri (Aleksadar Lutovac dao jedan, Petar Gigić bez gola, ali njih dovjica su igrali neuporedivo manje, pa se ne mogu uzeti kao relavantni primeri).

Možda dominantno pitanje među Grobarima je šta to tačno sprečava Takumu Asana da počne i na zvaničnim utakmicama da radi ono što Savo Milošević uverava da čini na treninzima („ima najbolju realizaciju od svih igrača“). Partizan mu je omogućio sve: čekao ga je dva meseca, pristao da dovede kuvara, angažovao prevodioca, uživa tretman kao retko koji stranac poslednjih giodina, čak ni Leonardo sa svim bubicama nije bio u nekim detaljima toliko zahtevan, a opet... Osim toga, Asano ima 25 godina, ovo mu je četvrta sezona na teritoriji Starog kontinenta, tako da priča o promeni sredine, drugačijoj kulturi, jeziku i navikama ne pije vodu. Možda navijači, pa i pojedinci u klubu, previše očekuju od Asana, jer istorija pokazuje da nije gol-igrač. U Sanfrećeu iz Hirošime, prvoj stanici karijere, bio je precizan 27 puta, ali za četiri godine. Dakle, oko sedam golova prosečno po sezoni. U Arsenalu nikad nije dobio šansu. Dok je nosio dres Šutgarta pogodio je šest puta za sezonu i po. U majici Hanovera samo jednom.

Poređenje sa fudbalerima koji su u poslednjih pet sezona igrali na istim ili sličnim pozicijama za Partizan (krilo/napadač), a angažovani su, bilo iz srpskih ili inostranih klubova, Asano na uzorku od prvih 19 utaamica beleži daleko lošiji učinak od velike većine. Debelo ga „šiju“: Leonardo da Silva Soza, Abubakar Oumaru, Nemanja Mihajlović, Sejduba Suma, Goran Zakarić i Nikola Trujić, identično (sa po dva gola) autorizovali su prisustvo na terenu Đorđe Ivanović, Alen Stevanović, Miroslav Radović (sva trojica za manje minuta od Japanca), dok su skromniji bili samo Nenad Marinković (jedan gol, ali za čak 1.200 minuta manje), Teofilus Solomon i Musa Ndžai (bez pogotka!?).

Zaključak se nameće: za ostvarenje ciljeva u vidu evropskog proleća i borbe za trofeje zu Srbiji Partizanu je potreban Asanoa la Leonardo“, nikako – Solomon.

Pogledajte novu epizodu serije Ekipizza...

FOTO: Star sport

Najnovije vesti


×