{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Tedić, Birmančević i Vidosavljević impresionirali u prva dva meča sezone
Uživajte dok traje u energiji Čukine bejbi navale
Buket radosti Brđana u Jerevanu

Milina je bilo gledati Darka Puškarića kako jedan za drugim dobija maltene svaki duel u 163 minuta igre sa Banantsom. Ili Marka Docića koji tačno oseća kad treba da smiri ekipu, kad da je pogura napred. Besmislen je bio svaki pokušaj da se izbroje pogrešni pasovi Luke Stojanovića, jer skoro da ih nije bilo. Nikolu Ćirkovića je bilo teško okom uhvatiti, čas napred, čas pozadi. I da ne nabrajamo sad sve ostale. Ali kad se podvuče crta, čini se da je najveći dobitak Čukaričkog sa dve prve utakmice u sezoni “trio fantastiko“ momaka čija budućnost tek dolazi.

Jer Slobodan Tedić (19), Milutin Vidosavljević (18) i Veljko Birmančević (21), iako u oba meča rezervista iza dve godine starijeg i takođe odličnog Luke Lukovića, nagovestili su da bi ove sezone Čuka mogla da bude oličenje fudbalskog hedonizma. Dar za oči. Iskonska lepota igre.

SLOBODAN TEDIĆ

U svlačionici ga čikaju pošalicama da je miljenik novog šefa Aleksandra Veselinovića, pošto ga je upravo on još tokom dana u Vojvodini promovisao u prvotimca. Negde je zato i red da sada ubire plodove takvog rada, posebno zato što je Slobodan Tedić u ova dva meča dokazao da nema tu nikakve protekcije stručnog štaba. Samo prosta logika. U prvom meču dva gola, u drugom gol i asistencija uz skroman utisak: igra još bolja nego u Beogradu.
Jeste bilo dobro, ali ne treba sad da odustanem. To može samo da mi bude dodatni motiv za još veći rad na treninzima i na utakmicama. I nadam se da će biti još ovakvih mečeva. I golova i asistencija naravno“, smirenim tonom će Tedić za MOZZART Sport kao da je preko glave preturio ko zna koliko evropskih izazova.

Ali takav je on. Miran. Za svoje godine sasvim dovoljno ozbiljan. Nije tajna da su na Banovom brdu oduševljeni njegovim ponašanjem. A posle sezone u kojoj je uglavnom bio u senci Ognjena Mudrinskog, sad na Brdu mogu da se oduševljavaju i njegovim igrama. Ne samo zbog golova. Iako visinom od 192 centimetara izgleda kao klasičan sidraš, Tedić je raznovrstan tip špica koji poprilično učestvuje u igri, vraća se po loptu, šalje je i levo i desno...
Zato što sam visok svi od mene i očekuju skok, ali nije to danas dovoljno. Nije lako igrati špica, sve vreme si leđima okrenut golu. Treba da znaš da se zagradiš, treba da odložiš loptu... Radio sam to u Jerevanu, nastaviću tako“, ostaje hladnokrvan 19-godišnji napadač, čini se najprijatnije iznenađenje iz dvomeča sa Banantsom, barem za sve one koji nisu u klubu.

Ono priznanje koje je zimus dobio kao najbolji mladi igrač Superlige? Sve je to lepo, ali ništa ne vredi kao aplauz sa tribina. U fudbal je naklonost publike - sve. A Tediću nije trenalo dugo da joj se zavuče pod kožu.

VELJKO BIRMANČEVIĆ

Prvenac u Čuki posvećujem Zokiju Renduliću. On me podržava od prvog dana. Zato sam i pokazao prstom ka kamerama. Uvek je tu za mene, pruža mi pomoć. Od njega sam najviše dobio. Mnogo mi je drag Zoki Rendulić“.

Ove reči je Birmančević ispalio kao iz topa kad smo ga upitali za osećaj posle prvenca u Čukinom dresu. Reči zahvalnog čoveka. Ali i reči momka koji je vrlo mlad morao da sazna kako izgleda kad te se odreknu. Partizan je prihvatio samo 15 odsto od naredne prodaje. I kad je pao taj gol, Veljko umalo nije iskočio iz kože.
Retko dobijam kartone, ali ovo je izletelo, bilo je jače od mene. Več tri ili tri po godine, više ne znam ni sam, idem po pozajmicama. Teško je to. Kad dođeš u neki drugi klub ne gledaju te svi isto, prosto nisi njihov. Minutažu dobijaš... u zavisnosti od povreda igrača, od konkurencije. Mnogo je teško. I srećan sam što sam sad baš potpisao za Čuku i što ću dobijati šansu kao što je i dobijam. Znam da ovde veruju u mene, daće Bog da im vratim to sve“.

Nadaju se i u Čukaričkom. Jer da se ne lažemo, jedino što fali Brđanima je publika. A da budemo sasvim iskreni, kad dolaziš na stadion dolaziš zbog ovakvih igrača. Nek se ne ljute ostali, ali vic koji u nogama ima Veljko Birmančević jeste esencija fudbala, pa se javnost već posle prvog meča s pravom zapitala kako je Partizan sebi dozvolio da ovakvog igrača pusti bez dinara obeštećenja?

Mada je lako sad biti general. Svestan je i Birmančević da do sada nije pružao ono što se od njega očekuje. Svestan je i da više nema vremena da gubi zbog mladalačkih bubica. Svestan je i da u Srbiji nema mnogo klubova koji će mu dozvoliti da igra. Onako, kako on to voli.
Cvetam kao igrač u ovom stilu! Prošle dve ili tri godine nije bilo tako, morao sam da se branim celu utakmicu, da radim neke stvari koje, iskreno, ne znam. Ovde sam iskorišćen maksimalno. Malo ljudi zna kakav sam ja uopšte igrač. Ni ovde nisu znali, pošto prošle sezone nisam bio to što ja jesam. Nadam se da ću ove sezone pokazati. Godine prolaze i što brže moram da shvatim to. I mislim da idem tim putem. Da od sebe pravim igrača, a ne potencijala“.

MILUTIN VIDOSAVLJEVIĆ

Jedini se iz ovog trija protiv Banantsa nije upisao u listu strelaca, ali jeste gurnuo onu loptu za Birmančevićev prvenac. I jeste igrač lakog koraka i brzih nogu bez kojih ne postoji moderno krilo. U stvari, ko iole ozbiljnije prati omladinsku scenu zna da se za Milutina Vidosavljevića već barem tri ili četiri godine priča da je najtalentovaniji fudbaler Srbije iz klase 2001. Samo što je i pred njim tek period dokazivanja na ozbiljnom, seniorskom nivou.

Razliku je mogao da oseti. Bilo je i u ovih 180 minuta nekoliko netačnih pasova, nepreciznih udaraca, pa i izgubljenih lopti. Ali kad se zaleti na desnom krilu, pa iseče ka centru i namesti loptu na levicu, zaliči malo na legendarnog Arjena Robena?
A-ha-ha, svi mi kažu da dosta podsećam na njega kad uđem ka centru, iako mi on nikada nije bio idol i neko na koga sam se ugledao. Ali kako je on to radio besprekorno takva poređenja mogu samo da prijaju. Samo što je on i davao golove, a ja sam u Beogradu dosta promašio, a i ovde sam imao jednu šansu. Nadam se da će doći i golovi“, odgovara večito nasmejani Crni.

I on, kao i Birmančević i Tedić uostalom, kod Aleksandra Veselinovića diše punim plućima. Teško da je Čukina “bejbi navala“ mogla da poželi boljeg kormilara. Pa i bolje mentore u samom timu.
Mnogo je drugačije nego prošle sezone. Iskreno, nisam mislio da ćemo baš tako brzo da se priviknemo na zahteve novog šefa. Treba i nama malo vremena, a nije lako. Ali koncetrisani smo i čini mi se da to vide i ljudi sa strane. Nama mlađima mnogo znači i podrška starijih saigrača, Docića, Puškarića, Ćirkovića, Stojanovića... Kad smo na terenu – njih slušamo i mnogo znače

Prerano je reći, ali deluje da bi naredni meseci mogli da pokažu da se nešto uzbudljivo stvaralo ovog leta u Sloveniji. Uostalom, posle žreba niko baš nije očekivao da će Molde, lider norveškog prvenstva, Čuki ostaviti mnogo šansi za plasman u treće kolo kvalifikacija. Možda hoće, možda neće, ali javnost posle samo 180 minuta mnogo više veruje u Čuku. A i oni sami veruju.
Pokazali smo da smo odlična ekipa i nećemo nikome da pretimo, ali mislim da svakome možemo da izađemo na crtu. Dokle god forsiramo tu našu igru, makar preko puta bio i Real, naš princip treba da je uvek isti“.

O principu je Veselinović govorio već mnogo puta. Uvek kao da je 0:0. Kroz pas. Uz visok presing. Direktno. Konkretno. Kako ovi momci vole. I to se vidi sa strane. Uživaju. Uživajte i vi sa njima. Dok traje. Ovakvi se talenti, nažalost, obično ne zadržavaju predugo.

FOTO: Star sport

Najnovije vesti


×