{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Uticaj pandemije na fudbalsko tržište u Srbiji: Balon je pukao, prodaja veći problem od kupovine

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 7
Za MOZZART Sport govore uticajni menadžeri Zoran Stojadinović, Ranko Stojić i Darko Ristić
Uticaj pandemije na fudbalsko tržište u Srbiji: Balon je pukao, prodaja veći problem od kupovine
Sa meča TSC - Partizan (Starsport©)

„Amerika već neko vreme kuburi sa budžetom, japanska berza se ljulja kao mala lađa na uzburkanom okeanu, nemačka privreda – posrće“.

Nije vreme za šalu, ali čuveni citat Srećka Šojića u vanvremenskom ostvarenju „Tesna koža“, možda najbolje oslikava u kakvom će pravcu krenuti fudbal posle pandemije virusa korona.

Čitali smo već o tome da je Borusija iz Menhengladbaha skresala budžet za plate, gazda Siona je otpustio 12 igrača, Italija raspravlja o načinu na koji da nadoknadi štetu, najbolji igrači Barselone su već načelno pristali da im se smanje primanja, u Belgiji, Norveškoj i Švajcarskoj dele privremene otkaze ili šalju ljude na neplaćene odmore...

Stoga smo pokušali da od trojice uticajnih srpskih menadžera saznamo kako će se cela ova kriza odraziti na srpski fudbal. I načuli da bi siromašnije tržište, ma koliko god to suludo zvučalo usred pandemije virusa korona, moglo da pogoduje najjačim srpskim klubovima, pošto oni nisu zavisni od osnovnih fudbalskih izvora prihoda, poput televizijskih prava recimo.
„Loše je reći tako nešto, ali Crvena zvezda i Partizan bi mogli iz svega ovoga da izađu netaknuti. To su klubovi koji nemaju veliki profit od sponzora, televizijskih prava, ulaznica i sponzora… Međutim, loša stvar je što će se situacija iz najugroženijih delova Evrope – a tu su Španija i Italija – preneti na Srbiju. Teže će se klubovi sa tog područja hvatati za džep kako bi kupili igrače iz ovdašnjih liga. To moramo da shvatimo“, kaže za MOZZART Sport poznati srpski menadžer Zoran Stojadinović.

Zoran Stojadinović (MN Press@)

On je siguran da ovog leta nećemo biti svedoci rekordnih transfera. Smatra da bi dugoročno za fudbalski svet to moglo da bude jako dobro.
„Kratkoročno biće katastrofa. Sumnjam da će neko ovog leta pomisliti da za obeštećenje izdvoji 100.000.000 evra ili više. To je i logično. Pazite, postoji veliki klub koji na mesečnom nivou izdvajaju za plate između 20.000.000 i 30.000.000 evra, a prihodi će im biti nula. To je veliki udarac. Dugoročno, očekujem da se veliki klubovi vrate finansijski, ali...“

Čovek koji je posredovao u transferima Gorana Đorovića, Jovana Stankovića, Marka Grujića, Alena Halilovića, Andrije Delibašića i mnogih drugih igrača sa ovdašnjeg podneblja, kaže da mu ne smeta ni da priča protiv struke.
„Voleo bih da u budućnosti neko uvede limite kada je reč o transferima. Sve je u poslednje vreme otišlo dođovala. Za igrače prosečnog kvaliteta, čim ih pomenete, klubovi traže između 20.000.000 i 30.000.000 evra. To je katastrofa. Da ne govorimo o primanjima fudbalera, počev od Zvezde i Partizana. Neko da u Srbiji godišnje zarađuje 500.000 ili 600.000 evra… To je prosto nenormalno. Kao menadžer, koji živi od fudbala, to smem da kažem. To je ludost. Znam da će biti različitih komentara na ove moje reči, ali to je jednostavno tako. Cela Španija se digla na noge sada zbog zarada igrača. Shvatili su da ozbiljni naučnici mesečno zarađuju 2.000 evra. Videćemo da li će ostati na tom kursu kada sve ovo prođe. Ja se nadam da hoće. Svi zajedno koji radimo oko fudbala smo preterali. Ovo je jedini način da se bar malo zaustavimo“, jasan je Stojadinović.

Da će transferi biti umereniji nego ranije smatra i Darko Ristić iz agencije International Sports Office, koja između ostalih zastupa interese Nemanje Radonjića, Dušana Vlahovića i Dejana Joveljić. Međutim, Ristić čak smatra da obeštećenja za igrače tu nisu najbitniji deo priče.
To su plate igrača, koje obično pokrivaju otprilike između 50 i 70 posto klupskih prihoda. Igrači u jačim evropskim ligama obično dobijaju višegodišnje ugovore i trenutna kriza na to jednostavno ne može da utiče, pošto vrlo mali broj igrača u ligama petice još nema ugovor za sledeću sezonu. Zato će možda trpeti odštete, ali plate igrača izvesno neće padati”.

Međutim, kako se situacija bude prelivala sa velikih na male...
"Ići će se kao niz piramidu, biće više posledica. Igrači u ligama Balkana, centralne, istočne i severne Evrope potpisuju kraće ugovore. Što se ide niže, manji je procenat plaćenih transfera, istok kontinenta je pun klubova koji nikad nisu platili ni evro odštete. Zato ovde važi princip spojenih sudova i svaka dobra vest se brzo širi”, ističe Ristić uz napomenu da će mnogo toga zavisiti pre svega od toga da li će se nastaviti sezona u Premijer ligi, jer Englezi najvište troše i samim tim podstiču i druge da izlaze na fudbalsku pijacu.

Pride, Ristić smatra da zatišje na tržištu svakako neće potrajati previše.
U zavisnosti od toga koliko brzo će proći vanredna situacija videćemo koliko će vremena uopšte klubovi imati za kupovinu, ali ako i bude zatišja, ono ne može da traje predugo. Nijedan od pedesetak vodećih klubova Evrope nije pod tolikim pritiskom, da bi pristao da za jednu godinu izgubi 30.000.000 ili čak 50.000.000 na jednom igraču. U tom slučaju igrač bi ostao u klubu godinu duže, ali posle toga bi rizik rastao i sve što se ne odradi ovog leta, moraće sledećeg”.

Jedan od najboljih poznavaoca prilika u srpskom fudbalu Ranko Stojić uverava da postoje dva scenarija kako će se ovdašnji klubovi i igrači ponašati, zavisno dokle bude trajala pandemija izazvana virusom COVID-19. S obzirom da ima šanse da se prvenstvo privede kraju, superligaši bi čak mogli da profitiraju.
Pošto naši klubovi budžet uglavnom obezbeđuju prodajom igrača biće u plusu u slučaju da se liga nastavi. Fudbaleri će, u tom slučaju, biti u izlogu u vreme trajanja prelaznog roka u platežno moćnim državama. Sigurno bi kraj prvenstva zahvatio letnji period, igrale bi se noćne utakmice, u ambijentu u kome utisak o igračima postaje neuporedivo bolji. Stalno ističem da su i termini mečeva važan faktor prilikom donošenja suda o vrednostima pojedinca“, pojasnio je uticajni agent, sa dobrim konekcijama u Francuskoj, Belgiji, Turskoj...

Ranko Stojić (MN Press@)

Njegove reči u velikom broju slučajeva nailaze na snažan odjek. Govori precizno, bez uvijanja u oblande, te baca svetlo na još jedan detalj.
Neminovno će se postaviti pitanje fizičke spreme, biće povreda, ali će se i pokazati ko je koliki profesionalac, kako je radio tokom neplanirane pauze. Nikad nisam razumeo mnogobrojne naše trenere u akademijama ili školama fudbala što su se bunili kad igrači angažuju privatne trenere. U ovoj situaciji njihova iskustva su dragocena, jer pomažu momcima da ostanu u kondiciji, neki čak da je podignu. Koliko god virus korona predstavljao hendikep, mnogi fudbaleri, ako pauzu shvate kao izazov, mogu da napreduju u profesionalnom smislu“.

Niko živ na planeti, čini se, ne zna da li će se dovršiti prvenstva. Samim tim i naše. Ima zagovornika ideje da se ova sezona proglasi gotovom, a da na leto, kao da se ništa nije desilo, počnu pripreme za novu. U tom slučaju...
„Nastaje problem za klubove. Ako se ne nastavi aktuelna sezona postavlja se pitanje kako prodati igrače, obezbediti budžet za narednu. U prethodna dva prelazna roka naša dva najveća kluba su imala malo transakcija, izuzetak je transfer Strahinje Pavlovića iz Partizana u Monako. Crvena zvezda maltene nije imala nijednu kvalitetnu prodaju, Vojvodina i ostali baš malo. Ne bude li se nastavilo, slede problemi. Ionako su se stranci teško odlučivali da uživo isprate utakmice našeg šamponata. Mada, postoji nešto što se zove ’profil igrača’. Na primer, ako neko traži zadnjeg veznog gledaju se kriterijumi kao što su inteligencija, visina, prekid, koliko oduzima lopti... Retko ko uzima formu kao prvi parametar pri odlučivanju“.

Sve glasnije se čuje da će kriza uticati na drastičan pad vrednosti transfera, da u bliskoj budućnosti niko neće moći ni da se pomisli, kamoli realizuje posao vredan 222.000.000 evra (Nejmar iz Barselone u PSŽ), a najava štednje će pre ili kasnije sa velikih preći na male. Ako Real, Mančetser ili Juventus ne budu u prilici da troše kao dosad teško je očekivati da će padati rekordi po Srbiji kao minulih godina kad su Ričmond Boaći i Umar Sadik postali najskuplje investicije u istoriji Crvene zvezde i Partizana.
„Ozbiljni klubovi su odavno oformili spiskove igrača ili pozicija koje ih interesuju. Deluje mi da njima neće biti problem da sačekaju mesec-dva da realizuju poslove. Na kraju krajeva, moderne platforme im omogućavaju da sve analiziraju elektronski. Našim klubovima veći problem od kupovine mogu da predstavljaju prodaje. Kriza će uticati na sve sfere društva, pre svega ekonomiju, odraziće se na platežnu moć klubova u inostranstvu. Tamo izdvajaju ogromna sredstva za plate igrača i prioritet će im biti da sačuvaju postojeći kadar, a tek onda da ga osveže novajlijama“.

Samim tim potražnja će biti smanjena. Otuda srpski klubovi, da se zadržimo pre svega na Crvenoj zvezdi i Partizanu, neće lako moći da prodajom od nosilaca igre da popune kasu. Već među delom navijača provejava predlog da, po uzoru na gigante kakva je Barselona, srežu plate pojedincima. Neke premašuju 500.000 evra... O tome je nedavno za naš portal govorio i predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Mirko Poledica. Ranko Stojić se samo nadovezuje.
Niko neće morati da pristane na redukciju zarada. Sigurno! A u svim pravnim državama, a Srbija to jeste, niko ne može bez vašeg saglasja da sreže platu. Ni po jednom pravnom osnovu. To može biti samo gest dobre volje, ali kad su strani igrači u pitanju nisam siguran da će se desiti. Većina naših biće senzibilna, ako se takva ponuda stavi na sto, dele sudbinu ovog društva, razumeju okolnosti i verujem da će pristati na kompromis. Uglavnom su to osetljivi momci. S druge strane, imate strance sa ogromnim primanjima, čisto sumnjam da će pristati na redukciju, na primeru Crvene zvezde pokazalo se da su pojedinci (Kanjas, Žander, Van la Para, op. aut.) spremni čak i da budu van trenažnog procesa prvog tima, samo kako bi na kraju meseca primili platu“.

Zvezda i Partizan će se ovako ili onako snaći. Manji klubovi? Njima sledi borba za svaki evro.
Polovina naše lige je svejedno u recesiji, nema obezbeđen budžet, sad će biti još teže, jer i ono malo prihoda što su ostvarivali nestaje. Moj savet im je da više ulažu u omladinsku školu, pre svega u edukaciju trenera u mlađim kategorijama, ti momci proizvode igrače. Samo malo strpljenja i – isplivaće. Podsećam da je Rad, dok sam bio čelnik kluba sa Banjice, bio prvak u omladinskoj konkurenciji sa 1987. godištem u istoj sezoni kad je prvi tim ispao iz Superlige. Žrtvovali smo jednu takmičarsku godinu, ali proizveli igrače koji su kasnije igrali u Ligi šampiona, Seriji A, Ligi 1, kao što su Nemanja Pejčinović, Andrija Pavlović, Nenad Tomović, Filip Đorđević, Jagoš Vuković...“, nabraja Ranko Stojić, koji će i ovog leta, bez obzira na recesiju, imati posla kako na Balkanu, tako i širom Evrope.

Pišu: Darjan NEDELJKOVIĆ i Aleksandar JOKSIĆ
Foto: Star Sport©, MN Press©

×