{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

UEFA KOEFICIJENTI: Da rezimiramo sezonu - šta sve ovo znači za Zvezdu, Partizan, Srbiju i koliko smo daleko od dva mesta u Ligi šampiona?

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 69
Još jednom detaljno o tome kako se šta računa...
UEFA KOEFICIJENTI: Da rezimiramo sezonu - šta sve ovo znači za Zvezdu, Partizan, Srbiju i koliko smo daleko od dva mesta u Ligi šampiona?

Sinoćnim finalom Lige šampiona u Madridu između Liverpula i Totenhema spuštena je zavesa na klupsku sezonu kada su evrokupovi u pitanju. Kako to obično biva, kada se zavesa spusti, na red dođe svođenje računa, a nas nekako uvek u ovo doba godine ponajviše zanimaju Uefini koeficijenti, ko je kako prošao i šta će učinak u tek završenoj sezoni značiti za onu što sledi i što kreće već kroz dvadeset i kusur dana.   

Prethodnih dana aktuelna su bila finala Lige Evrope i Lige šampiona, pa ćemo da krenemo od klubova, odnosno "ličnih koeficijenata"...

Najuspešniji klubovi protekle sezone jesu Barselona i Čelsi. Ova dva tima sakupila su po Uefinoj računici 30 bodova, a slede Liverpul sa 29, Ajaks sa 27, Arsenal i Totenhem sa po 26, Mančester Siti sa 25, jedno od najprijatnijih iznenađenja sezone - Ajntraht iz Frankfurta sa 24... 

E sad, kako to obično biva do ovih računica nije baš tako lako doći, odnosno tumačiti Uefine tabele. Mi ćemo pokušati da pojasnimo na najjednostavniji način. Sistem bodovanja je sledeći: Za svaku pobedu u grupnoj fazi (oba takmičenja) dobija se dva boda, a za remi bod. U kvalifikacijama trijumf za UEFA renking nosi bod, a remi pola boda. Tu su naravno i bonus poeni. Raspodela je sledeća: Za igranje grupne faze Lige šampiona - četiri boda; za plasman u osminu finala još pet. Za četvrtfinale, polufinale i finale oba takmičenja po dodatni bod. To bi bila suština svega, s tim što je važno napomenuti jednu bitnu stvar - obračun bodova za nacionalnu asocijaciju (rangiranje lige) podrazumeva da se saberu svi bodovi iz tekuće sezone, dok za klupski koeficijent, ukoliko izborite mesto u grupnoj fazi, bodovi iz kvalifikacija zapravo nisu bitni. 

Najbolji primer u ovom slučaju jeste Ajaks. Holandski šampion i apsolutni hit sezone osvojio je ukupno 32 boda ove sezone: kroz kvalifikacije pet (igrali od drugog kola, četiri pobede i dva remija), u Ligi šampiona još 16 kroz same utakmice (šest pobeda i četiri remija), odnosno 11 kroz bonus poene (četiri za igranje grupne faze, pet za prolaz u osminu finala i po bod za četvrtfinale i polufinale). Kada se sve to sabere dolazimo do toga da je ustvari Ajaks najuspešniji klub sezone, međutim onda se Kopljanicima oduzme onih pet poena osvojenih u kvalifikacijama i dolazimo do cifre od 27. 

EVO I TABELE TOP 10 TIMOVA OVE SEZONE

NAPOMENA: Posle imena kluba je zemlja iz koje dolazi, ukupan koeficijent i takmičenje koje je igrao u prethodnoj sezoni. Potom u narednih 11 kolona idu faze takmičenja i osvojeni bodovi po utakmici. Slede bonus poeni, a slovom T označen je ukupan broj osvojenih bodova zajedno sa kvalifikacijama. U poslednje tri, plave kolone, nalazi se broj bodova osvojen kroz utakmice, onda ponovo bonus poeni i ukupan broj bodova koji se računa za klupski koeficijent.  


Nije vam jasno? Možda je primer srpskog šampiona Crvene zvezde još bolji, jer je gro bodova osvojila u kvalifikacijama. Četa Vladana Milojevića sakupila je ukupno 13 bodova za nacionalnu asocijaciju: pobeda i remi u grupnoj fazi LŠ - 2+1 bodova; četiri pobede i četiri remija u kvalifikacijama - 4+2 bodova. To bi ukupno bilo devet poena, plus četiri za sam plasman u grupnu fazu = 13. A koliko se Zvezdi priznaje za svoj lični, klupski foeficijent? Samo sedam. Šest iz kvalifikacija obrisano.  

Evo i dela tabele gde možemo da uporedimo Crvenu zvezdu i Partizan...

U čemu je caka kod ekipa koje ne uđu u grupnu fazu? Koliko god osvojili učinkom na terenu, za klupski koeficijent računaće im se samo broj bodova propisan ispadanjem u određenoj fazi. Kao što možete da vidite, Partizan je učinkom na terenu sakupio ukupno šest (i to je bitno zbog koeficijenta Superlige), a suštinski piše mu se samo 2,5, koliko se dobija za ispadanje u plej-ofu. 

(Kada govorimo o generalnom plasmanu na Uefinoj klupskoj listi Partizan je zahvaljujući nekim ranijim sezonama i dalje ispred Crvene zvezde i deli 80. poziciju sa Cirihom (18,000 bodova). Zahvaljujući tom ukupnom učinku u prethodnih pet sezona crno-beli će u predstojećoj sezoni sigurno biti nosioci u prve tri kvalifikacione runde, a možda čak i u plej-ofu. Trenutno su iznad crte. O tome opširnije čitajte OVDE. Što se Zvezde tiče ona je u poslednje dve godine napravila ogroman skok. Trenutno je 88. (16,750 bodova), ali u naredne dve sezone gubi samo 0,250 bodova. To je preduslov za vrlo ozbiljan skok, čak i da napravi slabije rezultate nego u prethodne dve sezone)     

U nadi da smo uspeli barem malo da pojasnimo sistem bodovanja treba da konstatujemo i kako se ova sezona odrazila na renking nacionalnih šampionata. E za tu listu bitan je ukupan broj osvojenih bodova svih ekipa iz jedne države. Verujemo da vas najviše zanima Srbija. Zahvaljujući pre svega Crvenoj zvezdi drugu godinu zaredom naša liga ima sasvim pristojan završni račun - šest bodova. Prošle sezone, kada je i Partizan igrao grupnu fazu, završili smo sa 6,375.

Koliko je to ustvari sasvim solidan, pa čak možemo reći i dobar učinak, dolazimo do zaključka kada napravimo rang listu najuspešnijih nacija ove sezone (2018/19):

1. Engleska - 22,642
2. Španija - 19,571
3. Nemačka - 15,214
4. Italija - 12,642

5. Portugal - 10,900
6. Francuska - 10,583
7. Holandija - 8,600
8. Belgija - 7,800
9. Rusija - 7,583
10. Škotska - 6,750
11. Češka - 6,500
12. Austrija - 6,200
13. Kipar - 6,125
14. Srbija - 6,000
...

Iza su ostali Ukrajina, Turska, Grčka, Hrvatska, Danska, Švajcarska, Švedska, Norveška, Poljska, Rumunija. Srbija je napredovala ove sezone za lepih šest mesta. Bila je 25, sada je 19, s mogućnošću ozbiljnog napretka. Sve lige ispred nas gube više bodova prilikom narednog petogodišnjeg obračuna. Tu pre svega mislimo na Grke i Hrvate. Komšije su trenutno 15, a to je poslednje mesto koje garantuje dva mesta u Ligi šampiona i večni cilj domaće Superlige. Koliko je realno? Potrebne su nam barem još dve sezone s makar jednim učesnikom u grupnoj fazi nekog evropskog takmičenja. U tom slučaju mogla bi da se napadne i ta 15. pozicija, zašto da ne? 

Još da matematički obradimo kako smo došli do ovih 6,000 bodova za Srbiju ove sezone. Prosta matematika. Zvezda je uzela ukupno 13, Partizan 6 i presotala dva srpska učesnika u evrokupovima zajedno 5 (Radnički i Spartak po 2,5). Kada se sve to sabere dolazimo do brojke 24. Onda tu cifru podelimo sa brojem učesnika koje je zemlja te sezone imala (Srbija četiri) i dolazimo) do konačnog rezultata i učinka naše Superlige - 6,000 bodova. 

Evo kako trenutno izgleda Uefina rang lista najboljih liga Evrope: 

Za naredni obračun ispada sezona 2014/15. koja je bila najlošija za Srbiju u proteklih pet godina, a upada ova naredna. Zato je vrlo važno da i Crvena zvezda i Partizan predstojeću jesen dočekaju u nekoj od grupnih faza evrokupova. A što ne reći - možda Radnički i Čukarički takođe "kljucnu" koji bodić...

Najnovije vesti


×