{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Ti visok i lep, ja mali i ružan - pa da vidimo koga će prepoznati više ljudi

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 3
Vlade Đurović o svom prijatelju i šahovskom kolegi Dragoslavu Šekularcu
Ti visok i lep, ja mali i ružan - pa da vidimo koga će prepoznati više ljudi

Ljudi se povezuju iz različitih pobuda, a kada ih spoji igra, posebno tako umno zahtevna kao što je šah, onda to mora da traje. I trajalo je. Jako dugo. Mnogo puta su fudbalski čovek Dragoslav Šekularac i košarkaški znalac Vlade Đurović sedeli jedan preko puta drugog. Gledali u oči, smejali, nadmudrivali, družili. Živeli.

I sami znate da u takvim svakodnevnim, opuštenim situacijama možete najbolje da upoznate neku osobu. Upoznate njegove vrline, mane. Vidite ga kakav je kada gubi. Kažu, to je mnogo bitno. Pa i kada pobeđuje. Tek to je bitno. Ne poneti se u dobru. Priča o čojstvu i junaštvu…

E, zato je Đurović znao u dušu Šekularca. Igrali su šah od Beograda do Australije. Pa i protiv velemajstora Karpova.
"Nedavno je bila simultanka Karpova. Tad sam ga vozio, išli smo tamo. Pričali. Bio je vedar i dosta dobro raspoložen. Kao i uvek. Njemu je uvek da pecka nekoga i kaže - evo idemo sad u Knez Mihajlovu da vidimo koga će više da prepoznaju ljudi, mene ili tebe. Ti visok i lep, a ja ružan, mali. Al´, nema, Šeki je Šeki", priča nam Đurović.

Jednostavno, šah ih je povezivao. Bio im je u krvi.
"Odigraš mu neki potez, a on kaže - to igraš velikom Šekularcu? E, takav je on bio. Bio je veliki igrač, bio je prva zvezda u bivšoj Jugoslaviji".

Prijateljstvo je trajalo jako dugo.
"Vidi, znali smo se dosta dugo. Od moje 25, a on je tada imao 36. Kada je došao u OFK Beograd igrao je sa Milošem Milutinovićem. I oni su u klupskim prostorijama igrali šah. Ja sam ih gledao. Normalno, ja sam bio za njih u to vreme i mlad i nepoznat. Znali su oni da sam ja košarkaš, a pustali su me da ih gledam jer su videli da znam”.

Bilo je važno pokazati se u šahu pred takvim veličinama.
"Jedanput je Miloš zakasnio, a Šeki kaže ´Ajde, brate, da vidim šta znaš´. I mi odigramo. I ja ga dobijem tu prvu. I on kaže ´U mali, bre, dobar si. I tako sam počeo da igram sa njim. Jedanput je posle Šeki zakasnio pa sam počeo da igram s Milošem. I tako su obojica počela da me užavaju kao igrača".

Bilo je takmičarskog duha…
"Igrali su u pare. Kontra, rekontra. Niko tako nije igrao. Ako si u boljoj poziciji daš kontru i to je duplo.  Kad je rekontra, onda četvoroduplo. I tako... Uvek je bio hazarder".

A igrao se šah širom sveta.
"I u Australiji kada je igrao, išao sam tamo sa nekim ekipama. Sa Crvenom zvezdom, Budućnosti. I tako kada završimo posao preko dana, on trening, ja utakmicu, celu noć igramo šah. Stvarno nikada nije ni pio ni pušio. Nikada".

Ima ona čuvena kada je Šeki pričao o sebi i rekao da ima fond od 300 reči. Međutim, svi znamo da nije bilo tako. Upravo suprotno.
"On je to preterivao. On je odrastao u Beogradu, išao je u srednju školu u Beogradu, nije bio tako neobrazovan. Znao je dosta da kaže, pa ono njegovo ´Ti velikog Šekularca...".

Dobro, moramo da pitamo, ko je bio bolji?
"Objektivno, onako, kada bismo uzeli 10 partija, bilo je otprilike 6:4 za njega ili 5,5:4,5 za njega. Normalno, nekih dana sam ga ja... Ali, on uvek prizna. Kaže, ´nema, danas si me razbio´".

Pitanja nije bilo potrebno ni postavljati…
"Bio je već oronuo, imao je probleme sa srcem, sa nogama... Jedva je stajao na nogama, nije mogao da hoda dva metra. Maltene smo ga nosili. Ali, glava mu je i dalje bila bistra. I ovo me iznenadilo i strašno pogodilo".

Još malo o Šekularcu kao osobi i njegovim omiljenim igračima…
"On je, šta ja znam, u ono vreme, u Beogradu... Voleo je te neke gegove, mnogo je para prošlo kroz njegove ruke, uvek je bio galantan. Uvek je davao bakšiše, bio je takav. Od fudbalera, rekao bih da je za njega najbolji fudbaler Jugoslavije bio Josip Skoblar. A on je igrao u OFK Beogradu i nije zbog toga mogao da dosegne te visine. Kasnije je u Francuskoj pokazao, pa tamo tri grada imaju ulice po njegovom imenu. Cenio je i Vukasa iz Hajduka. Od tih velikana - Bobek, Zebec, Beara... Ali, Vukas i Skoblar su mu bili najbolji".

Zanimljiv je to bio spoj - fudbal, košarka i šah.
"On je dolazio na košarku kad je bio najveća zvezda, gledao je košarku. Koraća je izuzetno cenio. Ali, on recimo dođe na bazen tašmajdanski, a tamo sede Korać, Nikolić i to društvo. Reprezentativci Jugoslavije u to vreme. Ali, tada se igralo za male pare, tada je samo fudbal imao neke pare. Dođe i kaže onim u bifeu ´Idi odnesi onim momcima po piće, sok, tada se Kokta pila. I kaži - to je od Šekija´. Znao je da nemaju. Inače je i u kafanama bio galantan. Na primer, popijemo dva pića dok igramo šah, to košta recimo 350 dinara, on da 1000. Kaže - dobro je”.

Veliki gospodin Dragoslav Šekularac. Za prijatelje Šeki. One prave prijatelje. Recimo, sa šaha.

Foto: Star Sport

Najnovije vesti


×