Tajne svlačionice originalnih Galaktikosa: Birali treninge, smenjivali trenere, pili vino i pivo, leteli gde su hteli...

Počelo je senzacionalnim transferom Luisa Figa iz Barselone za svetski rekord 2000. godine, završilo se razočaravajućom eliminacijom od Arsenala u osmini finala Lige šampiona 2006. godine. Trajalo je skoro šest godina, moglo je da bude i uspešnije, ali je bez sumnje bilo glamurozno.

Govorimo o generaciji čuvenih Galaktikosa iz Real Madrida. Onih originalnih. 

Epoha Realovih Galaktikosa je počela dolaskom Florentina Pereza na čelo kluba kada je u predizbornoj kampanji obećao da će dovesti Luisa Figa. Malo ko je u to verovao, ali je Perez ispunio obećanje i tako je počela era Galaktikosa. Svakog leta je Perez dovodio po jedno veliko ime svetskog fudbala. Posle Figa su se ređali Zinedin Zidan, Ronaldo, Dejvid Bekam, Majkl Oven, Robinjo... Osvojena je jedna Liga šampiona, jedna svetska titula i dve titule prvaka Španije. Mršavo je to bilo s obzirom na novac i glamur koji su pratili tu generaciju.

Ipak, ostali su upamćeni kao skup zvezda do tada neviđen u svetskom fudbalu. Magnet za pažnju. Navijači su ih voleli. Kada im se igrao fudbal, igrali su ga za dušu. Deo Galaktikosa su bili i dvojica fudbalera koje je Perez zatekao u klubu: Raul i Roberto Karlos. Oni su bili zvezde u rangu gore pobrojanih.

Prošlo je od tada mnogo vremena. Real je kasnije formirao Galaktikose 2 koji su klubu doneli više uspeha i trofeja, ali nisu bili baš tako glamurozni i voljeni kao oni originalni. Čak ni sa Kristijanom Ronaldom.

Mnogima nije bilo jasno kako su Galaktikosi sa takvim kvalitetom i za toliko vremena osvojili tako malo trofeja. Jedan od uzroka je bio nedostatak sličnog kvaliteta u odbrani. Jedan je bio odlazak Makelelea za čijim naslednikom su godinama bezuspešno tragali. Jedan je bio često menjanje trenera. A možda i najveći je bio lagodan stil života Realovih superzvezda.

Najbolje rezultate Real je beležio sa Visenteom Del Boskeom kao trenerom. Iako je popularni „brka“ smatran preblagim trenerom za tadašnje zvezde.
„On nam je bio više kao prijatelj. Stroga pravila nisu neophodna, igrač uvek mora da zna šta treba da radi. Razumeo nas je savršeno. Treninzi ponedeljkom, a ponekad i utorkom su zakazivani u pet popodne. Da ih je zakazivao u 11 ujutro, niko ne bi došao“, kaže legendarni Roberto Karlos u intervjuu slavnom kolegi Vitoru Baiji koji danas povremeno radi kao novinar na jednoj portugalskoj televiziji.  

Odlaskom Del Boksea je usledio trenerski rolerkoster u Madridu. Promašili su sa Karlosom Keirošom, pa je došao klupska legenda Hose Anotnio Kamačo. Izdržao je šest utakmica...
„Uglavnom smo se dobro slagali sa trenerima. Osim sa Kamačom koji je izdržao ’10 dana’. Došao je u svlačionicu mrtav ozbiljan, samo nas je pozdravio i rekao nam da je trening sutra u sedam ujutro. Normalan ritam nam je do tada bio da treniramo oko pola 11. Pričali smo sa njim, pokušali da mu objasnimo, rekli smo mu kakve su naše navike, ali nije razumeo...“, priča Karlos.

Slično je prošao i Brazilac Vanderlej Luksemburgo kojem ni poznanstvo sa Ronaldom i Robertom Karlosom nije pomoglo. Smenjen je posle godinu dana.
„Sa Luksamburgom je bila slična stvar. Imali smo naviku da ostavimo stvari u hotelu i da odmah odemo na pivo ili vino pre večere. Na stolu su uvek bile dve flaše vina. Ronaldo i ja smo mu rekli: ’Profesore, ljudi ovde imaju svoje navike. Videćete koje su i ne pokušavajte da ih menjate. Ne sklanjate vino i pivo sa stola pre večere ili ćete biti u problemu’. Znate šta je uradio? Sklonio je vino, zabranio pivo. Trajao je ’tri meseca’. U fudbalu se vesti brzo šire, došle su i do čelnih ljudi i bilo je ’ćao’. Mali je ovo svet“.

Karlos ne krije da su Realove tadašnje zvezde živele raskalašno i da fudbal nije uvek bio glavna stvar njihovih interesovanja.
„Danas se ponekad zapitam kako je moguće da smo radili sve te budalaštine. Posle svake utakmice se išlo privatnim avionima. Imali smo svoj privatni terminal na aerodromu Barahas. Bekam je išao ko zna gde, Figo na svoju stranu, Zidan na svoju, Ronaldo i ja uvek negde zajedno... A sutradan smo imali treninge. Molio sam se da nam mečevi po rasporedu budu subotom da bih stigao na trke Formule jedan u nedelju. Privatni avioni su leteli na sve strane. Ludilo“.

Karlos i Ronaldo su bili nerazdvojni.
„Upoznao sam Ronalda 1993. godine i od tada smo uvek delili sobu kada smo bili zajedno. Spavao sam više puta sa Ronaldom nego sa svojom ženom“.  

A došao je u Real kao promašaj iz Intera u kojem nisu uneli da ga iskoriste.
„Veoma sam zahvalan Interu što me je pustio. Lorenco Sanc me je doveo u Real, ali je jedno vreme bilo strašno. Nije bilo para za plate. A onda je došao Florentino Perez i reorganizovao klub. Platio je sve što nam se dugovalo i počeo da dovodi Galaktikose: Figa, Zidana, Ronalda, Bekama... U jednom trenutku nas je bilo sedam Galaktikosa u svlačionici. Bila je potencijalna opasnost, ali smo dobro kontrolisali situaciji u svlačionici. Imali smo dobar odnos, dobro se slagali“.

Danas se Karlos sa nekadašnjim saigračima viđa po revijalnim utakmicama.
„Atmosfera u svlačionici, atmosfera u hotelima... Baš je bilo dobro. Nedostaje mi. Sada često imam priliku da igram humanitarne utakmice sa ostalim igračima i pokušavam da u hotelima i autobusu opet radim iste stvari koje sam nekada radio. Fudbalski svet je divan“.

(FOTO: reuters)