{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Šta to priča Paolo Maldini: Najveći sam gubitnik u istoriji fudbala!?

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 11
I to posle 25 trofeja u karijeri
Šta to priča Paolo Maldini: Najveći sam gubitnik u istoriji fudbala!?

Šta bi Paolu Maldiniju? Ne pamtimo ga ovakvog. Uglavnom odmeren, precizan, šemkerskog stava i preciznih izjava, ali dođu, izgleda, + čoveku trenuci kad se, kao dete, raspekmezi.

Iako mu je 51 godina, iako je legenda Milana, iako je osvojio 25 trofeja tokom bogate klupske karijere, jedan od najboljih defanzivaca sveta svih vremena sebe je opisao kao – luzera!?

Može biti da mu karantinski dani teško padaju, pa je počeo sam sebe da sažaljeva, ali štagod pričao nije u pravu. A pričao je svašta.
Ja sam najveći gubitnik u istoriji fudbala“, ničim izazvan „odvalio“ je Maldini tokom ćaskanja na Instagramu sa Kristijanom Vijerijem, nekadašnjim saigračem iz kluba i reprezentacije. „Mogu to da potkrepim. Jesam dosta osvajao, pet puta sam bio šampion Evrope, ali sam i izgubio tri finala Lige šampiona, jedino finale Superkupa Evrope, tri interkontinentalna finala, jedno finale Mundijala, jedno finale Prvenstva Evrope, poražen sam i u polufinalu Svetskog prvenstva. Mogao bih još da nabrajam..“.

Kad se tako pogleda, ispada da je Maldini u pravu, jer je Milan poražen od Marselja u Minhenu 1993, Ajaksa dve godine kasnije u Beču, pa 2005. u čudesnom istanbulskom finalu od Liverpula. No, opet, pet puta je dizao pehar Kupa ili Lige šampona (1989, 1990, 1994, 2003, 2007), sedam titula prvaka Italije sa Milanom (1988, 1992, 1993, 1994, 1996, 1999, 2004), pet trofeja u Superkupu Italije (1988, 1992, 1993, 1994, 2004),  četiri trofeja UEFA Superkupa (1989, 1990, 1994, 2003 , 2007), tri Svetska prvenstva za klubove (1989, 1990, 2007) i jedan kup Italije.

Primećujete, nigde nema uspeha sa državnim timom i utisak je da ta rana Maldinija najviše peče. Posebno zbog okršaja sa Brazilcima u Pasadeni i zlatnog gola Davida Tregezea 2000. na Prvenstvu Evrope.
Nesreća je u tome što sam u reprezentaciji bio deo velikih timova, trenirali su me sjajni stratezi, ali smo ipak poraženi na penale u finalu Mundijala 1994. A 2006. kad smo poslednji put pokorili svet, nisam bio deo selekcije. Tad je Italija slavila udarcima sa 11 metara. Tako to ide...“

Doduše, mogao je da putuje u Nemačku, da učestvuje u pohodu na Zlatni globus.
Kad me je 2006. Marčelo Lipi pozvao u reprezentaciju, odbio sam iz poštovanja prema prethodnom selektoru Đovaniju Trapatoniju, kod koga sam se oprostio od najdražeg dresa. Kad je Italija pobedila u Berlinu pomislio sam „u redu, nisam imao sreće da budem tamo“.

Ipak, postoji nešto što pehari ne mogu da izmere. Vernost klubu. Paolo Maldini je sve vreme, od početka do kraja karijere, nosio samo jedan dres. Postao je zastava Milana, fudbaler sa najviše utakmica u istoriji kluba, a to je vrednost koja ne prestaje.
„Srećan sam što sam osvajao pehare, a pomenute poraze u finalima doživljvam kao deo igre. Iskreno, prihvatio sam svaki neuspeh“, dodao je Maldini.

(FOTO: Reuters)

 

Najnovije vesti


×