{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Šta se dešava sa Juventusom i može li Sari kao Alegri 2015?

/ Izvor: mozzartsport
Komentari: 18
Odbrana Stare dame najlošija u poređenju sa prethodnih osam šampionskih sezona
Šta se dešava sa Juventusom i može li Sari kao Alegri 2015?

Kad je pre dva meseca slavio na terenu najvećeg izazivača, činilo se da ništa ne može da zadrži Juventus na putu ka novom Skudetu. Tim Mauricija Sarija ljuljao se protiv Intera i pokazao mentalnu snagu, te golovima argentinskog tandema Paulo Dibala – Gonzalo Iguain slavio pobedu u derbiju (2:1). Ispostavilo se da je 6. oktobra dostigao najvišu tačku dosadašnjeg toka sezone, jer je sa vrha krenuo - nizbrdo.

Jesu crno-beli nastavili da pobeđuju, međutim, i te kako su se mučili. Bilo je nezasluženih slavlja, kao protiv Bolonje, Lokomotive, Đenove (uz obilatu pomoć sudija), bilo je i preokreta u sudaru sa Mosvkovljanima u Torinu, pa i sreće prilikom susreta sa istim rivalom u Rusiji, međutim, kao što je svojevremeno napisao dopisnik MOZZART Sporta iz Rima, Željko Pantelić, Fortuna je nezgodan zajmodavac, pošto obično ume da naplati dug u najnezgodnijem mogućem trenutku. Tako se i italijanskom velikanu sve vratilo u poslednja dva kola Serije A. Remi sa Sasuolom i poraz na Olimpiku od Lacija doprineli su dinamičnost šampionskoj trci i otvorili temu o ranjivosti Juvea.

Ove jeseni Stara dama trpi udarce češće nego ranije. Primera radi, ako se kao početna stanica uzme pobeda na „Meaci“, Juventus je primio makar 12 golova na poslednjih 12 susreta. Ima do toga što je povređen komadant odbrane Đorđo Kjelini, ima i to vreme potrebnog za prilagođavanje Matijsu de Lihtu, ali je činjenica da ovako bušan pozadi najbolji tim Italije odavno nije bio. Na sve to, igra u polju ne obećava, na velikom broju utakmica Juventus se mučio, o lepršavosti ili rutini nije bilo reči, svi još čekaju da se Sarijeve ideje prime, a samim tim, čim protok lopte nije odgovarajući, ni napad ne funkcioniše u skladu sa očekivanjima. Možda najbolje svedočanstvo takve teze je da je samo jednom u ciklusu od Intera do Lacija ekipa slavila dva razlike. I to na zahtevnom gostovanju u Bergamu protiv učesnika Lige šampiona.

Juventusovi problemu su očigledni, a najbolje se očivataju kroz poređenje sa učinkom u prethodnih osam sezona kad je osvajao Skudeto. Na ovoj tački prvenstva, početkom decembra, crno-beli su čak šest puta bili lidera na tabeli. Doduše, sa ne baš velikom razlikom u odnosu na konkurenciju, ali kad si na vrhu daleko je lakše da te jure, nego da sam moraš da si u koži jurišnika, pošto je onda i pritisak veći. Juve je na svojoj koži setio koliko je to delikatan posao, jer je u sezoni 2015/16 bio čak peti, ali je imao šampionski gen i toliko slabu konurenciju da je lako prestigao Inter, Napoli i Romu. Nešto slično videli smo pre tri sezone, kad je gledao u leđa Napolitancima i Nerazurima, ali ih na kraju oduvao i prvi prošao kroz cilj. To su argumenti koji mu danju za pravo da se nada još jednom preokretu.

S tim da ovoga puta ima, utisak je, ozbiljnijeg takmaca u vidu čete Antonija Konta, mada mu je i Filipo Inzagi pokazao koliko može da bude opasan. Pogotovo ako Mauricio Sari nešto ne promeni ili ako igrači ne počnu da usvajaju njegove ideje. Jer, aktuelna generacija je postigla najmanje golova u dosadšanjem toku sezone od sedam prethodnih, sa izuzetkom te Alegrijeve jeseni 2015. godine (22 u odnosu na sadašnjih 26), a i mreža Stare dame tresla se češće nego na preseku svih takmičarkih godina otkako je na tronu nasleđen Milan. To navodi na zaključak da Juventus mora da popravi igru u derfanzivi. Golovi napred će doći.

S tim da će i Kristijano Ronaldo kao prva zvezda tima morati da bude učinkovitiji, jer je dosad u Seriji A dao sedam i namestio jedan gol, što je manje u odnosu na isti period lane (10+5).

Značenje kolona: Iza sezona su – pozicija, broj bodova, razlika u poenima u odnosu na lidera na tabeli, broj datih i primljenih golova.

(FOTO: Reuters)

Najnovije vesti


×