{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Šta čeka Partizan? Mančester ima istoriju, pare i probleme, AZ je tu zahvaljujući “glupanu“, Astana možda i najbolje iz drugog šešira

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 112
Sve skupa, crno-beli bi mogli da budu zadovoljni
Šta čeka Partizan? Mančester ima istoriju, pare i probleme, AZ je tu zahvaljujući “glupanu“, Astana možda i najbolje iz drugog šešira

Jedan rival da krene vode na usta i stadion u Humskoj bar na veče postane centar sveta. I dva rivala sa kojima Partizan objektivno može da se nosi. Ukratko, to je epilog žreba u Nionu na kome je Partizan izvučen u Grupu L sa Mančester junajtedom, Astanom i AZ Alkmarom. Prvi utisak je: ako budu na svom vrhuncu, ako i sreća malo posluži, mogu crno-beli da se potuku i za proleće u Evropi.

Ali pre svega, da vidimo šta to čeka izabranike Sava Miloševića ove jeseni...

MANČESTER JUNAJTED

Veće ime od Mančester Junajteda nije moglo da zapadne Partizan u Ligi Evrope. Jedan od najvećih klubova sveta će gostovati u Beogradu treći put u istoriji, a drugi put Partizanu.

Upravo je najveći uspeh u istoriji Partizana vezan za Mančester Junajted. Suštinski, Partizan je najveću pobedu u istoriji ostvario baš protiv Mančester Junajted u proleće 1966. godine i plasirao se u finale Kupa evropskih šampiona gde je poražen od Reala. Sve o toj Partizanovoj veličanstvenoj utakmici možete da pročitate OVDE u sjajnom tekstu našeg Predraga Dučića i rubrici „Premotavanje“.

Drugo gostovanje Crvenih đavola u Beogradu se završilo tragično onom nesrećeom u Minhenu, a do trećeg nije ni došlo kada su odbili da u Beogradu igraju revanš meč Superkupa Evrope protiv Crvene zvezde.

Mnogo istorije i simoblike ima u novom dolasku Mančester Junajteda u Beograd, a upravo su istorija i tradicija ono što i danas daje najviše sjaja Mančester Junajtedu. Slavni klub sa Old Traforda se već godinama nalazi u krizi za svoje standarde. Daleko su od borbi za titule u Premijer ligi i Ligi šampiona. Istina, igrali su Ligu šampiona, osvajali Ligu Evrope i neke domaće kupove, ali još nisu uspeli da se oporave od odlaska Aleksa Fergusona 2013. godine. Probali su sa Mojesom, Van Galom, Murinjom, i niša nije uspelo. Sada je tu Ole Gunar Solskjer koji je došao kao vatrogasac i ispostavio se kao konačno rešenje. Mada još nije siguran i sudbina mu zavisi od ove sezone.

Solskjer nije uspeo da vrati Mančester Junajted u Ligu šampiona i to će mu biti glavni cilj ove sezone. Da li preko Premijer lige ili Lige Evrope, zavisi od razvoja situacije. Možda čak Liga Evrope postane prioritet u nekom trenutku. Engleski klubovi odavno poklanjaju maksimalnu pažnju ovom takmičenju kada dođe do naokaut faze. A Mančester Junajted je najbolji primer kada je sa Murinjom osvojio trofej 2017. godine u finalu protiv Ajaksa.

Junajtedov veći problem je Premijer liga u kojoj uprkos ogromnim ulaganjima prethodnih godina nisu uspeli da isprate velike rivale Siti i Liverpul, odmakao im je i Totenhem, a ništa bolji nisu ni od Arsenala i Čelsija. Novac nije bio problem. Kao jedan od najbogatijih klubova sveta i najvredniji brendova, Junajted je od Fergusonovog odlaska potrošio preko milijardu evra samo na kupovine igrača. Pride je davao neke abnormalne ugovore poput onih Polu Pogbi i Aleksisu Sančezu.

Ipak, nisu imali čoveka koji je umeo da vodi transfer politiku. Najveći krivac za Junajtedova posrtanja je prvi operativac kluba Ed Vudvord koji je desna ruka vlasničke porodice Glejzer. Bilo je tu svakakih promašaja, a posebno su bile tragikomičlne situacije u kojima je Junajted želeo da pobedi gradskog rivala Siti i bogatijim ponudama mu otimao pojačanja poput Freda i Sančeza, a na kraju promašivao sa njima.

Stvorila se i neka atmosfera nezamisliva za vreme Fergusonove ere. Junajtedova svlačionica je postala jedna od najotrovnijih i najproblematičnijih na Ostrvu. Dolazak Pola Pogbe je bio kulminacija. Kontroverzni Francuz je konstantno bio u centru pažnje, svađao se sa Murinjom i ovog leta pretio odlaskom iz kluba. Junajted ga je zadržao na silu iako su mnogi smatrali da je trebalo da preseče i ratosilja se Francuza. Zbog te "talačke situacije" u kojoj je klub bio sa Pogbom, nisu dovedena ni adekvatna pojačanja u vezni red, a najviše se pričalo o Brunu Fernandešu i Sergeju Milinković Saviću. Ipak, Solskjer je uspeo da se reši nekih skupih igrača koji nisu pravili razliku. Lukaku i Sančez su otišli u Inter čime je jasno poslata poruka da je Markus Rašford igrač na kojem se temelji budućnost kluba. Istekli su ugovori Valensiji Ereri, a dovedena su samo velika pojačanja u odbranu.

Junajted je u još jednoj trci sa Sitijem srušio svetski transfer rekord za defanzivce kupovinom Harija Megvajera za 87.000.000 evra, a Aron Van Bisaka iz Kristal Palasa je plaćen 55.000.000 evra i postao je najskuplji desni bek u istoriji. Na početku sezone deluje da su pogoci, ali to tek treba da se proveri naredih meseci.

Upravo je Junajtedova odbrana bila rak rana kluba prethodnih godina. Činjenica da je golman David De Hea  najbolji igrač ekipe unazad nekoliko sezona, najbolje govori o Junajtedovoj igri. Španac svakako jeste čudo od golmana i zaslužio je ugovor od preko 20.000.000 evra po sezoni koji mu sleduje, ali klub Junajtedovog ranga ne bi smeo da zavisi od golmana. A često je zavisio prethodnih godina jer su ispred De Hee igrali očajni Roho, Baji, Smoling, Džons i drugi. Solskjer je uspeo da se reši Smolinga i danas ga poslao u Romu, klub narednih dana napušta i Mateo Darmijan, a Lindelef u paru sa Megvajerom konačno izgleda kao pristojan štoper. Levo je Luk Šo koji često ume da bude najslabija karika.

Ako je odbrana učvršćena dolascima Megvajera i Van Bisake, morao je i vezni red da se osveži. Kupljen je talentovani Dejms iz Lidsa, pokazao se dobro na početku, ali tanko je to za Junajtedove apetite iako je dečko jako prijatno iznenađenje. Sve zavisi od Pogbe i na koju nogu je ustao, kako je raspoložen i da li mu se igra. Nekada deluje kao najbolji na svetu, nekada je samo teret ekipi. Uz njega, Solskjer najveće poverenje ima u mladog Mektominija i Lingarda koji su deca kluba. Norvežanin vrlo dobro zna koliko su Junajtedu bitna deca koja osećaju klub. Zadržao je i Mattu, produćio ugovor Pereiri, a nejasno je kakve planove ima sa Matićem i Fredom. Obojica nisu zadovoljni minutažom i ulogom na terenu, pa se spekulisalo i o njihovim odlascima.

Rekli smo da je Markus Rašford projektovan kao budući lider i udarna igla tima, ali problem je što nema podršku. Od napadača, Junajted ima još samo Marsijala kojeg je Solskjer oživeo, ali koji nije konstantan. Mladići Grinvud i Čong su još zeleni, ali bi baš u grupnoj fazi Lige Evrope mogli da dobiju šansu da se dokažu. Klub je napravio veliki kiks što nije doveo zamene za Sančeza i Lukakua kada je znao da odlaze. Šta ako se povrede Rašford ili Marsijal? A Marsijal već ima lakšu povredu...

Mančester Junajted nije dobro otvorio sezonu u Premijer ligi. Iako je u prvom kolu dekalsirao Čelsi sa 4:0, igra nije bila adekvatna visokom rezultatu koji je zavaravao. Već protiv Vulverhemptona i pogotovo u porazu od Kristal Palasa na Old Trafordu su stari problemi opet isplivali na površinu. Vezni red i napad Mančester Junajteda su opet bili jalovi i neučinkoviti, a odbrana je opet primala golove iz jedne ili dve šanse koje rival stvori.

Ranjivost Crvenih đavola u Premijer ligi ne treba da zavarava Partizan, ali treba da mu probudi nadu. Trostruki šampion Evrope je i dalje favorit za prvo mesto u grupi i jedan od favorita za osvajanje Lige Evrope. Ali u grupnoj fazi verovatno neće gaziti punim tempom, neće stalno igrati sa najjačim timom i ozbiljna ekipa bi to mogla da iskoristi kao što je Crvena zvezda mučila Arsenal pre dve godine. Pitanje koliko je Partizan ozbiljan...

ASTANA

Nagazna mina sa istoka. Fudbalski klub Astana, Partizanov protivnik iz drugog šešira. S obzirom da su crno-beli mogli da nabasaju i na PSV, Krasnodar ili prošlogodišnjeg polufinalistu Ajntraht, pa i Borusiju Menhengladbah, reklo bi se da su Vladimir Stojković i ostatak družine iz Humske odlično prošli. U stvari, teško da je Partizan mogao da prođe mnogo bolje. Možda da je izvukao Kopenhagen - nisu Danci mnogo prikazali protiv Crvene zvezde - svi ostali su, bar se tako trenutno čini, nešto kvalitetniji rivali.

Istina je međutim i da bi klub sa Topčiderskog brda napravio veliku grešku kada bi potcenio najbolji klub Kazahstana, jer Astana  je od sezone 2014/2015 redovan učesnik grupne faze evropskih takmičenja. I mada je “samo“ u sezoni 2015/2016 dobacila do Lige šampiona ulaganja u kluba se i te kako vide. U sezoni 2017/2018 tako su Kazahstanci prošli u šesnaestinu finala Lige Evrope, pošto su u Grupi osvojili 10 bodova i bili ispred praške Slavije i Makabija iz Tel Aviva. Tamo ih je izbacio Sporting zahvaljujući rutinskoj pobedi od 3:1 na gostovanju. U Lisabonu je bilo 3:3, ali su Portugalci sve vreme držali situaciju pod kontrolom.

Prošle sezone Astana je bez šesnaestine finala ostala tek nakon što je u poslednjem, šestom kolu, izgubila sa 0:2 na gostovanju kod Rena. Da je ostala neporažena prošla bi dalje. U stvari, svoju šansu je propustila kolo ranije kada je kao domaćin pala pred Dinamom iz Kijeva (0:1). Uzela je četiri boda iz dva duela sa Jablonecom, savladala Ren kod kuće, igrala nerešeno u Kijevu.

Ovog leta Kluž ih je zaustavio na putu do Lige šampiona, pošto su posle 1:0 na domaćem terenu pali pred Bilelom Omranijem, koji je perthodno upucao i Seltik, a onda het-trikom protiv Astane pokazao da sve to nije bila slučajnost, pa će najverovatnije i nastaviti karijeru u Glazgovu. U kvalifikacijama za Ligu Evrope lako su izašli na kraj sa Santa Kolomom i Valetom, da bi potom deklasirali BATE sa 3:0 (strelci su bili Tomasov, Longivenko i Sigurjonson) samo da bi se opasno tresli na revanšu u Belorusiji gde su izgubili sa 0:2 i ipak prošli.

Zajedničko za timove koji su igrali i protiv Sportinga, a i sada će protiv Partizana su imena Maevskog, Postnikova, Mužikova, pa i našeg Nenada Erića, nekada golmana Sloge iz Požege, Radničkog iz Kragujevca i OFK Beograda. Erić je tu još od 2011, da bi mu se prošlog leta pridružio i reprezentativni levi bek Antonio Rukavina, inače nekadašnji saigrač Zorana Tošića iz Partizana. Ovog leta stigao je i Žarko Tomašević, još jedan bivši igrač crno-belih. Uz njega, u ovom prelaznom roku su u Nur-Sultan stigli islandski ofanzivni vezni Runar Mar Sigurjonson, koga se Grashopers odrekao zato što je previše često bio povređen, te napadač Tuluza Fimin Mubele.

Otišao je samo Marin Aničić, za 90.000 evra u Konju. Zato je i doveden Tomašević, ali su štoperi i dalje najveća mana tima Romana Grigorčuka.

Najbolji strelac je drugi Hrvat, Marin Tomasov, nekada igrač Zadra, Hajduka iz Splita, pa Minhena 1860, Rijeke, Al-Nasra.. Stigao je čak da odigra i jedan meč za najjaču selekciju Hrvatske, u sezoni 2015/2016 je kao igrač Rijeke poneo priznanje za najboljeg igrača HNL-a. Već sledeće sezone je za 800.000 evra otišao u Al Nasr, ali je ubrzo završio u Astani, iako su Saudijci imali pravo da ga otkupe za 2.000.000. Nije čudo od igrača dakle, nije Žunior Kabananga, ali igra u formi života. Nadali su se u Astani da će kao Kabananga svojevremeno protivničke mreže rešetati Mubele, ali on igra sve manje, umesto sve više. Ističe se zato levo krilo Roman Murtazajev, mada sve više igra Astane zavisi od Sigurjonsona.

I sve je to OK, ali da se ne lažemo, manje-više ista ova ekipa je prošle sezone igrala protiv Dinama iz Zagreva u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona i glatko izubila ukupnim rezultatom 0:3. Dani Olmo im je radio šta je hteo. Trkački su oni spremni, disciplinovani su, ali talenat im baš i nije najjača strana. Oseća se malo i taj balkanski "šmek" u igri zbog velikog broja "jugovića". U fudbalu, to nije uvek dobra stvar.

Kako bilo, hoće i Kazahstanci sigurno u Ligu Evrope i nije da nemaju svoje šanse. Ali ako ne možeš da budeš bolji od Astane onda i nemaš šta da tražiš u nokaut fazi Lige Evrope. Mada u Nur-Sultanu ume da bude nezgodno, pošto se na veštačkoj travi Astana bolje snalazi od većine evropskih rivala. 

AZ ALKMAR

Za retko kojeg protivnika, Partizan vežu tako lepe uspomene kao za AZ Alkmar. Pre tri godine je Partizan takmičenje u Ligi Evrope otvorio pobedom od 3:2 nad AZ Alkmarom u Beogradu. I dobio krila da se bori za prolaz dalje u jednoj od težih grupa. Čast Andriji Živkoviču, Oumaruu i Brašancu, ali taj tim Partizana nije bio ništa jači od današnjeg. A Alkmarov je po kvalitetu bioi sličan aktuelnom. Partizan je kasnije i u revanšu pobedio Holanđane na njihovim stadionu, da bi na kraju završio takmičenje u onom ludom porazu od Augsburga.

Navijači se s pravom nadaju da i ovog puta creno-beli mogu nešto slično protiv AZ Alkmara. Ako je neko nezadovoljan kako je Partizan prošao Molde, neka pogleda kako je AZ Alkmar prošeo sinoč Anteverpena. Posle 1:1 u Holandiji, Belgijanci su imali revnš kući, ali je Mbokani glupo zaradio isključenje u prvom poluvremenu. Uprkos tome, Antverpen je na dvadesetak minuta pre kraja poveo sa igračem manje. Didije Lamkel Ze je postigao gol iz kontre. I potom skinuo dres slaveći gol iako je već imao žuti karton. Naravno, isključen je i napravio je budalu od sebe, a AZ Alkmar je golom u 90. minutu iskoristio brojčanu nadmoć sa dva igrača više, obezbedio produžetke i tamo sa još tri gola razneo i fizičlki i psihički iscrpljenje domaćine. Lamkel Ze je danas vest dana u Holandiji i Belgiji, reč je o prilino kontroverznom tipu, trener Bolonji ga je nazvao glupanom, a AZ Alkmar proslavio pobedu podrugujući mu se fotografijom na kojoj ga imitra sa skinutim dresovima.

Dakle, AZ Alkmar je uz dosta sreće došao do Lige Evrope. Pre toga su lako eliminisali švedski Haken i ukrajinski Marijompulj.

Reč je o timu koji nema veliki zvezde i budet, ali prozivodi sjajne igrače. Ovog leta su prodali repezentativnog veziusta Gusa Tila u moskovski Spartak za 18.000.000 evra. Otišla su i ddoijica kontroverznih momaka koji su nekada važili za velike talente holandskog fudbala, ali nisu ispusnili očekivanja: Rikardo van Rajn i Adam Maher. AZ Alkmar nije uspeo da im oživi karijere. Ostatak tima je isti. I kažu da je prilično talentovan.

Mladići poput Kalvina Stengsa, Usama Idrisija, Alberta Gudmundsona, Tuna Kupmajnersa ili Fredija Drujfa mnogo bećavaju. AZ Alkmar je jako mlasd tim u kojem ključne uloge imaju pomenti mladi igrači od 19, 20, 21 ili 22 godine. Na golu je iskusniji Bizot koji je dobijao i pozive u reprezentaciji, a najveće pojačanje je dovošđenje Jordija Klasija iz Sautemptona. Nekadašnji reprezentativac je došao da se vrati u fudbalski život.

Najopasnija su krila. Desno je 20—ogodišnji Kalvin Stengs, a levo nešto stariji Usama Idrisi (23). Oni su najopasniji i najtalentovaniji igrači tima. Pre dva dana, AZ Alkmar je za 2.000.000 evra kupio talentovano 19-godišnje krilo Zakariju Abuhlala iz mladog tima PSV Ajndhovena i očekuje da on eksplodira u budučnosti. Na pomenutu trojicu treba obratiti najviše pažnje. Kao i na kapitena Tuna Kupmajnersa (21) koji drži ključeve veznog reda. Prvi špic ekipe je njihovo dete Majron Boadu koji ima samo 18 godina i predviđaju mu lepu budučnsot.

AZ Alkmar igra ofanzivnih 4-3-3, akcenat je napadu i na razvoju maldih igrača koje kasnije prodaju po visokim cenama. ta ofanzivna linija sa petoricom pomenutih maldića je najveća snaga Alkmara. kao što je i večini prosečnih holandskih timova najveća mana igra u odbrani. iako na tri od šest evropskih mečeva ovog leta nisu primili gol, Holanđani još nisu naišli na ekipu kao što je Partizan.


Pogledajte novu seriju epizode Ekipizza

(FOTO: Reuters)

 

×