{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
"Samo za dva meseca sam spoznao Antićevu veličinu", kazuje čuveni kapiten Partizana
Saša Ilić: Strašne stvari se dešavaju

Umesto vesti na radost navijača, sajt Partizana silom prilika štancuje – umrlice. Jezivo izgleda naslovna strana zvaničnog glasila crno-belih, u razmaku od samo četiri dana sa sportske i životne scene siđoše: Ranko Borozan, Mihajlo Ružić, Miroslav Gajić (Miša Tumbas), Dušan Grujić i – Radomir Antić.

Od toliko čitulja mora knedla u grlu da zastane svima. Čak i Saši Iliću.
Ljudi, šta je ovo!? Strašne stvari se dešavaju  poslednjih dana. Odlaze prijatelji. Divni ljudi. Pristalice sporta i ispravnog načina života. Nije mi svejedno“, drhti glas čuvenom kapitenu Parnog valjka.

Postaje skoro nečujan dok se seća poslednjeg susreta sa Antarom.
Prošlog leta dana videli smo se na Zlatuboru, na kampu Dekija Stankovića. Nikakav problem nije prijavio. Kao i uvek, bio je vedrog duha, sjajno raspoložen, baš smo se fino družili, potrajalo je tri sata, anegdote na sve strane. Bio je čovek sposoban da animira druge. Uf, baš me pogodilo... Ostadosmo bez velikog stručnjaka, dragog prijatelja“.

Saša posebno pamti zimu 2004. Pošto je odigrao Ligu šampiona sa Partizanom baš ga je Antić pozvao da se oproba u inostranstvu. Selta. Delovalo je da može da uspe, jer...
Na njegov nagovor sam se otisnuo u Vigo. Zvao me je, smatrajući da mogu da pomognem i hvala mu večno što je verovao u moje fudbalske kvalitete. Uopšte to nije loše izgledalo na prvu loptu, jer je Selta prošla grupnu Lige šampiona sa Milanom, Brižom i Ajaksom, ali se na početnoj stepenici nokaut faze namerila na Arsenal i ispala, posle toga beležila malo lošije rezultate u Primeri, Antara se zadržao samo dva meseca, mada i to kratko vreme bilo je dovoljno da spoznam njegovu veličinu u Španiji, koliko ga cene zbog fudbalske vizije. Kasnije smo sarađivali kratko i u reprezentaciji“.

Odnos Antić-Ilić nije bio samo profesionalan.
Ne važi samo za mene, već za sve naše igrače koji su se za vreme njegove karijere obreli u Španiji. Pitajte bilo koga, isto će vam kazati. Antić je bio čovek života. Voleo je druženje. Okupljao nas je. Sećam se da je njegova supruga, gospođa Vera, neprestano pravila đakonije za ručak, Savo Milošević i ja sa suprugama smo bili redovni gosti. Antarin dom uvek je bio veseo, njegove reči smo upijali. Pričalo se o fudbalu, dakako, o životu – još više“.

Kao što je Savez godinama pokušavao i na kraju uspeo da dovede Radomira Antića za selektora, tako su se i navijači Partizana nadali da bi Antara mogao da pred kraj karijere postane trener kluba iz Humske, deo njih prizivao Predraga Mijatovića za predsednika, Sašu Ilića za sportskog direktora, uveravajući da je to zdrava priča i da bi Parni valjak s takvim trilingom jurio napred.
Nažalost, ništa od toga. Ima važnijih stvari, samo da smo živi i zdravi...“.

(FOTO: MN Press)

Najnovije vesti


×