{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Samo petorica za 20 godina: Može li Škrbić kao Dijara i Boja?

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 17
Proba u Partizanu je toliko zahtevna da je nikad nisu prošli nijedan Brazilac i Argentinac
Samo petorica za 20 godina: Može li Škrbić kao Dijara i Boja?

Uspon ispred Miljana Škrbića. Malo ga je savladalo u savremenom dobu. Ujedno i motiv, da postane prvi Srbin koji će proći čuvenu probu u Partizanu. Menjaju se treneri, okolnosti, vremena, međutim, u novom milenijumu još se nije desilo da fudbaler s našim pasošem kroz treninge i kontrolne utakmice ubedi stručni štab da je vredan ugovora.

Ruku na srce, broj onih koji su pokušavali nije veliki. Samo Vladimir Torbica (2009) i njegov imenjak Otašević (2011) su stizali u „Zemunelo“ s nadom da će u njemu trajno ostati. Velika konkurencija u slučaju potonjeg kapitena Spartaka i ocena da je u tadašnjem kadru bilo kvalitetnijih štopera od lidera Metalca iz Gornjeg Milanovca značili su da će sreću potražiti na drugom mestu. Torbica je izgradio pristojnu karijeru i bez crno-belih, pošto je deceniju bio kapiten Subotičana, dok je Otašević prošao nekoliko superligaških klubova pre nego što je stigao, takođe, na sever Bačke.

Njihovi primeri nisu saveznici Milajnu Škrbiću. No, podatak da je ekipa Sava Miloševića „krakta“ na poziciji klasičnog špica i da je Umaru Sadiku potrebna podrška, igrač koji bi ga rasteretio, mogla bi bivšem članu OFK Beograda, slovenačkog Krškog i turskog Giresunspora da otvori vrata crno-belih. Prvu pravu priliku da pokaže šta zna 24-godišnji špic imaće sutra (protiv Vitorula ili Krakovije), verovatno i u nedelju sa slovačkim Ružomberokom, posle čega će struka proceniti ostaje li u ekipi. Probni rad mu nije stran, jesenas je po rastanku sa Turcima zadovoljio kriterijume Husrefa Musemića i pričalo se da će potpisati za Sarajevo, da bi smena trenera i dolazak Vinka Marinovića na klupu promenili planove na Koševu, pa je Škrbić i dalje slobodan igrač.

Hoće li uspeti da se namete u Partizanu dilema je jednaka onoj zašto je tako teško proći probu u srpskom osvajaču kupa. Od 2000. do danas ti pokušaji su se mahom završavali neuspešno. Čak i kad se u obzir uzmu i stranci. Dolazili su sa svih krajeva sveta, ponajviše iz Afrike i Južne Amerike, ali samo petorica za 20 godina su uspela da dobiju ugovore. Vrata je otvrio Kamerunac Pjer Boja 2003, pošto se u sezoni premijernog učešća u Ligi šampiona dopao tadašnjem sportskom direktoru Nenadu Bjekoviću, kasnije treneru Lotaru Mateusu, pa je s njim potpisan ugovor.

Četiri godine kasnije Bjekovićev naslednik Ivan Tomić nanjušio je, u to vreme anonimnog, špica mostarskog Zrinjskog, Lamina Dijaru, doveo ga da bude podrška projektovanom prvom napadaču Vitoru Ugu, ali je Senegalac za tili čas osvojio simpatije u Partizanu tokom priprema u Holandiji i nagovestio da će biti kapitalno pojačanje. Verovatno jedno od najvoljenijih među navijačima zbog golova u večitim derbijima, doprinosu titulama i kupovima. Dijara je sigurno najviše pružio od svih fudbalera koji su prošli taj čuveni probni rad među crno-belima. Uspeo je u misiji još jedan fudbaler sa Crnog kontinenta: David Manga iz Centralnoafričke Republike na preporuku Mladena Krsatajića u leto 2011, s tim da nije bio ni izbliza učinkovit kao Boja, pogotovo ne kao Dijara.

U međuvremenu probu su prošli još samo Slovenac Danijel Marčeta - došao u istom danu kad i Vladimir Torbica, procenjeno da može da igra na više pozcija i zato dobio prednost – kao i Ukrajinac Juri Vakulko (kažu, oduševio buduće saigrače na kontrolnom meču u „Zemunelu“), dok se za momka iz Burkine Faso, Salua Dramana, ne može reći da je podvrgnut testovima, jer se svakako znalo da će doći u klub, što se i desilo, iako se na prijateljskom meču povredio!?

Zanimljivo je da nikad nijedan fudbaler iz Brazila, tog svetskog rasadnika talenata, nije zadovoljio kriterijume u Humskoj, a bilo ih je ne zna im se broj. Primera radi: Gonkalveš, Luizao, Mateus, Đovani... Ista priča i sa Argentincima, makar dolazili iz čuvene Boke juniors (Gaston Rosi i Rodrigo Leandro Kuško), precrtan je njihov sunarodnik Huan Pablo Lopez, pa onda Englez Hari Agombar u koga je verovao samo Avram Grant, bilo je zanimljivih pokušaja sa Fahadom Al Anezijem iz Kuvajta, Jevgenom Pavlovim iz Ukrajine, letonskim tandemom Aleksej Višnjakovs - Andrejs Pereplotkins, Senegalcem Aluinom Dijakateom, Kongoancem Andreom Mutombom (čak dvaput!?), probali su momci iz okruženja poput Makedonca Aleksandra Damčeskog i nije vredelo.

Pažnju javnosti privikao je i slučaj Abrahama Frimponga. Leta 2011, dok je bio tinejdžer, stigao na dokazivanje, ali u tom trenutku za njega nije bilo mesta u oštroj konkurenciji, pa je morao zaobilaznim putem, preko Vojvodine i Napretka, nazad na Topčidersko brdo, u tabor Crvene zvezde.

Kako velika većina njih nigde nije napravila značajnu karijeru, sve ukazuje da su u Humskoj dobro cenili kad su odlučili da ih ne zadrže.

Može li Miljan Škrbić da okrene situaciju u svoju korist i postane tek šesti igrač za 20 godina koji je prošao probu? Od ove petorice dvojica su bili špicevi (Boja i Dijara). Takav je sad potreban Savi Miloševiću.

Foto: Star Sport

Najnovije vesti


×