{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Radunović za MOZZART: Najbolji drug iz Atalante mi je prvi pozitivan u timu

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 1
“Ne smeš ni u kolima da sediš jedan do drugog... Po ceo dan kruže kombiji, sa razglasa govore ljudima da ostanu kod kuće“, kaže golman Atalante na pozajmici u Veroni
Radunović za MOZZART: Najbolji drug iz Atalante mi je prvi pozitivan u timu

Virus je prvi stigao u Milano, duel Atalante sa Valensijom preselio je zarazu u Bergamo i taj je grad najviše stradao. Pa tako Boris Radunović sa razdaljine od 100 i kusur kilometara osluškuje šta se dešava u gradu koji mu je bio prva stanica u italijanskom fudbalu.
Baš sam malo pre čuo da je prvi pozitivan igrač iz ekipe Marko Sportijelo, moj najbolji drug iz Atalante. Mnogo mi je krivo što je baš on, ali nadam se da će se brzo oporaviti, kažu da mi mlađi to lakše preležimo. Sad treba da se čujem s njim da vidim kako je“, počinje mladi golman u kraćem razgovoru za MOZZART Sport.

Sam Radunović je u bezbednojoj zoni. Još prošlog leta je otišao na pozajmicu u Veronu, nije se zaraza tamo toliko proširila.
U Bergamu su svi u karantinu. Trebalo je da izađu 27. marta, ali pošto je Sportijelo pozitivan, verovatno će da se i to produži. Mi u Veroni smo bili dve nedelje u izolaciji, pošto smo poslednju utakmicu igrali sa Sampdorijom, a tamo ima pet ili šest zaraženih. Znate kako je, ima tu duela, kontakta, očekivalo se da će neko da se inficira. I sad smo i mi dobili prvog, Matiju Zakanjija. Dva ili tri dana mu je bilo loše, imao je temperaturu, osetio da nešto nije normalno, zvao klupskog doktora, tako nam je naređeno, dođe neko, pregleda te i to je to. Sad, da l je neko već i imao virus, ali bez simptoma to i ne možeš da znaš“.

To što su u Veroni “izašli“ iz izolacije, ne znači da su izašli iz samoizolacije što je razlika koju smo dobro naučili iz reči Predraga Kona na konferencijama za novinare u Srbiji.
Kad si u izolaciji, nema mrdanja iz kuće. To su državna pravila, ali i klupska, pooštrena, jer klubovi mogu da upadnu u velike probleme ako država vidi nekog fudbalera napolju. Dok je trajala izolacija, dakle, ne mrdaš, smeš samo da zoveš dostavu, ni po hranu ne izlaziš. Sad smemo do prodavnice, apoteke, samo to i radi“.

A kako sve te restriktivne mere izledaju u zemlji koja je najviše pogođena COVID-19 virusom?
Skoro sam prvi put bio do prodavnice. Kao da se ljudi plaše jedni drugih, izbegavaju se. Ko nema masku, gledaju kao da je lud. Baš su sad shvatili ozbiljno situaciju, plašljivi su. I kad se voziš automobilom, jedan napred, jedan mora pozadi, ne sme jedan pored drugog. U apoteku i samoposlugu po jedan isto. Kruže stalno kombiji, sa razglasa govore ljudima da ostanu kod kuće“.

(Starsport©)

Tako je u Veroni. Na severu još gore.
Cela Lombardija je baš kritična, dnevno umre po 500-600 ljudo. To je bogatiji kraj, mnogo starih ima na severu. Ja sam baš igrao u dva najkritičnija grada, u Bergamu i Kremoni. I tamo je isto bilo onih snimaka kako vojska razvozi tela preminulih, kao u Bergamu... U Veroni nije baš tako, mada ja i ne živim u centru, nego u Lago di Gardi, na jezeru. To su kuće i to uglavnom letnjikovci, sad je prazno, imam možda dve ili tri komšije. Imam i dvorište, to je olakšanje, mogu da treniram, da odradim i neke aerobne vežbe, kupio sam bicikl, bar u mestu da vozim. Iskreno, samo ta statičnost mi pada malo teže, mi fudbaleri ionako uglavnom živimo u karantinu. Trening, pa kući na odmor uz Netfliks, igre na soniju. To uglavnom i radim kad je normalna situacija“.

Ostatku naroda nije baš tako, mada ima određenih sličnosti...
Italijani su generalni sportski tip ljudi, dosta voze bicikl, trče, aktivni su. I sad im sve ovo teško pada. Vidim da i dalje izlaze, trude se da održe neki nivo normalnosti, ne mogu potpuno da stanu, ne mogu bez toga. Ali nije to u onoj meri kao na početku. To je u stvari i bio problem. Zato su i morali da uvedu te rigorozne mere. Kad su stigli Kinezi ovde ljudi su se još šetkali po centru Milana“.

Nažalost, čak i oni iz Bergama su se šetkali po Milanu. Taj meč sa Valensijom sve je promenio.
Svi su saglasni da je ta utakmica uticala na ovo stanje. Doneseš sreću celom gradu, a onda krene pakao. Neverovatno. Čujem se redovno sa ponekim saigračima, sa onima sa kojima imam najbolji kontakt. Kažu mi da je sve stalo. Čudno je to. Napraviš istorijski uspeh i sad sve moraš iz početka. Da radiš na nečemu što si maltene već napravio. Da vratiš ekipu u formu. Znam kako radi Đan Pjero Gasperini, zahtevan je on dosta, teško će to da se vrati u toj meri“.

Uostalom, niko ne zna da li će fudbal uopšte da se vrati.
I kod nas se sad priča da li će da bude treninga ili ne. Zar stvarno misle da je nekom sad do treninga? Imam utisak da bi svi voleli da se sad završi sezona. Ali pominje se sve i svašta. I plej-of i plej-aut, Klaudio Lotito iz Lacija bi da se završi ovako, drugi se bune. Iznenadio je Napoli, Aurelio de Laurentis bi da se odmah nastavi, a ne možeš sam da igraš prvenstvo!? Predsednik Sampdorije Masimo Ferero je da se odmah završi. Niko ne zna, sve je stalo usred sezone, baš kad treba da se uzimaju bodovi, da se boriš za opstanak ili Evropu ili titulu. Ali iz dana u dana je stanje sve gore, čini mi se da je sve više predsednika za ideju da se ni ne nastavi, mada je neki plan trenutni da se igra u maju i junu“.

Samom Radunoviću posebno nelagodna situacija. Stigao je u Veronu da bude rezerva Marku Silvestriju i nije još dobio šansu, a sad će leto i niko ne zna šta će dalje biti.
Taman kad sam očekivao da će da me stave malo da branim. Tako su mi i rekli, ne samo meni, da će čim izborimo opstanak, što smo verovatno već i uradili, šansu da dobiju i oni koji nisu igrali. Ovde su zadovoljni sa mnom, kažu mi da odlično radim na treninzima, ali šta vredi kad Silvestri ne greši na utakmicama, realno nisu imali zbog čega da ga sklone“, završava Radunović.

Nikako mu ne odgovara ova situacija. Nikome ne odgovara.

(FOTO: Starsport©)

Najnovije vesti


×