{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Danas je poslednje kolo Premijer lige i Vulverhempton gostuje na Enfildu, tamo gde Konor Koudi nikada nije postao veliki, iako bi posle ovakvog njegovog proleća mnogi novinari primetili da bi bio idealan parnjak Virdžilu van Dajku...
PRELAZZI: Vođa čopora (i njegovo crveno srce)

Postojao je jedan navijač Liverpula kojem je pomalo laknulo kada je ono Kompani – ako se iko, posle Lige šampiona, uopšte seća tog ponedeljka? – postigao pogodak koji će, sem ako se ne dogodi nikakvo veliko čudo ove nedelje, obezbediti titulu Mančester Sitiju.

Dečko jeste odrastao u gradu (mada je rođen u Hejdoku, gotovo na pola puta između Liverpula i Mančestera), na tribinama Enfilda, bio je i dečak koji hvata lopte iza gola i koji je tu da nosi kopačke i obriše ih rukavom u Melvudu, a bio je i mladi momak s kojim se Luis Suarez, onaj što se nije radovao kada je postigao gol u utorak u dresu Barselone, doslovno sprdao.

Sve to vreme disao je za Liverpul, a kada je otišao daleko od rodnog grada možda još i više, umeju to daljine da vam urade.

Pa zašto mu je onda pao kamen veličine lopte “medicinke” sa srca kada se ispostavilo da Liverpul u nedelju verovatno neće uzeti pehar koji čekaju još od pre njegovog rođenja?

Ružna je reč “konflikt interesa”, valjda zato što su dve strane reči jedna do druge, pa još tako rogobatne, možda bi “podeljene emocije” ili “strah i trepet” bile bolje, ali upravo to bi se, da je Lester izdržao, dogodilo kapitenu Vulverhempton Vonderersa Konoru Koudiju tokom 90 poslednjih minuta Premijer lige ove sezone, koje će njegov klub odigrati baš pred Kopom.

I jesmo malo nekorektni prema Vulvsima; valjalo bi pisati i o njima, oplemenili su ove sezone Premijer ligu, bili su sveža krv, možda ubrizgana pomoću kineskih špriceva, ali i dalje sveža, koja se hrabro suprotstavila “velikoj šestorci”.

Taman im je i mesto odmah ispod bogatijih, i umesto da slavimo njihov uspeh, mi počinjemo opet Liverpulom i Sitijem...

Dobro, takva je sezona; da je drugačija i da nije bilo ovakve borbe za prvo mesto, više bi pažnje zavredili i momci Nuna Espirita Santa. Bilo bi lepo da igraju Evropu – mada im je za onolicko promaklo finale FA kupa – i sigurni smo da ne bi bili epizodisti i da bi je ozbiljno shvatili, za razliku od brojnih premijerligaša kojima je taj četvrtak mahom maltretiranje, pa jedva čekaju da ispadnu.

A među pulenima “Svetog duha” ističe se baš on, engleska krv među lakonogim došljacima iz Portugala, Meksika i Španije, neko s kim mogu da se identifikuju i oni na tribinama, sledbenici ponosnog kluba koji su jedva savladali imena heroja iz čopora sa Molinjua.

Konor Koudi je bio tu i pre nego što je Vulverhempton sanjao o Evropi, i pre nego što su umeli da nadigraju jača imena, bio je tu i pre svih ulaganja gazdi s Dalekog istoka, i ostao je tu, sada je duša i srce ovog tima, vinovnik još jedne čudesne priče koju je servirao engleski fudbal, o onim ružnim pačićima koji se, kada im presadite malo vere i znanja, pretvaraju u nešto gracioznije ptice.

Za Koudijev uspeh ove sezone, za traku na njegovoj ruci, za to što su sve glasniji oni koji tvrde da mu pripada i mesto u ovoj odličnoj generaciji engleske nacionalne selekcije, zaslužan je upravo Espirito Santo.

Kada je Portugalac došao u klub, Koudi je bio sporedan igrač sredine terena, zadnji vezni koji je imao tu sreću da u dresu Hadersfilda svojevremeno da sjajan gol Vulvsima, pa su ga oni kupili. Bio je, ukratko, jedan od onih igrača koje nikada ne bismo zapamtili, talentovani dečak koji nije bio baš toliko talentovan, pa je posle mlađih selekcija Engleske postao još prolaznik u Čempionšipu ili Ligi jedan. Borben i srčan i to je, otprilike, to.

Espirito Santo prvo ga je prebacio na mesto desnog beka, a onda u njemu video nešto što nije niko u Liverpulu: stamenog, pouzdanog, skočnog, pokretnog centralnog defanzivca koji zna s loptom. Skroz naskroz centralnog, ako imamo na umu da šef Vulverhemptona voli da igra sa trojicom pozadi.

Koudi je, uprkos tome što je postigao čak tri autogola ove sezone, jedan od najvrednijih centarhalfova Premijer lige, što niko nije mogao da predvidi kada je kao jedanaestogodišnjak, onog leta posle Istanbula, u crvenom dresu Džerarda, došao na prvi trening Liverpulove akademije.

Iz vremena kada je Koudi nosio dres Liverpula

Talenat je bio tu, ne može da se kaže da nije, i 2009. Koudi je priključen seniorskom sastavu. Njegove liderske sposobnosti već tada su bile znane, pa je bio i kapiten mladog tima Liverpula, a posle debija u Evropi, novembra 2012. u Mahačkali, i u Premijer ligi, maja 2013. protiv Fulama, činilo se da Liverpul možda može da dobije još jednu zvezdu.

Ostalo je, ipak, na ta dva nastupa i skoro pa jednocifren broj minuta; Koudi će uskoro biti pozajmljen Šefild Junajtedu (tada je novopečeni premijerligaš bivstvovao u Ligi jedan), i nikada se neće vratiti – karijera će ga voditi do Hadersfilda, pa potom u Vulverhempton.

U Liverpulu su ga cenili, sada će to reći, ali na njegovoj poziciji igrali su Džerard, Henderson, Džo Alen ili Lukas, i teško je bilo očekivati da će se probiti dovoljno brzo, a i sam je, uprkos navijačkom opredeljenju, bio sve nemirniji.

Ima tu i anegdota koje bi bile, posebno ovih dana, drage navijačima Liverpula, kako je baš Luis Suarez voleo da ga muči na treninzima, da ga ponižava pred svima time što bi mu probacivao loptu kroz noge. Ne jednom, ne dvaput...

Želeo je da igra, želeo je da pokaže šta zna, i nije klonuo duhom ni kada ga se voljeni klub odrekao, a na trenutak, i ne samo trenutak, jeste zaličilo da njegova karijera potom ide polako ka dnu i da treba da razmišlja o alternativnim prihodima. Pa zar nema na stotine, ako ne i na hiljade, fudbalera koji su već u ranim dvadesetim shvatili da, zbog ovih ili onih faktora, neće ispuniti dečačke snove?

Konor Koudi nije postao jedan od njih.

Ali nije zaboravio ni Liverpul. “Svi moji najbolji prijatelji, čitava moja porodica, svi imaju sezonske karte”, kaže nekad, i prizna da se uvek nada da će Liverpul pobediti, no prokletstvo profesionalca ga onda tera da hitro doda i ono kako je svestan za koga igra i kako će dati sve od sebe, i tako dalje, i tako dalje...

Danas je poslednje kolo Premijer lige i Vulverhempton gostuje na Enfildu, tamo gde Konor Koudi nikada nije postao veliki, iako bi posle ovakvog njegovog proleća mnogi novinari primetili da bi bio idealan parnjak Virdžilu van Dajku...

Znamo to, dobro, “profesionalac sam” i sve kako treba, ali koliki bi mu zaista bio problem u srcu, glavi, nogama, da je kojim slučajem od ove jedne utakmice zavisilo sve? Da li bi mogao da zaustavi atake Liverpula (kao što je to sjajno učinio u pobedi u FA kupu, iako su Crveni nastupali u rezervnom sastavu) i posle da se okrene ka uplakanom Kopu?

Ili bi mu se desio trenutak nepažnje, eto, ko bi mu zamerio, možda bi razumeli i vernici sa Molinjua, i za njih kažu da mnogo vole fudbal i sve što on donosi...

Koudi, zahvaljujući čudesnoj seriji Mančester Sitija, Pepu Gvardioli i Kompaniju, verovatno neće morati da razmišlja o tome.

Sem ako, kojim slučajem, u toku meča čuje da nešto tamo u Brajtonu...

Šta će onda uraditi engleski vođa veselog portugalskog čopora?

ENGLESKA 1 - POSLEDNJE 38. KOLO

Nedelja
16.00: (3,50) Barnli (3,45) Arsenal (2,10)
16.00: (18,0) Brajton (7,75) Mančester Siti (1,15)
16.00: (2,70) Fulam (3,15) Njukasl (2,70)
16.00: (1,90) Kristal Palas (3,60) Bornmut (4,00)
16.00: (2,55) Lester (3,35) Čelsi (2,75)
16.00: (1,33) Liverpul (5,40) Vulverhempton (8,50)
16.00: (1,30) Mančester Junajted (5,70) Kardif (9,00)
16.00: (1,45) Sautempton (4,50) Hadersfild (7,00)
16.00: (2,25) Totenhem (3,40) Everton (3,20)
16.00: (2,30) Votford (3,45) Vest Hem (3,05)

*** kvote su podložne promenama

Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta
Foto: Reuters

 Učestvovanje u igrama na sreću nije dozvoljeno maloletnim licima.

5
Komentarišite kao: ili se registrujte
Uslovi objave komentara

Najnovije vesti


×