{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

PRELAZZI: Sve što želim za Božić je gostujući dres Tranmer Roversa

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 4
Tranmer Rovers, već stotinu trideset i još malo više godina ponos tog čudnog Birkenheda u kojem, kako ćemo saznati prošle godine, "ne žive Skauzeri", napravio je malo čudo u onom prvom "pravom" kolu FA kupa
PRELAZZI: Sve što želim za Božić je gostujući dres Tranmer Roversa

Sreli smo ih tog prvog junskog dana, u vozu od Valjadolida (jeftiniji smeštaj) do Madrida, na dan finala Lige šampiona. Bili su već sasvim dovoljno pijani i sasvim dovoljno kozerski raspoloženi prema društvu s drugog kraja vagona, koje je, sudeći po dresovima i naglascima, navijalo za Totenhem, a pride i sasvim dovoljno ćelavi da ih nije bilo uputno pitati pevaju li tu pesmu ironično ili su stvarno iz Birkenheda i ovo im je samo simpatičan izlet.

Išla je, otprilike, ovako:

"Don’t be mistaken and don’t be misled,

We are not Scousers, we’re from Birkenhead,

So you can f..k your cathedral and your pier head,

We are not Scousers, we're from Birkenhead..."

Da ne prevodimo u detalje, jasna je poruka upućena žiteljima Liverpula, onima što žive u mnogo većem gradu, tu preko reke Mersi. Onima koji imaju mnogo više uspeha, imaju dva fudbalska tima, imaju katedralu i onu pticu da ih štiti.

Imaju i Bitlse, a oteli su ti i Elvisa Kostela, koji će provesti dobar deo života u Birkenhedu, ali će navijati za crvene prekoputa.

A ti zato imaš Half Man Half Biscuit i to je sasvim u redu.

Jasno je i da kad se već tako podele stvari, moraš da budeš sarkastičan i da se zezaš na svoj račun. Birkenhed predstavlja onaj "levi" (i na mapama i na socijalno-ekonomskoj skali) deo Mersisajda, i jeste prirodno podneblje za zafrkantski zvuk kakav su negovali Half Man Half Biscuit, uz Undertonese najveći ljubimci legendarnog Džona Pila i verovatno najoriginalniji britanski bend osamdesetih godina prošlog veka. Što je, priznaćemo, pohvala kakvoj nema ravne.

U komšiluku Birkenheda su ta dva velika kluba. Ako se, kažu, okreneš od Prenton parka i zagledaš se tamo preko povelike vode, za bistrih dana videćeš novi krov stadiona Liverpula. Gudison park je nešto zavučeniji, ali ako sagrade novi, kako iz Evertona najavljuju, on će biti na reci i biće, makar malo, prst u oko susednom gradiću.

Kako drugačije da preživiš i da ostaneš svoj ako ne teraš kontru? Kako da preživiš kad se zoveš Tranmer Rovers, svi te posmatraju kao lokalni, nevažni klub, kada nikad nisi igrao u prvoj ligi, a od trofeja imaš samo izgubljeno finale Liga kupa od Lestera?

A eto, i ti mali imaju svojih pet minuta. Kao danas, kada s ovu bandu Mersisajda, na kojem se u postfergusonovskoj eri već tradicionalno loše snalazi, u četvrtoj rundi FA kupa bude došao Mančester junajted.

Tranmer Rovers, već stotinu trideset i još malo više godina ponos tog čudnog Birkenheda u kojem, kako ćemo saznati prošle godine, "ne žive Skauzeri", napravio je malo čudo u onom prvom "pravom" kolu FA kupa.

Izbacili su Votford tako što su s premijerligašima prvo izvukli 3:3 u gostima, nakon što su gubili 3:0 na pola sata do kraja, a onda u poslednjem "ripleju", u četvrtak uveče, dok je cela Engleska gledala kako hrabri Vulvsi ipak stradaju od Liverpula, u produžetku slavili sa 2:1, zakazavši najveću utakmicu u skorijoj istoriji.

Da pogledate samo tabelu, rekli biste da Tranmer nema šanse i da je situacija za Roverse baš teška, i da, bez obzira na one izreke o zecu i sirotinji ili o magarcu i blatu, Junajted ne bi trebalo da ima previše problema protiv nižerazredne opozicije; da pogledate tabelu, mogli biste da pomislite da je ovo još jedan tekst o posrtanju, o problemima, o lošem vođenju klubova i patnji njihovih navijača, još jedna priča koja liči na svaku prethodnu.

A ne, nimalo. Tranmer je pozitiva, iako se trenutno nalazi u zoni ispadanja Lige jedan. Tranmer je prevazišao probleme i sada širi dobru energiju, i opet je onaj klub zbog kojeg momci iz Half Man Half Biscuit (u čijim se tekstovima inače provlači mnogo referenci na fudbal, uključujući i čuvenu pesmu o momku koji najviše na svetu želi gostujući dres Dukle iz Praga, jer misli da će mu to rešiti probleme) ne zakazuju koncerte subotom van grada.

Roversi su pre nepunih pet godina ispali iz onoga što Englezi zovu "fudbalska liga"; nakon 94 godine neprekidnog činodejstvovanja u drugom, trećem i četvrtom rangu takmičenja obreli su se u Konferenciji, iz koje nisu uspeli da izađu iz prvog pokušaja. Konferencija je često protočni bojler za klubove, ma koliko veliki ili mali da su: tu se pravi razlika između dečaka i muškaraca, tu se odvaja hranljivo žito od lepog, ali otrovnog kukolja.

Limes između profesionalnog i amaterskog fudbala, Konferencija ne trpi veće klubove niti oni mogu nju da podnesu. Zato gledaju što pre da se vrate među, uslovno rečeno, velike momke, ili polako kreću nizbrdicom koja ume da potraje generacijama.

No Tranmer je imao sreću da se na njegovom čelu, počev od te sezone kada su završili pri samom dnu Lige dva, obreo čovek po imenu Mark Palios.

Nije on nepoznato ime poznavaocima ostrvskog sporta: početkom ovog milenijuma, bivši fudbaler a potom uspešni finansijski spekulant, bio je prvi čovek Fudbalske asocijacije Engleske, i spasao je čitavu organizaciju od potencijalnog bankrota tokom onih godina i godina gradnje Skadra na Temzi kojeg danas znamo kao "Novi Vembli".

Upoznali su ga i čitaoci tabloida: iako briljantan menadžer, za kojim, zbog znanja i harizme, i dalje žale mnogi u FA, podneo je ostavku kada je na videlo izašla njegova kratka seksualna veza sa sekretaricom u FA po imenu Farija Alam. Farija Alam uskoro će se spanđati sa tada već serijskim preljubnikom, selektorom Engleske Svenom Goranom Eriksenom, ali to je već jedna druga, mada baš sočna i masna priča...

Sedokosi Palios je preuzeo moralnu krivicu, uprkos tome što je u to doba bio razveden i formalno nije uradio ništa loše; povukao se i počeo da krcka svoju zasluženu penziju negde u vinogradima na jugu Francuske, odazivajući se samo povremeno na telefonske pozive novinara ili za konsultacije starih kolega.

Tada je video da je Tranmer u problemu.

Palios je rođen u Liverpulu, ali nikada nije ni maštao da je dovoljno dobar da se progura u moćne timove sa Mersisajda sedamdesetih. Umesto toga, otišao je u Tranmer i u dva navrata u dresu Roversa proveo punih trinaest sezona. Dovoljno da zauvek zavoli klub.

Biznisu se posvetio krajem osamdesetih, taman kada su plavo-beli (jedno vreme će biti samo beli, da bi se razlikovali od Evertona) poželeli da se dokopaju Prve divizije, odnosno onoga što će se uskoro nazvati Premijer liga. Pod vođstvom svog legendarnog trenera Džonija Kinga, čija statua danas krasi Prenton park, i sa Džonom Oldridžem u ekipi, tri puta su igrali plej-of za popunu najvišeg ranga, i sva tri puta gubili - od Svindona, Lestera i Redinga.

Uslediće polagano propadanje, mimo tog sjajnog nastupa u Liga kupu (da je tada Tranmer pobedio i osvojio tofej, možda bi on igrao sa Crvenom zvezdom naredne jeseni? Momci iz Birkenheda garant se ne bi uplašili i u predvečerje našeg Petog oktobra došli bi u Beograd...), Roversi su silazili polako, stepenik po stepenik, kao penzioner niz klizave stepenice Doma zdravlja, sve dok nisu završili u staračkom domu, pardon Konferenciji.

Bilo je vreme za totalni reset. Ali umesto reinstalacije bagovitog sistema, u Tranmeru su odlučili da postave svoj, pomalo hibridan, kakav je samo na uspeh nabaždareni račundžijski um Marka Paliosa mogao da osmisli. Iako su neki navijači zastenjali kada je njegova nova supruga Nikola postala suvlasnik i dopredsednik – pošto nepotizam u fudbalu obično ne izađe na dobro – Palios je shvatio da bolest treba napadati tamo gde se stvara, na lokalu.

Pošto je i sam bio bivši igrač Tranmera, poželeo je da se okruži onima koji će jednako disati za klub kao i on. Tako je menadžer postao Miki Melon, Škotlanđanin koji je koncem devedesetih omirisao ovu travu, a iako imena članova njegovog stručnog štaba nama ne govore ništa – Majk Džekson, Šon Garnet, Endi Parkinson, Alan Morgan – svi oni su takođe svojevremeno dužili dres Tranmera.

Palios je prodao stari trening-kompleks koji je bio na odličnoj građevinskoj lokaciji i napravio mnogo manji, ali i efektniji. Za razliku od većine kompanija koje bi pobegle i od takve pomisli, pružio je ruku onima u nevolji, pa je zaposlio i bivše zatvorenike. Njegov naredni plan, o kojem je govorio prošle godine u velikom intervjuu za “Independent”, jeste da ponudi četvrtinu udela u klubu navijačima, a još četvrtinu opštinskom veću Virala.

Imali su i malo sreće: u dve godine preskočili su dva ranga takmičenja kroz plej-of, koji je onom starom Tranmeru bio nepremostiva prepreka. Ove se sezone možda nalaze u borbi za opstanak u Ligi jedan, ali znaju da je budućnost okej čak i ako se okliznu i vrate stepenik ispod.

Danas, ipak, ništa od toga neće biti važno. Danas će Tranmer slaviti i svoju prošlost i svoju budućnost: doći će im Mančester junajted, željan da makar pred trećeligašem okaje grehe i/ili iskali bes.

Na Prenton parku biće dobre energije i makar 15.000 ljudi, biće i Najdžel Blekvel i Nil Krosli iz legendarnih Half Man Half Biscuit, biće i pesma iz onog voza za Madrid, da oni nisu Skauzeri, nego su iz Birkenheda.

I to je, šta god oni uspešni prekoputa mislili o tome, sasvim dovoljno za ponos.

FA KUP - 1/16 FINALA

Petak
Northempton - Derbi 0:0

KPR - Šefild Venzdej 1:2 (0:1)
/Vels 90+3 - Foks 43, Vinol 90+1/

Subota
Brentford - Lester 0:1 (0:1)
/Ihenačo 4/

Njukasl - Oksford 0:0

Portsmut - Barnsli 4:2 (2:0)
/Klouz 37, Markis 45+, Kurtis 62, Burges 76 - Vudrou 60, Čaplin 90+1/

Koventri - Birmingem 0:0

Barnli - Norič 1:2 (0:0)
/Piters 72 - Hanli 53, Drmić 57/

Vest Hem - Vest Brom 0:1 (0:1)
/Tausend 9/

Milvol - Šefild junajted 0:2 (0:0)
/Bešić 62, Norvud 84/

Reding - Kardif 1:1 (1:1)
/Meite 8 - Paterson 5/

Sauthempton - Totenhem 1:1 (0:0)
/Bufal 87 - Son 58

Hal - Čelsi 1:2 (0:1)
/Grosicki 78 - Batšuaji 6, Tomori 64/

Nedelja
14.00: (1,10) Mančester siti (11,0) Fulam (19,0)
16.00: (8,00) Tranmer (5,30) Mančester junajted (1,35)
18.00: (7,25) Šruzberi (4,40) Liverpul (1,45)

Ponedeljak
21.00: (3,90) Bornmut (3,50) Arsenal (1,95)

*** kvote su podložne promenama

Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta
FotoReuters

Najnovije vesti


×