{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Lično je bilo čak i pre čuvenog finala na Vembliju, kada smo shvatili da su neki Nemci jednakiji od drugih, a da su najjednakiji oni koji sebe zovu Bavarcima
PRELAZZI: Svakog puta je lično

Ona dežurna fraza iz suženog fudbalskog vokabulara, kako “žreb nije bio naklonjen jednoj ekipi”, u slučaju Liverpula i večerašnjeg duela sa Bajernom mogla bi da bude dva puta podvučena debelim markerom.

Prvi je crvene, drugi žuto-crne boje...

Da se bilo koji drugi papirić našao u onoj kuglici tamo u decembru, kada je Liverpul preživeo grupu u kojoj ih je Napoli nadigrao a Pavkov išamarao, sve bi bilo jasno, i možda bi čak i Jirgen Klop – iako to ne bi priznao – prihvatio dobronamernu sugestiju sa tribina i navijačkih foruma da batali poteru za šestim ušatim peharom, i da se fokusira na Sveti gral, pardon na Premijer ligu.

Da je bilo koji drugi klub, da, ne bi se suza prolila na Kopu zbog izostanka onih čuvenih evropskih večeri (samo u završnici evropskih takmičenja, tvrde poznavaoci, Enfild zaliči na ono što je nekada bio; sve mimo toga je pozorišna sala sa numerisanim sedištima i tek ekscesnim entuzijastičnim gledaocem), ali Klopovoj ekipi došao je Bajern.

Beše li to četvrti nastavak – toliko loš, pride, da posle ovoliko godina deluje skoro genijalan u svojoj naivnosti i gluposti – serijala “Ajkula” koji je najavljivan posterom i blurbom “Ovog puta je lično”?

E pa, s Bajernom je lično.

Baš lično. Svakog puta lično.

Lično je bilo čak i pre čuvenog finala na Vembliju, kada smo shvatili da su neki Nemci jednakiji od drugih, a da su najjednakiji oni koji sebe zovu Bavarcima. Tada je Klop u Englesku došao kratkotrajnim poslom, vodio je majstore u dresovima poput braće Dalton i imao jednako velike planove kao ta koterija na početku svake epizode.

A onda neki Talični Tom, ili neki Arjen Roben, bocne loptu i ona putuje, i putuje, i oseća se u vazduhu i šest godina kasnije.

Bio je to i brzopotezni kurs na katedri “Velika finala” koji je vodio doktor Jup Hajnkes, a oni pesimističniji među navijačima Liverpula strahovaće i dalje da je Klop taj ispit položio na šarm, nikada ne savladavši gradivo.

Od tada, zapravo, Klop čeka, sigurno mu se smeju brkovi i brada svaki put kada bavarski gigant zaliči na onaj FC Holivud koji je bio najčitanije tabloidno štivo – mada će biti jednako nepoverljiv i svestan fakta da to može da bude još jedna smicalica Ulija Henesa – čeka da se prvi put sudari s Bajernom a da ne bude autsajder.

Smeta i njemu, garant, što su se ovih dana, u predigri utakmice koja njemu znači više nego svima drugima na stadionu, svi uhvatili statistike, ne dajući širu sliku, da to “Klop protiv Bajerna” uključuje i mukotrpne duele kada bi njegov Majnc došao na izvlačenje ušiju, a da je čak i u najradosnije doba “Žutog zida” imao ozbiljan zaostatak u ljudstvu i repromaterijalu.

Posebno ga je bolelo kada bi njegovi puleni, od Levandovskog i Humelsa do pokajnika Gecea tako lako skočili sa piratskog broda na luksuznu jahtu; mogao je da širi ruke i da cokće jezikom i da škrguće zubima i da gleda kako mu Bajern otima slavu, i ništa više nije mogao, sem na kraju da ode.

I da potom čeka. I čeka. Kao ona ajkula...

Dresovi njegove potencijalne žrtve su isti, i grb je isti i njemu omražen, ali ovog puta s druge strane rukovanja neće biti ni Hajnkesa ni Van Gala ni Gvardiole; umesto njih, jedan momak kojem takođe osporavaju znanje i doraslost toliko velikom klubu, a kojeg će Klop vrlo dobro prepoznati, iako su prošle dve i po decenije od njihovog poslednjeg tet-a-teta.

Jirgen je već tada uveliko shvatio koji su mu limiti, te sezone 1994. na 1995. u Cvajti imao je 27 godina i verovatno polako razmišljao o tome šta će raditi posle; njegov Majnc igrao je pred svega nekoliko hiljada gledalaca – kakva razlika u odnosu na dva televizijska spektakla koja nas očekuju – kada im je u goste došla Herta.

Niko Kovač je rođeni Berlinac, ali mora da su mu se uvek sviđali dresovi Majnca, ona garnitura sa šahovnicom; tog popodneva četiri godine mlađi Kovač, koji će napraviti mnogo bolju igračku karijeru, stigao je na megdan Klopu i njegovom kumu Željku Buvaču u sredini terena.

Bilo je 1:1 na kraju, ali kako se ne nasmejati na podatak da je jedini gol za Majnc postigao Jirgen Klop (bio mu je to, ako ne lažu internetske arhive, već treći u sezoni, iako je tek počeo novembar), a da mu je sa klupe komandovao Herman Humels, otac momka kojeg će Klop lansirati u Dortmundu, koji će blago kiksati na onom vemblijevskom finalu, i koji će večeras zagrliti svog bivšeg šefa i, dakle, bivšeg učenika svog oca.

Nije baš španska serija, ako ste i dalje na ovom programu, ali umeju i ti Nemci da zakuvaju...

(I u “revanšu”, narednog proleća u Berlinu, u tišini gotovo potpuno praznog Olimpijskog stadiona, opet će biti 1:1 i opet će Jirgen Klop postići pogodak, u najprobitačnijoj sezoni po centarhalfa koji je često molio trenere da ga puste da bude napadač.)

Obojica su bili borbeni, obojica pouzdani, obojica popularni, lojalni, cenjeni; Kovač, uz nesumnjivo veći talenat, možda otvoreno drčniji, Klop prevejaniji, Kovač opsednut disciplinom, Klop zabavljač, što su sve razlozi da večeras ni na jednoj slobodnoj kasi ne bude popusta.

Uprkos tome što bi i navijači Liverpula, evo, neka ostane zapisano, više voleli da na teren istrče Staridž, Origi i brat Alberto Moreno, a da Fabinju, Firminu i Salahu ostanu puna pluća pred kratak i uvek mučan put na Old Traford u nedelju.

Sve bi to bilo lako, samo da je žreb bio iole naklonjen Liverpulu; ovako, nasmejana crvena ajkula je osetila miris ranjenika koji dopire iz Minhena. A kada se to desi, kada je na pučini Bajern, sve slike, pa bile i one velike, najveće, o tituli koja se čekala skoro tri decenije, umeju da padnu u drugi plan.

Tad je, oprostite i vi u Liverpulu, i pokušajte da razumete, đavolski lično.

PišeMarko Prelević, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista portala MOZZART Sport;

LIGA ŠAMPIONA, osmina finala:

Utorak, 12. februar:

Mančester junajted - Pari Sen Žermen 0:2 (0:0)
/Kimpembe 54, Mbape 60/

Roma - Porto 2:1 (0:0)
/Zaniolo 70, 76 - Adrijan 79/

Sreda, 13. februar:

Totenhem - Borusija Dortmund 3:0 (0:0)
/Son 47, Vertongen 83, Ljorente 86/

Ajaks - Real Madrid 1:2 (0:0)
/Zijeh 75 - Benzema 60, Asensio 87/

Utorak, 19. februar:
(5,50) Olimpik Lion (3,80) Barselona (1,65)
(2,00) Liverpul (3,45) Bajern (3,80)

Sreda, 20. februar:
​(2,55) Atletiko Madrid (2,95) Juventus (3,05)
(8,00) Šalke (5,30) Mančester Siti (1,35)

Foto: Reuters

Najnovije vesti


×