{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

PRELAZZI: Šta je starije, loš fudbal ili depresija?

/ Izvor: mozzartsport
Komentari: 1
Ili toliko minusa na Sent Džejms parku mora da donese – plus...
PRELAZZI: Šta je starije, loš fudbal ili depresija?
Alan Širer je nekad vodio velike bitke sa Crvenim đavolima

Rečenica iz naslova parafraza je čuvenog citata Nika Hornbija, napisanog ne u kultnoj i fudbalskoj „Stadionskoj groznici“, već u jednako kultnom i muzičkom „High Fidelity“.

Šta je starije, muzika ili depresija, pita se Rob Gordon, i pokušava da razume: jesam li bio tužan zato što sam slušao tužne pesme, ili sam slušao tužne pesme zato što sam tužan?

Šta je bilo prvo, loš fudbal ili depresija, zapitaće se mnogi koji će imati (ne)sreću da danas gledaju okršaj Njukasla i Mančester junajteda na Sent Džejms parku. A biće, sem ako onih milion minusa u sastavima i glavama i jednog i drugog tima ne daju, nekim čudom, postojani plus, mnogo lošeg fudbala...

Postoje te depresivne utakmice, one koje je bolje ne gledati; ili ih, šta ti je ljudska psiha, morate gledati kao kad prolazite pored saobraćajne nesreće i najrađe biste okrenuli glavu i zažmurili, ali nešto vam ne da...

Na primer, jedan tim ispao je iz lige, drugom ništa ne znači, igrači su već mislima na odmoru, jure nove ugovore i u svlačionici odgovaraju na poruke agenata i tvituju, sve se nekako lenjo vuče, a u publici su vlasnici sezonskih karata, turisti i nedužni posmatrači.

Samo što se takve utakmice uglavnom igraju u aprilu i maju, a ne na samom početku oktobra, kao ova koja je pred nama.

Njukasl i Mančester prvaci su makar u nečemu: u nervozi i osećaju bedastoće koje ove sezone serviraju poklonicima; tu je negde i Arsenal, naravno, mada oni, a da ni sami ne znaju kako, postižu kakve-takve rezultate, a klinci im, kao što uvek sa klincima u Arsenalu biva, daju neku nadu. Pa Votford, jasno, a čini se da se i Everton bije za evro-takmičenja na ovoj otužnoj tabeli.

Bilo da ima znanja u njihovim igračima (a u mnogima ima, posebno sa crvene strane današnjeg okršaja), nema žara, poleta ni, iskre bilo kakve radosti. Izbušeni baloni koji se kotrljaju po travi, dok oko njih stenju i prevrću očima navijači koji su odavno izgubili strpljenje i volju. Ako se šta i desi na terenu, desiće se slučajno, biće to sevanje munje nečijeg talenta, posle čega će se ponovo na sever Engleske vratiti tama.

Markus TRašford postiže gol za 2:0 na poslednjem gostovanju Crvenih đavola na severu Engleske

Ole Gunar Solskjer, možda još jedan dokaz teze da „veliko igračko ime“ može da posluži kao privremeni lek, ali da ništa ne može da zameni plombu koja se radi pod ozbiljnom anestezijom, pričao je ovih dana, posle onih smešnih 1:1 sa Arsenalom u ponedeljak uveče i skoro sramotnih 0:0 sa Alkmarom u Ligi Evrope, suočen sa najgorim startom u Junajteda u eri Premijer lige, da ovo „nisu devedesete“.

To je, u odbranu Solskjera, apsolutna činjenica. Jedan pogled na kalendar ili na mobilni telefon – tada jedva da ih je bilo! – otkriće nam da je, zaista, godina 2019, šesti oktobar.

Ali, samo zato što je nešto činjenica ne znači da će ljudima biti lakše što je tako, mada i bez Solskjerovog podsećanja navijači Njukasla i Junajteda znaju da ovo nisu devedesete, pa čak ni ona decenija koja je došla posle njih, a u kojoj je to rivalstvo, blagodareći brojnim greškama uprave najvećeg kluba na severu Engleske, umnogome jenjalo.

Jer da su ovo devedesete, danas bismo se oštrili za jedan veliki derbi, čak i da se u njemu ne odlučuje izravno o tituli. Kao što je to bilo 1996, kada su kladionice već u februaru isplatile dobitak onima koji su tipovali da će Njukasl posle sedamdeset godina postati prvak, a onda je Aleks Ferguson udario zvrčku Kevinu Kigenu, sve sa Stivom Brusom u odbrani gostiju.

Nisu tehnički bile devedesete, no bili su tu i Bobi Robson i ser Aleks i Širer i Rob Li i Dabizas i Roj Kin i Pol Skols i Veron i Bekam i Gigs, ali je meč iz septembra 2001. – čitavo punoletstvo ranije! – bio jedan od onih koji su i dan-danas najbolja reklama za Premijer ligu (i redovno visoko na svim listama najboljih mečeva ikada odigranih u prvenstvu), i koji su nagovestili da će se prava zabava i pravi fudbal zadugo preseliti preko Lamanša.

Šta bi čak i neutralni gledaoci, a kamoli oni koji će ove nedelje imati bilo kakav emotivni ili finansijski ulog, dali za bilo šta od poteza koji su usledili neposredno pre golova (a bilo ih je sedam!): levicu Lorana Robera, pas Endija Kola, pa onda okret Ruda van Nistelroja, brzinu i slalom Krega Belamija, kiks Fabijena Barteza, snalažljivost Nikosa Dabizasa, strepnju Šaja Givena, centaršut Garija Nevila, desnicu (da, desnicu!) Rajana Gigsa, spontanost Huana Sebastijana Verona, taličnost Nolberta Solana i finalni udarac, a kako drugačije, talismana Alana Širera.

Bilo je 4:3 tog popodneva na Sent Džejms parku, mogao je da bude bilo koji drugi rezultat koji vam pada na pamet, bilo je preokreta, šansi, šuteva, ovacija, izgriženih noktiju i pojedenih džigerica, ludo je i brzo bilo čak i ako nisu bile devedesete, čak i ako će pehar te sezone uzeti Arsenal, a Njukasl i Mančester junajted zadovoljiće se „samo“ Ligom šampiona.

U velike bi kopačke morali da stanu današnji „team sheetovi“ i jednog i drugog kluba, mada niko to od njih ne bi tražio ni očekivao; samo bi snuždeno zavrteo glavom što umesto stadiona koji podrhtava od iščekivanja, slatke treme i viđenog stenta i baj-pasa, dobija dvadesetak neuigranih tipova što greše i greše i greše, dok ih prate prazni pogledi i sve praznije stolice, sa potpisom omrznutih gazdi Majka Ešlija i braće Glejzer.

Još ako bude padala kiša, pa da jesenja depresija bude potpuna?

A možda ih ureknemo, možda zaista svi ti minusi na terenu i oko njega daju neki suludi plus, pa danas prorade Almiron, Muto, Perez ili Pogba, Lingard, Rašford, i pruže nam makar 4+ i jedno slatkasto podsećanje na devedesete koje je Solskjer toliko voleo da sada mora da počne da ih mrzi?

Ako se to ne desi, zvučaće sve, i ona Hornbijeva retorička pitalica, na stari vic kada pitaju Muja šta je bilo pre, kokoška ili jaje; kad pitaju fudbalskog navijača šta je bilo pre, depresija ili loš fudbal?
Eh, pre...“, odgovoriće pristalica Junajteda i Njukasla, pa sa njima i oni neutralni.

Pre je bilo svega.“

ENGLESKA 1 - 8. KOLO

Subota

Brajton - Totenhem  3:0 (2:0)
/Mopej 3, Konoli 32, 65/

Barnli - Everton 1:0 (0:0)
/Hendrik 72/

Liverpul - Lester 2:1 (1:0)
/Mane 40, Milner 93pen – Medison 80/

Norič - Aston Vila 1:5 (0:2)
/Vesli 14, 30, Griliš 49, Hurihejn 61, Drmić 87 – Daglas Luiz 83/

Votford - Šefild Junajted 0:0

Vest Hem - Kristal Palas 1:2 (0:0)
/Ale 54 - Van Alhot 67 pen, Aju 88/

Nedelja
15.00: (1,45) Arsenal (4,60) Bornmut (7,00)
15.00: (1,15) Mančester Siti (8,50) Vulverhempton (15,0)
15.00: (4,10) Sautempton (3,50) Čelsi (1,90)
17.30: (4,10) Njukasl (3,40) Mančester Junajted (1,95)

*** kvote su podložne promenama

PIŠE: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sport
FOTO: Reuters

Pogledajte novu epizodu serije Ekipizza...

 

Najnovije vesti


×