{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

PRELAZZI: Nedelja u 3 i neke stare radosti – Bentornato Serie A

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 9
Nova sezona Serije A kao da se prikrala. Okej, drago nam je što je tu, ali nije da smo jedva izdržali...
PRELAZZI: Nedelja u 3 i neke stare radosti – Bentornato Serie A
Sa meča Parma - Juventus

Na prvi pogled sve liči na ono što je bilo, i miriše opojno kao što samo centar italijanskog grada, onaj na čijem se trgu može popiti kafa i pojesti đelato, može da vas razvali.

Ili samo podseća na detinjstvo, a to uvek pogađa prave žice; čak i užeglo ulje za ručak u vrtiću donosi osmeh na lice, a kako neće sunce i lopta što se kotrlja po njemu, dok komentator oteže slovo L u rečima “allora”, “pallone”, “cartellino giallo”, na kraju za “gol”...

Prvi pogled, da: sezonu su otvorili Parma i Juventus, pa su lud meč odigrali Fjorentina i Napoli, a tu su, kao nekad, neke stare ekipe koje smo cenili. I Breša, i Verona, i Leće, tri povratnika u Seriju A, tri stara imena iz vremena kada smo poznavali stadione do rasporeda zastava tifoza na njima.

Prelako bi bilo od drveta ne videti šumu, pa ponovo zapasti u nostalgiju i romantiku i spevati koju melodiju u slavu Serije A, ali bićemo dovoljno iskreni prema toj prvoj ljubavi pa joj priznati da nam je pažnju i novčanik, ako ne i srce, oduzela ona hladna kraljica sa severa. I možda je njena trava zelenija zbog kiše, ali je zelena taman koliko valja...

Nova sezona Serije A, sem onima koji je nikada nisu prevarili – a to je bilo đavolski teško; i trebalo je imati i debele živce i razvijenu slepu mrlju pa oćutati ili oprostiti nemar, propadanje stadiona, suštinski nedostatak kvaliteta, nameštaljke, korumpirane sudije i sva druga nepočinstva – kao da se prikrala. Okej, drago nam je što je tu, ali nije da smo jedva izdržali...

A ravnodušnost, ili težnja ka njoj, najgore je osećanje koje možete da imate prema fudbalskom klubu ili, eto, fudbalskoj ligi.

Čemu negativnost u dane kada svi svuda, možda i nategnuto, slave Kalčo? Zar nema ponovo zvezda, zar nas napokon nisu opet zabavljali transferi na Apeninima, zar nije urađeno štošta, onom pričom o porezima za bogate, da se vodeći igrači opet približe zemlji u kojoj bi se baš dalo živeti i ostariti?

Zar nije dovoljno reći Breša, Verona, Leće, pa da se oči narose, a mozak krene da nabraja igrače? (Ili klubove koji još nedostaju i koje bismo svi rado videli umesto SPAL-a ili Sasuola: Bari, Fođu, Vićencu, Peruđu, Veneciju...)

Pa, to će zavisiti samo od Kalča. Ili, a to su na žalost mnogih i na radost jednako mnogih, proteklih godina bili sinonimi: ili od Juventusa.

Ona stara Serija A nije bila najbolja na svetu samo zato što je imala male klubove kao ikebane, nego zato što su se oni najveći – koji su, jakako, umeli da se okliznu, da zaribaju u blatu, da se utope u lokvama hiljadugodišnjih kiša kod ovih prvih – tukli za skudeto, od avgusta do maja, od jutra do mraka, koristeći sva dozvoljena a, saznaćemo ubrzo, i nedozvoljena sredstva.

Neizvesnost je bila ta koja je na u strepnji i na ivici ekstaze držala čitavu fudbalsku planetu, svaki bod je bio važan, svaki gol – a mukotrpno ga je bilo postići, i tadašnjih petnaest vredelo je kao sada trideset! – značio razliku između vrhunca i tavorenja.

Već su prebacila polovinu “scuola elementare”, da se poslužimo tim redovnim tropom sportskih novinara, ona deca koja su bila rođena kada je Serijom A vladao neko ko ne nosi crno-belo, nije iz Torina i nema podršku i mržnju jednakih polovina Italije.

A pre toga bio je Milan, samo jednog proleća, a pre toga bio je Inter, a pre toga bila je jedna crna rupa i onda tek tamo, u nekoj drugoj galaksiji, onaj Kalčo u koji smo se zaljubili.

A kad smo već tu, još po nečemu, nemojmo ih zaboraviti, Kalčo će podsećati na onaj od nekada. Na čelu sva tri kluba koja bi mogla da se bore za titulu, u slučaju da onaj jedan od ta tri kluba zariba, nalaze se harizmatični, moćni fudbalski umovi.

Karlo, Mauricio i Antonio bili bi dovoljni za jedan tekst; sva trojica tako različiti, svako sa svojim bubicama, svako sa svojom idejom, agendom, pričom i očekivanjima. Naravno, i očekivanjima od njih.

Sarijev Juventus, ako budu igrali po zamislima Napolitanca što je onim evropskim peharom sa Čelsijem skinuo tonu tereta i kilogram potencijalnog raka pluća sa sebe, moraće da natera čak i totalne mrzitelje bjankonera da im poklone makar usiljeni aplauz; ali šta ako bude dečjih bolesti, i šta ako stadion, i bukvalno i preneseno, ne zavoli njegov stil?

Ančelotijev Napoli ima čitavu sezonu navikavanja na najboljeg stratega (s naglaskom na “strategiju”) 21. veka, uz dva stuba u odbrani.

Tu je sada i Frenk Riberi

Pod Konteom bi Inter morao da zaliči na ono što nije bio odavno i što svakako nije bio devedesetih, na normalan klub, a Barela i Lazaro njegovi omiljeni igrači, uz mogućnost da od Lukakua i trener i liga izvuku najbolje.

Gledaćemo Atalantu i poželeti im da uspešno balansiraju između evropskih noći i vikend-popodneva; Milan neće imati takve smetnje i Marko Đampaolo će moći da se posveti izgradnji novog tima i u isto vreme tražiti da izgradi sopstveno ime, pošto je uprkos bogatom iskustvu ostao nedorečen; Roma želi da ostavi turbulencije i Monćija za sobom, no to je u Rimu uvek lakše reći nego uraditi; Lacio je previše tih i deluje kao da je Lotito i dalje vrlo zadovoljan da bude tu gde jeste, čak i ako to bude ličilo na nigde...

A onda, ispod, neka stara dobra imena, i Brešini velikani, i Lećeovo mahanje baš Konteu i jednom Ševantonu, i bivši šampion Kaljari sa svojim Rađom, i Đenova sa svoja dva kluba...

Pa opet, da li je i sve to dovoljno?

Bez tenzije, bez kompetitivnosti, bez borbe svih protiv svih – vizavi “svi protiv Juventusa”, koja evidentno ne daje rezultate – i ovogodišnja Serija A biće samo kratka zabava i još kraće loženje; nostalgija, više nego život u sadašnjosti.

A to je, i neka nas ubedi u suprotno počev od avgusta, lepo za nedelju posle ručka, tamo oko 15 časova, ali se od toga ne živi, niti se za to živi.

ITALIJA 1 - 1. KOLO

Subota

Parma - Juventus 0:1 (0:1)
/Kjelini 21/

Fiorentina – Napoli  3:4 (1:2)
/Pulgar 9p, Milenković 52, Boateng 65 – Mertens 38, Insinje 43p, 67, Kaljehon 56/

Nedelja
18.00: (3,60) Udineze (3,25) Milan (2,15)
20.45: (3,20) Verona (3,10) Bolonja (2,40)
20.45: (1,80) Kaljari (3,50) Breša (4,70)
20.45: (1,50) Roma (4,30) Đenova (6,50)
20.45: (3,25) Sampdorija (3,30) Lacio (2,25)
20.45: (4,70) SPAL (3,50) Atalanta (1,80)
20.45: (1,85) Torino (3,50) Sasuolo (4,40)

Ponedeljak
20.45: (1,25) Inter (6,50) Leće (10,0)

*** kvote su podložne promenama

 

PišeMarko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta
FotoReuters

×