{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

PRELAZZI: Menjao je besmrtnost za prosečnost – Brendan Rodžers kao Vasa Ladački

/ Izvor: mozzartsport
Komentari: 8
Ili, šta znači povratak Irca u Premijer ligu
PRELAZZI: Menjao je besmrtnost za prosečnost – Brendan Rodžers kao Vasa Ladački
Brendan Rodžers

Današnji fudbal je i ovo: Brendan Rodžers, novi trener Lestera i dojučerašnji menadžer Seltika, verovatno je imao spakovane kofere jedno pet sati pre nego što je stigao presudni telefonski poziv.

Njegov niski start govori mnogo o Rodžersu, ali masu toga i o fudbalu: ovaj sport više ne haje za tradiciju, u njemu je Lester Siti mnogostruko veći klub od Seltika, nekadašnjeg šampiona Evrope i verovatno uskoro pedesetostrukog prvaka Škotske.

Jednako, onaj transparent kojim mu je, posle dve triple krune, tvrdo jezgro navijača Bhoysa poželelo sve najgore tamo na jugu (“Menjao si besmrtnost za prosečnost”) govori o Rodžersu (čoveku koji je pre samo nekoliko godina izgovorio “Došao bih pešice u Glazgov ako bi me Seltik hteo”, i nismo imali utisak da laže), ali i o ljudima – nama ljudima, ako će vam biti lakše – zaostalim u vremenu. Lepo je to, dostojanstveno, srčano, ali je i pogrešno, ma koliko to nama moglo da se ne sviđa.

Rodžers se osetio, ili se sve vreme osećao, kao Vasa Ladački, sve je u Glazgovu imao i ništa im’o nije; Severni Irac je, pokazalo je to i njegovo nadgornjavanje sa Stivenom Džerardom u Liverpulu, čovek čiji je ego veći od njegove životne priče, i koji je uvek mislio da je sklonjen u zapećak, i vrebao svoju šansu da se vrati u Englesku.

Doček na stadionu King Pauer

Kako i ne bi, kada se škotski fudbal – sasvim opravdano, da ne bude zabune – nipodaštava do te mere da se sedam trofeja za dve i po godine koje je Seltiku doneo Brendan Rodžers objašnjavaju isključivo odsustvom (relevantnog) Rendžersa i tugaljivom finansijskom, fudbalskom i svakom drugom atmosferom severno od Hadrijanovog zida.

Kao da se, maltene, trebalo samo pojaviti i srebrnina će biti poslužena sve sa gajdama i svečanim horom, iako je mnoge, među kojima su bili i Toni Moubrej ili Lijam Brejdi, baš ta zeleno-bela klupa umela da zažulja. Niko pre njega, eto, a bilo je malo jačih imena, nije uspeo da u dve sezone osvoji baš toliko trofeja.

Da li je Rodžers u Škotskoj dokazao da je dobar trener? Da li je to uopšte bilo moguće? Seltik je daleko od “lisabonskih lavova”, kako se naziva generacija koja je, sa 11 čistokrvnih Škotlanđana na terenu, prigrlila evropsku titulu. Daleko je, ako ne i još dalje, od onih momaka Martina O’Nila koji su se isprsili sve do Murinjovog Porta i finala tadašnjeg Kupa UEFA. Ali, nije baš ni onaj poraz od Linkoln Red Impsa sa Gibraltara, verovatno najblamantniji u svetoj istoriji kluba, a koji je predstavljao dobrodošlicu novom menadžeru.

Šesnaestina finala Lige Evrope, bez postignutog gola u dvomeču sa Valensijom koja igra sa pola gasa, to je prava mera nekada moćnog Seltika, i to, opet, nema nikakve veze sa hiljadama vernika koji svakog drugog vikenda i o evropskih noći ispune kultni Parkhed.

A to jednostavno nije dovoljno za čoveka koji je uvek mislio da može više, i koji nikada sebi neće moći da oprosti što se nije upisao u mitologiju Liverpula, one sezone protkane golovima Luisa Suareza i klizanjem Stivena Džerarda.

Navijači žele mesto u prvih šest naredne sezone

S te se strane, a pisali smo to i tada, njegov beg na sever mogao nazvati kukavičlukom, mada bi on pre rekao da se povukao na vidanje rana i skupljanje snage za nove bitke u Premijer ligi. A opet, ovaj rođeni katolik – zato je mogao tako lako da navija za Seltik, zato ga mora dodatno zaboleti šamar sa transparenta “Never a Celt. Always a fraud” – bio je svestan da je sebi mogao da potpiše smrtnu presudu. Jer samo zamislite, a posle kiksa od gibraltarskog šampiona nije bilo preteško zamisliti, da nije uzeo dve triple krune?

Ko bi ga tada hteo? Da li bi mogao da se vrati čak i u svoj Svonsi? Ili bi krenuo putem svoga brata od tetke Najdžela Vortingtona, kojeg se više niko i ne seća?

Nije da je Brendan Rodžers, u njegovu odbranu, otišao na jug samo za novcem. Bilo je, posebno prošlog leta, još onih koji su pokušali da ga vrate u Englesku, ali se tada branio izjavama o lojalnosti Seltiku.

Lester je, i pored tragedije koja je zadesila ovaj klub i pogibije benevolentnog gazde, ipak nešto drugo. Nije samo bivši prvak Engleske, mada će zauvek to biti – nekako smo prebrzo zaboravili tu neponovljivu sezonu – i nije samo ekipa koja ima probleme i nalazi se na nedoličnom mestu na tabeli uoči poslednjih deset kola. Lester Siti je i sastav koji obiluje mladim talentima (Madison, Barns, Čilvel, Čaudri), što vrlo paše trenerskoj filozofiji Brendana Rodžersa.

Ostaje, naravno, sem transfer-politike – ipak je to čovek koji je u Liverpul doveo Balotelija, Aspasa, Sakoa, Markovića – pitanje njegove socijalne inteligencije, odnosno mogućnosti da sarađuje sa povišenim egoima u svlačionici. U Seltiku nije imao toliko problema, ali već se odavno zna da je Džejmi Vardi bio kolovođa onih koji su želeli da vide leđa Klodu Puelu.

Zbog Rodžersa je Stiven Džerard otišao čak u Los Anđeles – onda će ih sudbina ponovo spojiti u Old Firmu, mada neće morati ni da glume uljudnost, niko od navijača to ne bi ni tražio ni želeo – nisu ga mirisali ni neki drugi igrači Liverpula, i ne bi bilo preteško zamisliti da kroz koji mesec Džejmi Vardi opet ispituje kvalitet ragastova.

Rodžers je doveo Balotelija u Liverpul

Mimo toga, Premijer liga će biti zanimljivija sa njim, ne samo zato što je – taj je podatak izvirivao iz frižidera – Lester u pretposlednjem kolu rival Mančester Sitiju, a neki bi voleli da učitaju dosta u taj duel. Rodžersove ekipe igraju atraktivno i ofanzivno, navijači će se probuditi u toj povratnoj sprezi, a i konferencije za novinare biće zabavnije, pošto Rodžers obezbeđuje takve citate da već postoji mnogo Tviter naloga koji ga slave i sprdaju mu se.

Na koncu, ipak, da se vratimo nama koji na tužnu storiju o Vasi Ladačkom odgovaramo sa “e, pa to je i tražio”, utisak da je mogao da sačeka još nekoliko meseci: da je uzeo još jednu tripletu, da je tukao Stivena Džerarda još dva puta i zaokružio 50. titulu za Seltik, verovatno bi mu čak i najzadrtiji momci sa Parkheda poželeli sreću u daljem životu, svesni da Škotska ne može da ponudi ništa više od tradicije i romantike.

Ovako, Rodžers je izdao Glazgov, na neki način i roditelje, ali je na talon, ponovo, stavio sebe: ako ništa drugo, baš kao i onda kada je išao na sever, čovek koji je spreman da se kocka sa svojim profesionalnim životom zaslužuje da mu se da prilika.

Čak i ako to znači da će izgubiti nečije poštovanje.

ENGLESKA 1 - 29. KOLO: 

Subota
Totenhem – Arsenal  1:1 (0:1)
/Kejn 74p – Remzi 16/

Barnli – Kristal Palas 1:3 (0:1)
/Barns 90 - Bardsli 15 ag, Batšuaji 48, Zaha 76/

Brajton – Hadersfild 1:0 (0:0)
/Andone 79/

Bornmut – Mančester Siti 0:1 (0:0)
/Marez 55/

Vulverhempton – Kardif 2:0 (2:0)
/Žota 16, Himenez 18/

Mančester junajted – Sautempton 3:2 (0:1)
/Pereira 53, Lukaku 59, 88 – Valeri 26, Vord Prauz 75/

Vest Hem - Njukasl 2:0 (2:0)
/Rajs 7, Nobl 42 penal/

Nedelja

13.00:  (2,55) Votford  (3,25)  Lester (2,80) 
15.05:  (7,00) Fulam  (4,40)  Čelsi  (1,47) 
17.15:  (5,80) Everton (3,90)  Liverpul (1,60) 

NAPOMENA: Kvote su podložne promenama

PIŠE: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta

FOTO: Reuters

Najnovije vesti


×