{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

PRELAZZI: Kapiten Henderson i pas u stranu

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 22
Da se sprovedu demokratski izbori za kapitena u Melvudu, verovatno bi Henderson danas dobio više glasova nego Kim Džong Un u Severnoj Koreji; njega bi izabrali i da ih odvede na uzavreli Old Traford i da skoči za njih u tuči u nekom pabu
PRELAZZI: Kapiten Henderson i pas u stranu

Logika bi trebalo da je jasna, čak i ako će neki tvrditi da u fudbalu, a posebno u ljubavi prema njemu, nema previše logike. 

Logika nam govori o onoj čuvenoj patki. Ako nešto hoda kao patka, ako u isto vreme pliva kao patka, i ako kvače kao patka, onda je to najverovatnije – čudna li čuda – patka.

Ali fudbal nije logičan, neobičniji su od Gospodnjih putevi njegovi i tajnovitije su od vere misterije svlačionica, zamisli velikih i manjih stručnjaka i ono što mi ne vidimo, a vide neki drugi.

Eto, prisetimo se pred još jedan veliki, onaj najveći derbi engleskog fudbala, čoveka koji potire logiku i ono što mislimo da znamo. 

Da, najveći je to derbi čak i ako je, kao što je bilo u poslednje dve-tri decenije, samo jedan od klubova u poteri za titulom – u stvari, Mančester junajted i Liverpul veoma su retko, za klubove takvog značaja i takvog magacina trofeja, ulazili direktno u klinč; kada je jednima išlo, drugi su bili skucani, i obrnuto – kao što je to slučaj i ove godine, sa obrnutim ulogama u odnosu na one na koje nas je recentna povest navikla.

Ne postoji, verovatno, u svetu primer dva grada koja su toliko blizu a da su toliko različita – od kulture i muzike, preko života, do izgovora engleskog jezika – što je uvek recept za bujicu mržnje i netrpeljivosti.

Ni ove sezone "nije to onaj Junajted", nije bio otkako je otišao ser Aleks Ferguson, nije čak ni sada kada je tu njegov riđokosi džoker Ole Gunar Solskjer, ali to ne znači da je ulog manji, naprotiv.

Junajted bi, rastrzan između mržnje prema onima koji tvrde da su najveći u Engleskoj i onima koji tvrde da su najveći u Mančesteru, najviše voleo da ne bude Buridanov magarac što će krepati između dve vatre, nego da na neki način "odluči" trku za titulu tako što će tući i Liverpul i Siti.

U tome bi, pak, mogla da ga spreči ona metaforična patka s početka teksta i početka logičkog zaključivanja.

Patka pritom nosi kapitensku traku, iako se mnogima koji vole baš ovu nijansu crvene boje smrači kada ga vide kako izvodi ekipu na teren.

Ako dosad niste shvatili, on(a) se zove Džordan Henderson, i verovatno je igrač koji izaziva najviše podela – i najviše izgriženih noktiju? – među navijačima gostujućeg tima i ove nedelje po podne.

Henderson, da upotrebimo abdukciju, ne hoda kao vrhunski fudbaler, ne izgleda kao vrhunski fudbaler, nema pas kao vrhunski fudbaler, ne igra kao vrhunski fudbaler, i zaključak bi se sam nametao: Džordan Henderson nije vrhunski fudbaler.

Pa ipak, pa ipak, taj i takav je pravilo koje potvrđuje onaj izuzetak o svlačionicama, nedokučivim tajnama i kapricima fudbalskih trenera. Zašto ga, pobogu, drže, uvažavaju, u nebesa dižu toliki menadžeri? Zar ne vidi Jirgen Klop ono što svi mi vidimo? 

Kada je 2011. došao u klub, na zahtev Kenija Dalgliša i za novac koji se, realno, pravda samo njegovim pasošem, moglo mu se oprostiti da je još nestasao. Imao je dvadeset godina i dve sezone zaredom biran za najboljeg igrača u rodnom Sanderlendu; bio je standardan u prvoj godini u Liverpulu ali je onda stigao Brendan Rodžers i odmah mu pokazao izlazna vrata. 

Ko zna da li bi novija istorija kluba bila drugačija, ali Džordan Henderson svakako bi, da je tog avgusta 2012. prihvatio otvorenu ponudu Fulama (Rodžers je hteo da se otrsi Čarlija Adama, Stjuarta Dauninga, Endija Kerola, a da za Henda dobije novac i – nije šala – Klinta Dempsija!). 

Odlučio je ipak da ostane, a onda je njegova karijera samo napredovala; postao je zamenik kapitena kada je otišao Danijel Ager, pa onda i punopravni nosilac trake kada je otišao Stiven Džerard, ali bilo je malo onih koji su, uprkos tome što mu je krasilo mišicu, smatrali da mu neće odzvoniti kada je došao Jirgen Klop.

To je magični, strastveni Nemac, koji voli da se lopta tera napred i da se diktira ritam, tempo i flou; a ovo je bledoliki Englez što služi da uspori igru. Prirodno je da svakom takvom timu treba jedan "čistač", onaj koji dozvoljava kreativcima da se razmahnu, ali sigurno bi Liverpul morao da nađe bolje od Hendersona?

Pa i ne, makar biste teško u to ubedili Her Jirgena.

Dve i po godine kasnije, u januaru 2018, pred proleće u kojem će se dogurati do finala Lige šampiona, Klop se dao u karakterističnu tiradu sa samo jednim ciljem: ubediti i navijače i medije i javnost u vrednost Džordana Hendersona. ("Ako neko to ne vidi, šta ja tu mogu!", kraj citata.)

Još jednu jesen i zimu potom, protiv Bajerna je u toj Ligi šampiona na kišovitom Enfildu Džordan Henderson odigrao možda i najbolju utakmicu u karijeri, mada će biti oprošteno svima koji primete da to više govori o predmetnoj utakmici nego o njegovoj karijeri. 

Vezni red Bavaraca nije se čuo ni video, Henderson je delio pasove levo i desno, uklizavao kao da je na dečjem toboganu na rođendanskoj zabavi u nečijem dvorištu, i podučavao Gnabrija, Havija Martineza i Alkantaru kao da su naivni gosti u kratkim pantalonama što su došli na tortu i tople sendviče. 

Držao je, praktično, sredinu terena kao da je suvereni šerif Lige šampiona, a ne momak čije prisustvo na spisku koji se pojavi sat vremena pred utakmicu izaziva kolektivni uzdah (mahom negodovanja) pristalica Liverpula. 

Neće ga ta jedna utakmica spasti, ma ne bi ni ova, najveća engleska, ako bi u džep stavio Pola Pogbu

Henderson je predmet dežurne sprdnje, čovek koji u poređenju sa majstorima ove igre zaista ne izgleda kao da je fudbaler, a kamoli fudbaler za najveće svetske klubove. 
"Dok god vidim Hendersona sa kapitenskom trakom, ma u Melvudu, znaću da Liverpul nije kalibar za titulu", mogao bi da bude samo citat jednog mog prijatelja, da nije citat mnogih koji godinama i decenijama čekaju krunu u Premijer ligi.

Henderson je prosečan u svojoj predvidivosti i predvidiv u svojoj prosečnosti; on je majstor pasova u stranu – zato smo i upotrebili onaj izraz "levo i desno", čak i za meč u kojem je briljirao – ponekad izgleda da ne bi, da mu život zavisi od toga, mogao da pošalje loptu s očima napred. 

Pa u čemu je onda, sem u mentalnoj snazi, tajna, u čemu je kunst, u čemu je razlog što ga toliko dobrih menadžera (Keni, Klop, Kapelo, kod kojeg će debitovati za reprezentaciju, pa Hodžson, pa ubrojimo tu možda i Rodžersa i Sautgejta) voli kao da im je iz oka ispao?

Ponosni Makem je čovek koji je svestan svojih limita, neko ko ne pokušava da se pravi da je nešto što nije, a takav ti oslonac, takva ti trezvenost, treba i na fudbalskom terenu i u životu. 

Treba ti neko ko će patku da nazove patkom, ko će da salutira i odradi ono što je dobro za zajednicu, a ne za sebe, da obavi ono za šta je namenjen, makar ga namenili da bude topovsko meso i materijal za svekoliku sprdnju po društvenim mrežama. 

A to zaslužuje poštovanje ne samo šefova, nego i kolega: da se sprovedu demokratski izbori za kapitena u Melvudu, verovatno bi Henderson danas dobio više glasova nego Kim Džong Un u Severnoj Koreji; njega bi izabrali i da ih odvede na uzavreli Old Traford i da skoči za njih u tuči u nekom pabu. 

Ima, dakle, razlog zašto, čak i ako ga mi ne vidimo i nikada nećemo.

Ova sezona – a da li je to i "ta" sezona? – počela je ne samo utakmicama bez poraza za Liverpul, nego i novim, petogodišnjim ugovorom za kapitena Džordana Hendersona, što je propraćeno besnim, pa i gnusnim komentarima na društvenim mrežama. 

Kapiten je svestan toga, ali ne haje. Možda i on zna da će, ako se titula bude osvojila nakon gostovanja Junajtedu i nakon ovog teškog rasporeda u narednih mesec dana, za nju biti najzaslužniji – iako to niko neće priznati – neki od neopevanih junaka, poput Endija Robertsona ili Đinija Vajnalduma

Ili baš momak koji deli pasove u stranu, koji ne hoda kao vrhunski fudbaler, ne izgleda kao vrhunski fudbaler, nema pas kao vrhunski fudbaler, ne igra kao vrhunski fudbaler i onda, logika nalaže, sigurno nije vrhunski fudbaler.

PišeMarko Prelević, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista portala MOZZART Sport

Premijer liga, 27. kolo

Petak

Vest Hem - Fulam 3:1 (2:1)
/Čičarito 28, Diop 40, Antonio 90 – Babel 3/

Kardif - Votford 1:5 (0:1)
/Bamba 82 – Deulofeu 18, 61, 63, Dini 73, 90/

Subota

Barnli - Totenhem 2:1 (0:0)
/Vud 57, Barns 83 - Kejn 65/

Bornmut - Vulverhempton 1:1 (1:0)
/King 14pen - Himenez 83pen/

Njukasl - Hadersfild 2:0 (0:0)
/Rondon 46, Perez 52/

Lester - Kristal Palas 1:4 (0:1)
/Evans 64 – Batšuaji 40, Zaha 70, 90+4, Milivojević 81 penal/

Nedelja
15.05: (1,50) Arsenal (4,30) Sautempton (6,50)
15.05: (2,95) Mančester Junajted (3,35) Liverpul (2,40)

* Kvote su podložne promenama 

Foto: Reuters

Najnovije vesti


×