{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

PRELAZZI: Kako je Li Bojer – ONAJ Li Bojer! – postao trener

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 1
“Čim ih je ugledao, shvatio je da njegov život sr...”
PRELAZZI: Kako je Li Bojer – ONAJ Li Bojer! – postao trener

Ima kod Roberta Perišića, tog nenametljivo najupečatljivijeg od svih splitskih pisaca – valjda zato što tastaturu već dugo rabi samo za knjige, ne trošeći se na kolumne – u jednoj od kratkih priča u kojima se saživimo sa likovima na svega nekoliko stranica, jedna rečenica, usputna ali vrlo primenjiva u raznim životnim prilikama. I posebno neprilikama.

Čim ih je ugledala, shvatila je da je njen život sr...

Predmetna misao odnosi se na neku dvojicu što su zabasala u kakav novozagrebački neboder u nedoba, ali možemo se ovom prilikom vratiti u drugi aprilski dan godine 2005, pa  naratora naterati da opiše Grema Sunesa, legendarnog kapitena Liverpula i u tom trenutku menadžera Njukasl Junajteda, kluba koji je pre toga raskrstio sa svojom legendom Bobijem Robsonom i navukao još jedan buldožer loše karme na svoju ionako tegobnu istoriju.

Čim ih je ugledao, shvatio je da njegov život sr...

Ovo “ih” odnosi se na dvojicu igrača sredine terena u crno-belim dresovima, na utakmici protiv Aston Vile u poodmaklom prolećnom stadijumu Premijer lige.

Bio je drugi april, što znači da čak ni Sunes nije mogao da zamisli da je sve neki bizarni skeč koji su smislili, na primer, Rouan “Crna Guja” Etkinson ili Ant & Dec, čuveni komičari iz grada na Tajnu, da je sve neka skrivena kamera u koju je uključeno 50.000 ljudi na tribinama, čitavao svlačionica Njukasl Junajteda i patrijarh tog grada, Alan Širer lično, pošto se bez njegovog amina takvo šta nije moglo sprovesti u delo.

Ali sve se to zapravo desilo, i Grem Sunes je znao da je njegov život sr...

Bio je 80. minut, Njukasl je gubio 3:0 uz dva penala Gareta Barija, imao je i igrača manje pošto je Tejlor video crveno zbog namernog igranja rukom, a Kijeron Dajer uporno, tvrdio je i tada i kasnije Li Bojer, nije želeo da doda loptu.

Stručnjaci za čitanje s usana potvrdiće i da mu je Dajer, posle ko zna kojeg zanovetanja, rekao “Ne dajem ti loptu jer si obična (ona stvar) od igrača”, što je bilo em preterano, em nesmotreno ako uzmete u obzir da je Li Bojer dotad imao više akumuliranih minuta po raznim sudnicama, uglavnom zbog nanošenja teških fizičkih povreda, nego na travnatoj podlozi.

Dok traje akcija Njukasla, Bojer mu prilazi, nimalo nežno, Dajer pravi pokret kao da će da ga udari, a onda mu Li dvaput, brzo, onako kako se može i mora naučiti u Kening Taunu, nekada najsiromašnijem i najopasnijem delu Londona, udeljuje šakom.

Pre nego što je napadnuti stigao da uzvrati, umešali su se saigrači, razdvojili ih – Bojer ostaje sa pocepanim dresom, dok mu Širer nešto priča – što ih nije spaslo od crvenih kartona. Priča se da se šorka nastavila u tunelu, pa kod svlačionice...

Bilo je to na sramotu Njukasla, na očaj Alana Širera, na onaj opisani osećaj Grema Sunesa; bio je to i simbolični kraj jedne karijere, mada će Li Bojer nastaviti da juri loptu još sedam-osam sezona posle toga, u Vest Hemu, Birmingemu, pa i u Ipsviču, eto, rodnom gradu tučene strane u onom nefudbalskom duelu.

Bilo je to, metaforički gledano, i finale onog drčnog, dripačkog, ali prezabavnog Lids junajteda, finale umesto onog u koje nisu stigli 2001; Lidsa čija je udarna igla i epitom bio i Li Bojer.

O tom Lidsu je napisano onoliko redova, o Njukaslu iz post-robsonovske ere tek nešto manje, ali jedna stvar je bila sigurica: da nam je neko postrojio sve fudbalere ta dva tima i pitao nas, dobro, budućnost se ne može predvideti, ali sa svim što znate o njima, ko sigurno, ma sto posto, neće postati trener i voditi neki klub, sve naše pare bile bi na Liju Bojeru.

Kako, stvarno, lik koji se tukao, grizao, koji je izazivao ospice i Dejvida O'Lirija i Grema Sunesa, koji je napao svog saigrača – bez obzira na to kome držite stranu – kojem su zviždali oba puta kada se vraćao u Vest Hem, a Vest Hem je klub za koji je navijao, i odrastao je u senci starog Apton parka, kako bi on mogao da ikome bude moralni ili bilo koji drugi uzor, da priča o disciplini i samokontroli?

A eto njega, možda kao oni bivši narkomani što pričaju kako je droga zlo ili bivši robijaši koji postaju TED govornici, ne samo da je trener nego je, izgleda, dobar trener.

To je najbolje demonstrirao pobedom nad, eto, Lids junajtedom, i ne samo pobedom nad “svojim” Lidsom nego i pobedom nad Marselom Bijelsom, da se ne ljuti Slaven Bilić, i dalje najboljim trenerom u drugom rangu engleskog takmičenja (pa i šire), prošlog vikenda.

U sredu uveče je, doduše, njegov Čarlton poklekao nakon vođstva protiv još jednog velikog favorita za povratak u Premijer ligu, Svonsija, ali to je već bilo usled tanke klupe i ritma koji je morao da uzme danak ekipi sveže pristigloj iz Lige jedan.

Čudan je to brak, londonski “Ediksi” koje ćemo jednom prilikom nazvati “savršenim malim klubom” i koji su vazda odisali pristojnošću (mada im je trenutni gazda sušta suprotnost tome!), i Li Bojer, notorni loši dečko engleskog fudbala, jednako prepoznatljiv i sada kada su mu pune 42 i kada ga umesto Kijerona Dajera u grif steže kravata...

Čudan, ali deluje: do utakmice sa Svonsijem, Čarlton je bio tim sa najboljim učinkom od svih “promovisanih” klubova u ligi od 2011. godine, bez velikih imena, bez strašnih ulaganja (a i jednog i drugog ima itekako u Čempionšipu), pa i sada je, uprkos svim predviđanjima, nadomak plej-of mesta.

Kako je došlo do ovog?

Može li se uopšte govoriti o tome da je ovo neki novi, neki drugi Bojer? Da li je ovo još jedan slučaj onog "loš čovek, dobar umetnik", sa čim se istorija umetnosti, recimo, sreće već vekovima, a što je kulminiralo u likovima Ezre Paunda i Knuta Hamsuna?

Kako iz prošlosti izbrisati i samo onaj aprilski dan na Sent Džejms parku, a kamoli sve ostale optužbe koje su bolje od bekova pratile kontroverze i optužbe, od onih da previše voli cigare i pivo, preko nasilja, do rasizma?

(Svojevremeno se pojavila priča njegove prve devojke, koja je tvrdila da su raskinuli kada se Li zabrinuo da bi - njena majka je bila poreklom Indijka - dete moglo da im ima "drugu boju kože".)

U "menadžmentu" se obreo namerno, mada je u Čarlton došao slučajno: prvo je pomagao starom ortaku Hariju Kjuelu u podmlatku Votforda, da bi potom postao asistent Karlu Robinsonu na Veliju, opisavši tako pun krug svoje karijere. Jer upravo tu su prvi skauti videli dečka koji je izgledao kao da je sa pola snage bolji od svojih ispisnika, upravo odatle će ga izdašniji Lids junajted dovesti kao osamnaestogodišnjaka.

Kada je Robinson otišao, u martu 2018, Bojer je bio kratkotrajni fiks i donekle logična odluka uprave londonskog kluba koji je tada bio van plej-of zone u trećem rangu takmičenja.

Ma ko bi bolje sproveo šok-terapiju od lokalnog momka koji je odrastao na ovim tribinama, a koji je znao toliko da šokira?

Ali u njemu je bilo nečega što je iznenadilo sve, uključujući i Lija Bojera. Čarlton je pod njegovim vođstvom odmah stigao u doigravanje (tamo je ipak ispao), ali plej-of je naredne sezone, koju je Čarlton odigrao sigurno i lepo, bio mnogo srećniji, sve sa finalnom pobedom protiv velikog i favorizovanog Sanderlenda.

Bila je to jedina radost u prethodnih nekoliko godina za navijače, koji su uglavnom odlučivali da se klone stadiona, otkako je toksični uticaj gazde Rolana Dišatelea – sem ovoga, poseduje još tri kluba, i ni u jednom ga ne vole – koji pleni arogancijom, počeo da se širi jugoistočnim Londonom.

Dva minusa su nekako dala plus, Bojer je postao najdugovečniji menadžer Čarltona pod Dišateleom (što i nije bilo preterano teško), a narod koji voli crvene dresove sa mačem na grbu se, u očekivanju da će vlasnik održati svoje obećanje i prodati klub nekome ko ga više zaslužuje, ipak vratio na tribine, nošen nečim što su novinari krstili “Efekat Bojera”

Paradoksalno je, ili ima neke logike, što je u celoj frtutmi oko vlasništva Čarltona baš Li Bojer zvučao kao glas razuma i neko u koga se možete pouzdati (šta li bi konkretno o tome mislio Grem Sunes!), što onaj kojeg su nazivali lenjivcem i pričali da nema radne navike danas simbolizuje etos ovog malog, ponosnog kluba iz radničkog kraja.

Mislilo se da je promocija u Čempionšip vrhunac, ali Li Bojer – za kojeg kažu da je strpljiv sa svojim pulenima, ali spreman da podvikne kada treba, kao nekada Dejvid O'Liri u Lidsu; novinar “Atletika” će ga u profilu opisati i kao menadžera koji se ne oslanja samo na instinkt, već se studiozno priprema za svaki naredni meč, imitirajući legendarnog Bobija Robsona – nije želeo tu da se zaustavi.

Za samo sedam dana, njegov Čarlton odigraće tri utakmice.

Onu najveću, pred brojem gledalaca koji je bio tako pozamašan možda kada su na Veliju, pod palicom Alana Kurbišlija, igrali Skot Parker, Paolo di Kanio, Klaus Jensen ili Džejson Juel, već su dobili – u Londonu je pao Lids, sve sa Bijelsom, za najveći skalp Lija Bojera u dosadašnjoj karijeri.

U sredu su ipak izgubili od Svonsija, mada su prema izveštajima prikazali odličnu igru; a već u subotnjem matineu, posle puta od nekih petnaestak kilometara, ogledaće se sa Fulamom, još jednim favoritom za povratak u Premijer ligu, i neće biti toliki autsajder.

Tamo, u eliti, Bojer nije bio odavno, ali ne toliko davno da je iko zaboravio onaj dan kada mu Kijeron Dajer iz inata nije dodavao loptu, a Grem Sunes shvatio da je njegov život sr...

ENGLESKA 2 - 11. KOLO: 

Petak

Birmingem - Midlsbro 2:1 (1:0)
/Vilalba 33, Bejli 89 - Ajala 87/

Subota

13.30:  (1,38) Fulam  (4,70)  Čarlton (8,50) 
16.00:  (2,45) KPR  (3,35)  Blekburn (2,90) 
16.00:  (1,70) Preston  (3,70)  Barnsli (5,20) 
16.00:  (1,95) Svonsi  (3,45)  Stouk (4,00) 
16.00:  (1,75) Šefild Venzdej  (3,60)  Vigan (4,90) 
16.00:  (2,15) Bristol Siti  (3,40)  Reding (3,40) 
16.00:  (2,05) Derbi (3,45)  Luton (3,60) 
16.00:  (1,80) VBA  (3,60)  Kardif (4,60) 
16.00:  (2,75) Notingem Forest  (3,10)  Brentford (2,70) 
16.00:  (2,70) Hadersfild  (3,10)  Hal (2,75) 
16.00:  (5,20) Milvol  (3,70) Lids (1,70) 

NAPOMENA: Kvote su podložne promenama

PIŠEMarko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta
FOTOReuters

Najnovije vesti


×