{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

PRELAZZI: Kad Azuri pozelene

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 5
Fudbal voli svoje simbole, zato je toliko popularan i zato je toliko važan; nisu fudbal samo muškarci (i žene) koji trče za loptom, ma ni oni koji ih gledaju, ma ni neuhvatljiva strast. Fudbal su institucije, a institucije, kada su dugovečne, imaju svoja pravila, svoje grbove, svoje boje...
PRELAZZI: Kad Azuri pozelene

Ako se i ne slažemo da je pre bilo bolje, onda je makar bilo jednostavnije.

A dobro, jeste bilo bolje, ono kada je boja dresa nešto značila: neodvojiv je fudbal od žute majice koju je posle “Marakanasa”, u nekoj vrsti simbioze sujeverja i rekonstrukcije, obukao brazilski nacionalni tim.

Neodvojiv je fudbal od narandžaste koja je značila inovaciju, lepršavost, totalnu (sic!) predanost fudbalu; od svetloplave, ratničke, koju su proslavili prvi šampioni sveta, Urugvajci, i oni koji su učili od njih i prevazišli ih, Argentinci; od furije koja je morala biti crvena, od beline engleskog dresa koja je simbolizovala nevinost igre, pre nego što su mnogi drugi njome ovladali bolje od tvoraca.

I niko to, naravno, ne zna bolje od Talijana, pa zar oni nisu uvek diktirali modu? Klubovi u Italiji, više nego bilo gde drugde, dobijali su nadimke po boji dresova, pa je ona morala biti pomalo sveta, da, čak i u toj zemlji u kojoj je dozvoljeno, ma poželjno eksperimentisati sa onim što na sebi imaš.

Bjankoneri, rosoneri, nerazuri, bjankoćelesti, đalorosi, rosoblu, amaranto, viola, granata – naravno, gde bi drugo toliko polagali na izgled, tu je nastao sfumato, tu su radili majstori plate i platna, od Botičelija do Mazača, pa onaj najveći i najpoznatiji, što je tumarao od Firence do Milana i natrag češće nego ova nova glava na panju “San Sira” po imenu Stefano Pjoli...

Pošast marketinga odavno je klubove svela na pokretne reklame za najveće robne marke, pa nije više čudno da ekipe zaigraju u nijansama čije se ni naznake ne mogu naći na njihovim grbovima: od roze do đubretarskih uniformi, od Engleske do Španije i onda i Italije, sve sa crvenim šortsevima Juventusa, plavim gornjim delovima Rome ili Intera u svetogrdnom svetloplavom.

Proturen je, prvo kao nužnost, pa kao eksperiment, na kraju kao navika, onaj izraz “treća garnitura”, a onda se treća garnitura sve češće gurala u svlačionice, na radost brendova i prodavaca, često na očaj tradicionalista.

Već od proleća, pa sve do početka priprema, brendovi su počeli da nam daju “tizere”. Gotovo sa istom slašću i važnošću s kojom se prate potencijalni transferi, piše se i o “nezvaničnim”, “iscurelim”, “ekskluzivnim” garniturama.

Konzervativniji među nama makar su bili sigurni da postoji jedno pribežište: dres reprezentacije je, kanda, svetinja? Dozvoljene su razne kerefeke i kerefekama su se proizvođači sve slobodnije služili, ali u boje se, makar ne bez preke nužde, nije diralo?

A onda su došli i po nacionalne timove. I to što je među prvima kopernikanski preokret napravila Italija, to se već može, ako ste optimisti, posmatrati i tako da opet diktiraju trendove, kao što umeju.

Čuli smo već svi, kanda, da će ove subote selekcija Italije imati priliku da obezbedi učešće na Evropskom prvenstvu, nakon što su se prošetali kroz nejaku grupu, zgromivši protivnike kao nekad velike rimske vojskovođe; a čuli smo i to da će tu priliku imati, i verovatno iskoristiti u... zelenim dresovima.

“Azuri” u zelenom? Da, ta boja postoji na zastavi, ali negde od 14. veka boja Madone, boja koju su Savoje prigrlile kada su prvi put zavladali morem, simbol je vekovima razuđene nacije, a već skoro vek, ne računajući neke istorijske ekscese, azurna je boja italijanskih sportista, ma za kakvom loptom da trče, ma koje političko uređenje da vlada Apeninima.

Glavni krivac i vinovnik ovog slučaja sa samo jednim presedanom – nekako jedva iskopanog – jeste “Puma”, koja je neposredno pred meč sa Grčkom izbacila (u prodaju, naravno) redizajnirani dres Irsk... pardon, Italije, a u pres-materijalu koji je pratio slučaj sve se objašnjavalo sećanjem na renesansu i njene arhitektonske i druge motive. Pa je još uvezano sa novim vetrovima u italijanskom fudbalu i pomalo nategnutim navodima da mlade selekcije Italije nose zelenu boju, a da se azurna treba zaslužiti.

“Puma” je htela da potvrdi i pozdravi, vele, uzlet skvadre koju predvodi Roberto Manćini, a u kojoj je maltene polovina igrača mlađa od 25 godina.

Da bi još više zatomili polemiku koja će neizbežno uslediti, uz pomoć fudbalskih hroničara iznašli su da je Italija zapravo jednom u istoriji stvarno nosila zelene dresove.

Bilo je to, kažu, u decembru 1954, kada je na Olimpiku u prijateljskoj utakmici gostovala Argentina, pa su im domaćini izašli u susret i presvukli se; nikada posle toga “Azuri” nisu prestali da budu “Azuri” (ne računajući tradicionalno belo, sa plavim obrubima i detaljima), sve do oktobra 65 godina kasnije, opet na Olimpiku.

Nisu svi zgroženi, naravno, čak i ako zanemarimo oportuniste što u svemu vide neku političku igrariju, pošto se Salvinijeva Liga, zbog Padanije, mahom označava zelenom (socijalisti su crveni, Pokret pet zvezda žuti). Em što je novi dres stvarno lep – kod nas bi se reklo “za u grad” – em ako bi se iskombinovao sa belim šortsevima i crvenim štucnama, eto nama “Il Tricolore” na terenu protiv Grka.

Samo što ta zelena, reći će kritičari, nije baš zelena zelena, niti liči na onu zelenu sa zastave; samo što nije do kraja kristalno kakve veze imaju “Rinascimento” i baš ova zelena, blago bljutava, baš sada; samo što će “Azuri” izgledati kao da im je nepažljivi ekonom oprao dresove na pogrešnom programu; samo što ovo nije nikakav omaž prošlosti, ni jednoj prilično nevažnoj utakmici između dva u tom trenutku tek solidna svetska tima od pre 65 godina, već mnogo više advertajzing i merčandajzing, ako se to tako kaže...

Ništa od ovoga, naravno, neće promeniti ishod utakmice u subotu, kada se u Rimu napokon očekuje velika fešta i malo iskupljenje Roberta Manćinija, koji je kao i uvek hrabro zagazio u inat onima (mnogima) što smatraju da nije čovek za velika dela.

Neće dvadeset i kusur momaka koje selektor okupi u Koverćanu, od iskusnijih Bonućija i Insinjea, do mladih Barele, Kjeze ili Donarume, igrati ništa bolje niti gore protiv ubogih Helena u prvoj od tri meč lopte za Evropsko prvenstvo. U tom smislu, sve ove polemike i dileme su potpuno redundantne.

Ali...

Fudbal voli svoje simbole, zato je toliko popularan i zato je toliko važan; nisu fudbal samo muškarci (i žene) koji trče za loptom, ma ni oni koji ih gledaju, ma ni neuhvatljiva strast. Fudbal su institucije, a institucije, kada su dugovečne, imaju svoja pravila, svoje grbove, svoje boje – zato je ova promena izazvala makar meškoljenje i kod onih neutralnih, i kod onih koji možda (a ima, zamislite, i takvih!) ne vole Italiju ni njen fudbal.

Na čelu opozicionara, inače, stoji Roberto Manćini, koji je odmah rekao da mu se zelena ne sviđa i da su “azuri”, valjda, “azuri”, da oprosti svet na tautologiji.

Ali ko još u ovom veku, u ovom sportu, na ovom tržištu, ko još šta pita selektora?

EVROPSKO PRVENSTVO, KVALIFIKACIJE - 6. KOLO

GRUPA A

Petak
Češka - Engleska 2:1 (1:1)
/Brabec 9, Ondrašek 855 - Kejn 5pen/

Crna Gora - Bugarska 0:0

GRUPA B

Petak
Portugalija - Luksemburg 3:0 (1:0)
/Bernardo Silva 16, Ronaldo 65, Gedeš 89/

Ukrajina - Litvanija 2:0 (1:0)
/Malinovski 29, 58/

GRUPA C

Četvrtak
Belorusija  Estonija 0:0

Holandija - Severna Irska 3:1 (0:0)
/Depaj 80, 90+4, Luk de Jong 90+1 - Madženis 76/

GRUPA D

Subota
15.00:  (3,45) Gruzija  (2,90)  Republika Irska (2,40) 
18.00:  (2,40) Danska  (3,10)  Švajcarska (3,20) 

GRUPA E

Četvrtak
Slovačka – Vels 1:1 (0:1)
/Kučka 53 – Mur 25/

Hrvatska – Mađarska 3:0 (3:0)
/Modrić 5, Petković 24, 42/

GRUPA F

Subota
18.00:  (14,00) Farska Ostrva  (6,25)  Rumunija (1,22) 
20.45:  (7,75) Norveška  (4,30)  Španija (1,45) 
20.45:  (30,00) Malta  (12,00)  Švedska  (1,07) 

GRUPA G

Četvrtak
Severna Makedonija  - Slovenija 2:1 (0:0)
/Elmas 50, 68 – Iličić 90+5 pen/

Letonija – Poljska 0:3 (0:2)
/Levandovski 9, 13, 76/

Austrija – Izrael 3:1 (1:1)
/Lazaro 41, Hintereger 56, Sabicer 88 – Zahavi 34/

GRUPA H

Petak
Turska - Albanija 1:0 (0:0)
 /Tosun 90/

Andora - Moldavija 1:0 (0:0)
/Vales 63/

Island - Francuska 0:1 (0:0)
/Žiru 66pen/

 

GRUPA I

Četvrtak
Kazahstan - Kipar 1:2 (1:0)
/Jerlanov 34 – Sotiriu 73, Janu 84/

Rusija - Škotska 4:0 (0:0)
/Dzjuba 57, 70, Ozdoev 60, Golovin 84/

Belgija - San Marino 7:0 (6:0)
/Lukaku 28, 41, Šadli 31, Brol 35 ag, Aldervajrld 43, Tilemans 45+1, Benteke 79, Veršern 84 pen, Kastanj 90/

GRUPA J

Subota
18.00:  (2,15) BiH  (3,10)  Finska (3,80) 
20.45:  (1,20) Italija  (6,50)  Grčka (15,00) 
20.45:  (13,00) Lihtenštajn  (6,50)  Jermenija (1,22) 

PišeMarko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta
FotoReuters

Najnovije vesti


×