{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Dalo bi se, eto, pomisliti da je Poter još jedan hipsterski trener, još jedan lažac koji će blagoglagoljivošću i “pretpričom” osvojiti srca mnogih i zamazati pravu sliku, a od svih tih ludačkih priča o motivaciji ne videti da je to stavljanje predstave umesto suštine
PRELAZZI: Holistička medicina Grema Potera

Vidim po, što bi Basara rekao, komentatorluku, da se mnogima nije svidelo što sam, uvijeno, proglasio Stalea Solbakena za trenersku prevaru; valjda mi neki, neostrašćeni, malo daju za pravo posle onakvog revanša, u kojem – a to su znali, rekosmo, navijači Vulverhemptona – Norvežanin apsolutno nije imao nikakav plan za proboj devetorice Zvezdinih igrača i ona (ili nam se to samo činilo) tri golmana na liniji.

Daj malo kombinuj ispred, pa probaj stranu, pa na centaršut, ako prođe proći će, ako ne prođe probaćemo opet – da je rukomet, oduzeli bi tom Kopenhagenu jedno dva'estšest puta loptu zbog pasivnog napada...

I ovog puta bismo se bavili jednim trenerom, ali uz malo “mea culpa” i priznanje da sam se možda unapred ogrešio, čak i ako to nije bilo javno.

Iako prvo kolo ne mora da znači ništa, imao sam špurijus da je Grem Poter, novi menadžer Brajtona – došao je umesto poštenog i dobrog, no možda malo limitiranog Krisa Hjutona – samo previše izvikani lik.

Pričalo se o njegovim uspesima sa Estersundom (ako se ovaj klub i dalje tako zove, ili su u međuvremenu nastupila neka nova pravila), o naprednim metodama, o tome kako je jednom odveo u šumu da jašu jelene, kako je drugi put naterao sve igrače i stručni štab da postave na scenu “Labudovo jezero”, kako ih je treći put vodio na izložbu i posle su svi valjda morali da pišu referate, a četvrti put priredili su stend-ap nastup za ceo grad...

Onda je tukao Arsenal usred Londona, pa su engleski mediji pali na gluteus. Grem Poter je bio savršena priča o ružnom pačetu i tome da se po fudbalu, samo što ih se teško može primetiti, motaju i neki veoma obrazovani i načitani tipovi.

Poter je, po završetku duge, ali ne previše zanimljive igračke karijere (ubeležiće i šaku utakmica u Premijer ligi, za Vest Brom, ostatak će provesti po nižim prvenstvima), završio fakultet, diplomirao iz društvenih nauka, pa magistrirao ma temu emocionalne inteligencije i njenog značaja u liderstvu, pa počeo da se bavi fudbalom na drugačiji način, radeći i sa mladima, i sa ženama, pre nego što će ga put odvesti u švedsku nedođiju, na sever velike i hladne zemlje, gde se o fudbalu ranije nije ni mislilo, a kamoli da se on pratio.

Estersund je za nekoliko godina od četvrtoligaša stigao do elitne švedske divizije, a onda je osvojio kup, a onda je zaigrao Evropu, a onda je tukao Galatasaraj i PAOK u kvalifikacijama, a onda je prošao grupu u kojoj su bili Herta i Bilbao, a onda je pobedio Arsenal u poslednjoj Vengerovoj sezoni.

Bilo je to dovoljno da se mediji raskačkavalje.

Lako je, naravno, u tim panegiricima bilo predstaviti uzlet Estersunda kao proizvod genijalnog uma Engleza koji se jedne bele noći pojavio među ponosnim seljacima u Jemtlandu i odlučio da ih natera da zaigraju fudbal. Filmska priča, taman kao i onaj lik što je naterao Jamajčane da sednu u bob i stignu na Zimske olimpijske igre.

Realnost je bila nešto drugačija, mada Poteru ne treba oduzeti ni zeru zasluga: predsednik kluba i direktor fudbala, prvi i jedini nadređeni Poteru, u tih sedam-osam godina bio je Danijel Kindberg, koji je zapravo imao Ludu Ideju da natera 24. po veličini švedski grad da se zaljubi u fudbal.

Bila je to savršena simbioza. Kindberg je ulagao novac (uglavnom ne svoj, već lokalnih i, kako je vreme odmicalo a Estersund napredovao, sve manje lokalnih kompanija-sponzora), a Poter je, preko svojih veza iz Engleske i drugih kutaka koje je posećivao, dovodio igrače što su po kvalitetu odskakali od četvrtog, pa trećeg, pa drugog švedskog ranga.

I tako do prve lige, i tako do trofeja kupa, i tako do Evrope...

Zimska bajka, zar ne?

Pa, jedino ako ste svesni da u bajkama uvek postoji neko ko voli da iskrivljava realnost i iskoristi slabosti, ljudi ili sistema.

Danijel Kindberg je 2018. godine uhapšen, a suđenje još traje, pod teškim optužbama – u uređenoj zemlji kao što je Švedska to su Baš Teške Optužbe – za finansijske malverzacije. Milioni kruna poreskih obveznika stizali su u klub ispod žita, što znači da je potkradao državu, ali ne samo nju, pošto je pravio falš ugovore sa onim istim kompanijama-sponzorima, i tako prikrivao gde ta sredstva stvarno idu. Maksimalna zaprećena kazna za ovo (ne)delo je šest godina zatvora.

(Zakon je zakon, a prekršaj je prekršaj, no oni fudbalu naklonjeniji čitaoci verovatno će biti na Kindbergovoj strani. Ako je i krao, radio je to da bi uzdigao svoj klub, što će mu u brojnim parovima očiju biti olakšavajuća, ako ne i oslobađajuća okolnost. Uz to, mnoge jake i prejake, bogate i prebogate evropske marke očigledno rade još gore stvari, i prolaze vrlo nekažnjeno...)

Kindberg je odstupio, Poter se posle osam dugih i zabavnih godina u Estersundu vratio na Ostrvo, u Vels, i postao menadžer Svonsija.

Nije imao spektakularnu sezonu, mada je teško bilo očekivati da će, pritisnut dugovima i u tranziciji, Svonsi uspeti odmah da se vrati u Premijer ligu; jeste igrao lepo i tečno, jeste izbacio nekoliko vedeta, uključujući i Danijela Džejmsa koji se obreo u Junajtedu i postigao gol Čelsiju na debiju, i jeste vodio s 2:0 i nadigrao Mančester Siti u FA kupu, pre nego što će, naravno, izgubiti. Malo li je?

No činilo se, i dalje, da mu mediji prelako jedu iz ruke i da ga vozdižu i tamo gde vozdizanju mesta nema.

Dalo bi se, eto, pomisliti da je Poter još jedan hipsterski trener, još jedan lažac koji će blagoglagoljivošću i “pretpričom” osvojiti srca mnogih i zamazati pravu sliku, a od svih tih ludačkih priča o motivaciji – balet, veče komedije, šuma bez struje i vode, jedenje buba i korenja, priča o “holističkom pristupu ovom sportu” i “izlasku iz zone komfora” – ne videti da je to stavljanje predstave umesto suštine. Da, imaju i Klop i Sari i Murinjo i Bijelsa svoje tripove, ali oni su garnirung i ne prva stvar koju vam Gugl nudi kada se za njih zainteresujete.

No ako se po jutru dan poznaje, izgleda da takve neverne Tome – i jedan neverni Marko s njima – baš nisu bile u pravu.

Opet, jedna utakmica je malo, pogotovo prva u novom prvenstvu, ali kako je Brajton - sa gotovo istim timom od prošle godine, kada su se čupali do poslednjeg kola i kada sigurno nisu mogli ni da opepele Mančester Sitiju, iako su se neki nadali u čudo nad čudima – uništio Votford na Vikaridž Roudu, to je bila poezija u pokretu, što bi rekla ona stara pesma.

Brajton je igrao lepo, čak je i sada već legendarni Glen Marej počeo da se igra lopte i da traži mesto u dijamantima koje Poter postavlja na terenu, a gostujući navijači bili su očarani. To je grad na moru, govorili su vazda, osunčaniji od dobrog dela Albiona, i mora da vam ponudi zabavu, a to je ono što Kris Hjuton, opterećen rezultatima, nije shvatao.

Grem je opčinjen Pepom Gvardiolom, ali je dovoljno mudar da shvati da u drugoj švedskoj ligi ili Čempionšipu ili u nižim nadmorskim visinama Premijer lige ne može da tera onakav presing kao Siti ili Bajern; njegov stil bazira se na posedu lopte, ali ne i na njenom otimanju po svaku cenu i na čvrstoj odbrani, zbog čega uglavnom izvodi tri centralna beka.

Koliko polaže na tu poziciju pokazuje i fakat da je odmah po dolasku dao kapitensku traku Luisu Danku, a uz traku mu i slobodu da krstari po svojoj polovini terena kako mu se hoće. Dank mu se zahvalio sjajnom igrom protiv Votforda...

Poter je već posle prvog kola ponovo dobio sledovanje naslova, kako je “najsvetliji um engleskog fudbala”, “revolucionar” i tome slično. Bilo je osvežavajuće videti kako gosti nadiru protiv domaćina koji bi se dao nazvati “stabilnim prvoligašem”, i mnogi koji su gledali taj meč imali su utisak da Premijer liga ove sezone nije dobila troje novajlija, već da je, uz Šefild Junajted, Norič i Aston Vilu, Brajton potpuno novi tim u prvenstvu, iako ćete većinu fudbalera prepoznati od lane.

Ove subote profesor holistike i magistar motivacije, koji je od putujućih trgovaca i prodavaca nekretnina napravio i baletane i fudbalere, ima još teže predavanje, pred onima koji su se nekada ponosili svojom školom.

Valja se danas predstaviti ljudima na Ameksu, valja nadgraditi pobedu nad Votfordom i dati vetar u jedra onima koji predviđaju da će Manuel Pelegrini biti prvi menadžer u kojeg će uprava nekog kluba u Premijer ligi izgubiti poverenje. Vest Hem dolazi uzdrman lakom kapitulacijom protiv duhovnog oca Grema Potera, a na papiru skuplji tim mogao bi loše da se provede u južnim krajevima.

A posle, neka ovaj tera igrače u šumu ili u hladno more, neka im naredi da jašu jelene ili da recituju ili da obuju baletanke umesto kopački, neka vergla o holističkom pristupu, nikome – pa čak ni nekim zatucanim novinarima – to neće smetati.

PREMIJER LIGA – 2. KOLO

Subota
13.30: (1,35) Arsenal (5,00) Barnli (9,00)
16.00: (2,30) Norič (3,30) Njukasl (3,15)
16.00: (2,45) Aston Vila (3,30) Bornmut (2,95)
16.00: (2,60) Brajton (3,25) Vest Hem (2,75)
16.00: (1,75) Everton (3,60) Votford (4,90)
16.00: (6,50) Sauthempton (4,30) Liverpul (1,50)
18.30: (1,35) Mančester siti (5,30) Totenhem (8,00)

Nedelja
15.00: (2,70) Šefild junajted (3,00) Kristal Palas (2,85)
17.30: (1,75) Čelsi (3,60) Lester (4,90)

Ponedeljak
21.00: (3,10) Vulverhempton (3,20) Mančester junajted (2,40)

Napomena: Kvote su podložne promenama

Foto: Reuters

×