{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Griliš je inspiracija, najjači adut i ujedno najslabija karika velikog kluba, baš zato što uspeh želi više nego iko drugi, što svaki primljeni gol preživljava kao da je navijač na tribinama
PRELAZZI: Džek i Džoni

Neka se ne ibrete i ne mršte prefinjeniji među nama što je naslov teksta direktan citat jedne novokomponovane pesme koju znaju i oni što nikako ne žele da je znaju; ali obećavamo da će to biti i jedino što posuđujemo iz te, pa, kako god da se zove ova muzika za mlade i one nešto mlađe.

No dobro ih opisuje, ne samo zato što ceo tim Aston Vile izgleda kao da može da potegne, u duhu dobrih starih vremena, nego jer su najbolji drugari u svlačionici, jer prirodno idu jedan uz drugog, na sličnim pozicijama a toliko različiti, i jer od uspešnosti njihovog kombinovanja skoro pa isključivo zavisi da li će bivši evropski prvak u povratničkoj sezoni uspeti da izbori opstanak, pa da onda polako radi na stabilnosti.

Džek je Griliš, kapiten, i o njemu je napisano mnogo; njegov čukundeda koji je pre stotinu i više godina igrao za Vilu, njegovi roditelji koji su zakleti navijači ovog kluba, on je odrastao tu u Astonu, njegov prvi i jedini dres bio je baš tih boja. I to se vidi: Griliš je inspiracija, najjači adut i ujedno najslabija karika velikog kluba, baš zato što uspeh želi više nego iko drugi, što svaki primljeni gol preživljava kao da je navijač na tribinama, a svaki dati kao da je to najvažnija stvar na svetu.

Bilo je na početku sezone dosta povika na Grilišovu formu, mnogi su očekivali da će, posle još jedne godine u Čempionšipu koju je dugovao i sebi i precima, u Premijer ligi promptno pokazati raskoš svog talenta; no slabašno je to bilo, te spuštene štucne nisu baš zapalile najskuplju travu na planeti. Skromnog sam, malo nepopularnog i prilično paradoksalnog mišljenja da je Griliš i dalje bolji nego što se o njemu priča i nego što ga procenjuju, ali da to ne može i neće pokazati u Aston Vili, nego tek kada jednom ode, u Totenhem ili gde mu već sleduje. Negde gde će igrati bez grča na licu i bez kilotonskog tega na leđima, negde gde će biti “samo fudbaler”, a ne slika i prilika i prošlost i sadašnjost i simbol i zastava kluba, Džeku Grilišu će moći da se sudi.

Ali ovog ćemo se puta posvetiti njegovom parnjaku u veznom redu tima sa Vila Parka, jednom “lejt blumeru”, čoveku čiji dar tek sada izlazi na videlo, iako nije više klinac; momku koji je najzaslužniji, čak i ako surova statistika to neće staviti na talon, što je Aston Vila trenutno iznad zone ispadanja i što je, protiv Brajtona Grema Potera koji se još navikavaju jedan na drugog, favorit u onome što Englezi nazivaju “six pointer”, utakmica koja vredi više, iako je tek oktobar.

Daleko od toga da je Džon Mekgin mator, pa tačno dan uoči susreta u Birmingemu napunio je 25, i daleko od toga da pristalice (nekadašnjeg) velikana ne znaju koliko je važan, ali Škot je malo na prepad uhvatio gledaoce Premijer lige, koji su očekivali da će, ako ne Griliš, a ono sinuti neko od brojnih i skupih pojačanja koje su egipatski milijarderi obezbedili menadžeru Dinu Smitu. Da, Mekgin je ključni igrač Aston Vile, toliko značajan da se pitate kako su Škoti, vrlo potencijalni rivali Srbije u baražu za Evropsko prvenstvo (ako i oni i mi preskočimo prve prepreke u polufinalu), kako su, dođavola, u tolikoj krizi, u takvom dugotrajnom mraku, ako imaju igrače kao što su Endi Robertson i Džon Mekgin, strelac het-trika u poslednjoj kvalifikacionoj utakmici, mada protiv slabašnog San Marina?

Njih dvojica čak i fizički liče, krasi ih i slična eksplozivnost i sposobnost da prešpartaju teren bezbroj puta u toku meča; a opet, fakat je da Škotska mahom ima samo Endija Robertsona i Džona Mekgina, da je ostatak sastava na nivou boljestojeće ekipe iz Čempionšipa, a kreativnost, uz retke izuzetke, gotovo da ne postoji.

Džon Mekgin

No dosta o reprezentacijama, jedva smo preživeli još jedan internacionalni “brejk” i sada ostaje još samo onaj u novembru pa da možemo da neprekinuti i nepomućeni uživamo u ostrvskom i inom fudbalu; vratimo se u Birmingem, vratimo se heroju Mekginu, momku bez kojeg Vila ne bi ni bila u Premijer ligi, pošto je baš on skršio nade Derbi Kauntija u finalu na Vembliju prošlog proleća. Ovih se dana dosta govorilo i o navodnoj listi Mančester Junajteda za pojačanja već u zimskom prelaznom roku. Na njoj, bolno bode oči, nema Džona Mekgina, iako bi jedna od najvećih grešaka i uzrok svih posrtanja mogla da bude upravo propuštena prilika da ga još letos dovedu.

Da, razmaženi navijači Junajteda frktali su u julu i na Danijela Džejmsa, i garant bi rekli da im ne treba još jedan “drugoligaški kadar” – verovatno je želja da se izbegne krizni PR i odvratila Eda Vudvorda da se upusti u ozbiljnije pregovore sa gazdom Savirisom – a jedan ovakav igrač, sa srcem velikim kao Hebridi i plućima površine Severnog mora, neko ko ne odustaje i ko neće nemoćno slegati ramenima, bio bi melem za dušu i oči napaćenog naroda sa Old Traforda.

Ali odlutali smo opet, i opet previše u hipoteze, važno je ono što je sada, a sada je Džon Mekgin uzdanica Aston Vile, i dalje potcenjeni levonogi vezista čije se ime, valjda zbog sve nefudbalskije nacionalnosti i zato što je pomalo “stari kadar”, ne izgovara sa prevelikim poštovanjem. Naravno, sem na forumima navijača Vile, koji će vam uzbuđeno i ubeđeno reći da je “Super Džon”, sem što je idealni parnjak voljenom i najvažnijem “Super Džeku”, pride i savršena kombinacija, pazite sad, Ngoloa Kantea i Andresa Inijeste.

Šalu i internet-preterivanja na stranu, Mekgin – kad smo kod porekla, momak rođen u Glazgovu ima ozbiljan pedigre: njegov deda bio je predsednik Seltika, dvojica njegove starije braće nastupaju u Sent Mirenu, u kojem Mekginovi tradicionalno počinju karijeru – jeste igrač kojeg je teško definisati i opisati: jedna sićušna i užurbana fliper-loptica krcata kinetičkom energijom, a onda vas iznenadi tehnikom, pregledom igre i levom nogom koja deluje mekano, i onda bude sasvim sposobna da odapne precizan šut u rašlje.

Možda tome što ga je lako prevideti doprinosi i njegov čudan način trčanja: Mekgin izgleda kao da će se svaki put spotaći o vlat trave ili liniju kreča, ali nekako uspeva da ostane na nogama i da ovom, verovatno nevoljnom, varkom tela iz ravnoteže izbaci svog čuvara. Sposoban da pokriva skoro svaku poziciju od svog do protivničkog šesnaesterca, Mekgin nije, vratimo se pesmici o Džeku i Džoniju, tek kompars u Grilišovoj predstavi, kako su ga novinari izvoljevali predstavljati. Griliš jeste najbolji ako mu Mekgin čuva leđa i pokriva dovoljno prostora da ovaj može da se razmahne, ali ukoliko kapitenu ne ide, Mekgin će uzeti loptu i uraditi nešto nepredvidivo, a opet korisno za ekipu.

Nekada pretera, baš kao što je to – sve ređe – umeo da radi njegov drugar iz nacionalnog tima, levi bek Liverpula, ali retko kada rizikuje toliko da otvori široko polje za kontru, znajući da Vilin problem nije toliko realizacija, koliko naivno primljeni golovi.

Mekgin je pomalo staromodan fudbaler po imidžu – najpreciznije bi bilo reći da on nema nikakav imidž, niti ga za imidž iole briga, mada ga bije glas da je neizmerno pristojan i još neizmernije duhovit – ali i po tom što radi sve, i sve radi dobro. Šutira, uklizava, dribla, probija, a da je odavno na radaru protivničkih menadžera pokazuje i da je među tri igrača koje protivnici najčešće fauliraju. Ispred njega su samo Vilfrid Zaha i – Džek Griliš.

Iza Griliša je odmah i po ljubavi koju mu iskazuje Vila Park, mada deluje da je u kategoriji najvažnijeg štiha u špilu Dina Smita i Džona Terija čak i ispred kapitena i ortaka; ako od nekoga zavisi kako će ova po mnogo čemu preloma sezona Vile izgledati, onda je to od “Džeka i Džonija”; a ako baš mora da se bira između njih dvojice, srce će možda biti uz Džeka ali će mozak, što bi moglo da se pokaže već u subotu na prevažnom meču sa Brajtonom, vazda odabrati Džona.

PREMIJER LIGA - 9. KOLO

Subota
13.30: (2,05) Everton (3,45) Vest Hem (3,60)
16.00: (2,40) Aston Vila (3,35) Brajton (2,95)
16.00: (1,70) Bornmut (4,00) Norič (4,70)
16.00: (1,30) Čelsi (5,70) Njukasl (9,00)
16.00: (1,60) Lester (3,80) Barnli (6,00)
16.00: (1,45) Totenhem (4,50) Votford (7,00)
16.00: (1,85) Vulverhempton (3,45) Sautempton (4,50)
18.30: (10,0) Kristal Palas (6,50) Mančester Siti (1,25)

Nedelja
17.30: (4,90) Mančester Junajted (3,60) Liverpul (1,75)

Ponedeljak
21.00: (3,90) Šefild Junajted (3,50) Arsenal (1,95)

*** kvote su podložne promenama

PišeMarko Prelević, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista portala MOZZART Sport;
Foto: Reuters

Najnovije vesti


×